Кумане (Нови Бечеј)
Za ostale upotrebe, v. Кумане (razvrstavanje).
Кумане | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Нови Бечеј |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 39 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°32′12″N 20°13′25″E / 45.536666°N 20.223666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 80 m |
Површина | 98,8 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23271 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 32′ 12" СГШ, 20° 13′ 25" ИГД
Кумане (мађ. Kumán) је насеље у Србији у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. године било је 3284 становника (Према попису из 2002. године 3814, а према попису из 1991. године било је 4068 становника).
Име[uredi | uredi kod]
Кумане је добило назив по номадском азијском народу татарског порекла, Кумани, који је у 11. веку продро чак до Мађарске. Под данашњим називом село се први пут помиње у Пећком катастигу, списку прилога Пећке патријаршије из 1660. и 1661. године.
Историја[uredi | uredi kod]
На основу археолошких налаза утврђено је да је подручје села било настањено још у неолиту, а неки налази указују да су у 6. и 7. века овде боравили Авари и Словени.
Кумане није увек било на данашњој локацији (Црни песак). До 1801. године село се налазило 4 километра према западу, уз некадашњу леву обалу Тисе (тај део атара се сада зове Старо село).
Најстарији писани споменик који се чува у куманској цркви је протокол рођених из 1757. године. У њему се село води као Шанац Кумани.
Село је депопулацијско (1936. године у селу је живело 6.537 становника, а 2002. године - 3.806).
Кроз Кумане пролази друм Зрењанин - Меленци - Кумане - Нови Бечеј - Ново Милошево - Кикинда, а пре Новог Бечеја један крак друма се одваја преко реке Тисе за Бечеј. Поред Кумана пролази железничка пруга Кикинда - Зрењанин.
Занимљивости[uredi | uredi kod]
- У центру села налази се споменик подигнут 1. јуна 1952. палим борцима Другог светског рата. Тај дан се слави сваке године као слава села.
- Село је познато по биоскопу названом „куманачки синемаскоп“, са најширим биоскопским платном у Банату.
- У куманачком атару, у дворишту црпне станице на банатској обали Тисе налази се храст лужњак стар преко 300 година. По елаборату војвођанског Завода за заштиту природе храст је најлепши примерак ове врсте у Војводини.
- Недалеко од Кумана налази се Бања Русанда позната по лековитом својству минералног пелоида (блата) из језера.
Познати житељи[uredi | uredi kod]
- Лаза Телечки (1841-1873) - великан српског глумишта и истакнути члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Данас се у Куману, у његову част одржава манифестација „Дани Лазе Телечког“.]
- Љубица Одаџић (1913-1942) - народни херој Југославије и учесник Народноослободилачке борбе. Једна од главних улица Кумана носи име управо по њој.
- Јован Веселинов „Жарко" (1906-1982) - народни херој Југославије и некадашњи председник Народне скупштине Народне Републике Србије.
- Др Милош Ђорђевић (1842-1918) - познати правник 19. века. Био је један од главних сарадника Михаила Полита-Десанчића и вођа Либералне странке у Зрењанину. Имао је титулу краљевског саветника. Последњих 10 година живота био је директор „Велике Бечкеречке штедионице".
- Милан Р. Варадинац (*1935) - историчар и писац документараца о култури Кумана. Најпознатија дела су му „Кумане у спорту и култури", „Рађање близанаца у Куману", „Хроника ловства у Куману"...
- Др Душко Летић (*1959)- професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Аутор је бројних књига међу којима је и "Оперативна истраживања".
- Гордана Цветић-Достанић (*1954) - цењени економиста и директор Београдске берзе. Добитник је признања „Менаџер године у области банкарства и финансија".
Црква Светог Архангела[uredi | uredi kod]
![]() |
За више информација погледајте чланак Српска православна црква у Куману |
Сеоска црква грађена је у периоду од 1820. до 1830. године. Посвећена је светим архангелима Михаилу и Гаврилу. То је једнобродна грађевина са звоником на западној фасади, који се подиже из прочеља фасаде. Иконостас и зидне слике рад су сликара Николе Алексића из 1854. године
Основна школа „Станчић Милан - Уча"[uredi | uredi kod]
Некада[uredi | uredi kod]
Школство у Куману почело је да се равија почетком 20. века. Како није постојао адекватан простор, настава се одвијала у зградама Месне заједнице и Дома културе. Нова школска зграда почела је са изградњом почетком 60их година прошлог века, да би отварање наступило 29. новембра 1965. године. Отворена је нова Основна школа са називом „Станчић Милан - Уча", у част учитељу погинулом у рату. Новоизграђена школа, са опремљеним учионицама и кабинетима била је активна у међушколским такмичењима, а имала је и бројне секције: фотосекцију, аероклуб, школски хор, школски оркестар, литерарну секцију...
Сада[uredi | uredi kod]
Данас, куманачка Основна школа, једна је од најопремљенијих. Располаже опремљеним кабинетима за: музичку културу (са музичким инструментима), информатику (са рачунарима), биологију(са биолошким инструментима и препаратима), физику и хемију (са адекватним прибором за рад); као и фискултурном салом са пратећим справама. У школи се сваке године организују ђачки спортски турнири, ђачки крос, школски хор, школски оркестар, литерарна, рецитаторска, новинарска секција, а у оквиру „Дечије недеље" и маскенбал, изложба паса, игра без граница, часови у природи, волонтирање по селу, замена улога ученика и наставника, као и ђачка журка. У оквиру школског простора, налазе се два кошаркашка терена и два фудбалска, за велики и мали фудбал. Школа располаже савременим методама осигурања и обезбеђења ученика.
Манифестације у оквиру школе[uredi | uredi kod]
Сваке године у новембру,обележава се Дан школе полагањем цвећа на гроб Милана Станчића-Уче, који се налази у школском дворишту. Учитељи и натавници, са својим ученицима приређују манифестацију мештанима Кумана у виду представе, која се обично одвија у сеоском Дому културе.
Дом културе[uredi | uredi kod]
Адаптација Дома Културе у Куману извршена је током зиме па све до јуна 1986. године, за шта је утрошено је преко 50 милиона динара. Отворена је биоскопска сала (са највећим платном у Банату), бина, гардеробер, простор улаза и простор за одлазак на спрат. Биоскопска-позоришна сала, са око 300 места, модерно је уређена, а под са падом од 15 степени, нова седишта, простор за кино-пројектор, ново осветљење.
КУД „Јован Аћимац"[uredi | uredi kod]
Културно-уметничко друштво „Јован Аћимац" спада у ред најстаријих културно уметничких друштава у околини. Основан је средином 20-их година 20. века у Куману.
Сеоска библиотека[uredi | uredi kod]
Сеоска библиотека у Куману огранак је Народне библиотеке у Новом Бечеју. Основана је пре више од 100 година и садржи више десетина хиљада књига.
Арача[uredi | uredi kod]
Арача је рушевина средњовековне романичке цркве које се налази у близини Кумана. Године 1948. године је стављена под заштиту као културно добро.
Индустрија[uredi | uredi kod]
- Становништво у Куману, претежно се бави пољопривредом. Мештани обрађују своја и туђа земљишта у Атару Кумана, а баве се и узгојом стоке.
- Они који се не баве пољопривредом у Куману, запослени су у хемијској индустрији „Бисер АД“. Ова компанија основана је 1978. године, а основна делатност јој је производња кућне хемије, козметичких средстава, као и производња кућне хемије.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Кумане живи 2958 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1366 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. |
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 3.296 | 86,41% | ||
Роми | 198 | 5,19% | ||
Мађари | 127 | 3,32% | ||
Југословени | 65 | 1,70% | ||
Хрвати | 15 | 0,39% | ||
Руси | 5 | 0,13% | ||
Словаци | 4 | 0,10% | ||
Румуни | 3 | 0,07% | ||
Македонци | 3 | 0,07% | ||
Црногорци | 2 | 0,05% | ||
Чеси | 1 | 0,02% | ||
Словенци | 1 | 0,02% | ||
Немци | 1 | 0,02% | ||
непознато | 3 | 0,07% |
м | ж | |||
? | 6 | 6 | ||
80+ | 21 | 48 | ||
75-79 | 40 | 86 | ||
70-74 | 78 | 110 | ||
65-69 | 101 | 144 | ||
60-64 | 89 | 112 | ||
55-59 | 82 | 73 | ||
50-54 | 151 | 138 | ||
45-49 | 172 | 148 | ||
40-44 | 164 | 142 | ||
35-39 | 137 | 133 | ||
30-34 | 105 | 99 | ||
25-29 | 103 | 101 | ||
20-24 | 152 | 99 | ||
15-19 | 154 | 142 | ||
10-14 | 139 | 148 | ||
5-9 | 118 | 119 | ||
0-4 | 70 | 84 | ||
просек | 37.8 | 40.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1555 | 518 | 876 | 92 | 68 | 1 |
Женски | 1581 | 298 | 872 | 334 | 76 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 773 | 339 | 5 | 9 | 203 | 3 | 39 | 49 | 10 | 53 |
Женски | 440 | 118 | - | - | 181 | 2 | 2 | 33 | 12 | 5 |
Оба | 1213 | 457 | 5 | 9 | 384 | 5 | 41 | 82 | 22 | 58 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 5 | 5 | 17 | 8 | 11 | 14 | - | - | 3 | |
Женски | 4 | 1 | 11 | 27 | 38 | 4 | 2 | - | - | |
Оба | 9 | 6 | 28 | 35 | 49 | 18 | 2 | - | 3 |
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9