Крњево

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Крњево

Поглед на центар села са ауто-пута
Поглед на центар села са ауто-пута

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво (2011) 4253
Положај
Координате 44°24′20″N 21°02′29″E / 44.405666°N 21.0415°E / 44.405666; 21.0415
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 89 m
Крњево na karti Srbije
Крњево
Крњево
Крњево na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 11319
Позивни број 026
Регистарска ознака VP


Координате: 44° 24′ 20" СГШ, 21° 02′ 29" ИГД

Крњево је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 4253 становника (према попису из 1991. било је 5101 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Крњево се налази северозападно од Великог Орашја, Подунавски округ општина Велика Плана. И за постанак Крњева постоји исто као и за Велико Орашје. По томе предању Крњево је постало од старог насеља Ливада, и то на овај начин: Становништво Ливадице пошло је у три правца: једни су основали Ливадицу (пожаревачку), други Велико Орашје, а трећи су дошли у Савановац, где је била велика шума. Како је ово место било у близини друма, и како ни овде нису били мирни од Турака, уклоне се и одавде, па једни оду у трње, ближе Морави, и оснују Трновче, а други оду дубље у шуму, око Чоклиновачког Потока, и оснују село, на месту, које се зове Старо Крњево.

Крњево долази у ред великих насеља. По арачким списковима имало је 1818. г. 100, а 1822. г. 109 кућа. Године 1846. Крњево је имало 195 кућа, а по попису из 1921. г. 948 кућа са 4916 становника.

Подељено је на више крајева – сасеока, од којих су значајна два: Савановац и Баре. Крај Савановац је око железничке станице Цариградског друма, и ту је, као што је поменуто, основа данашњег Крњева. Баре су 1818. г. биле самостално насеље и имале су тада 10 кућа. Да би груписао села, кнез Милош је раселио из Бара, Јовиће и Миловановиће па их насели у Милошевац, где су они данас познати под именом Барани.

За најстарије породице сматрају се: Бајићи, који не знају од куда су старином, али причају да су од својих старих слушали, да се један део од њихове породице, још док су били у Селишту, одвојио и прешао у околину Ковина; Чолаковићи и Миленковићи, чији су преци дошли из Старе Србије; Перићи и Живановићи, старином од Дебра; Цветковићи и Богићевићи, који имају рођаке у пожаревачкој Ливадици; Шулејићи, старином „из Влашке;“ Бранковићи (Хранисављевићи, Јовановићи) чији предак Сима дошао пре Устанка из Пештери; Арсићи старином из околине Прокупља и Тирнанићи, чији су преци три брата, дошли „од Тиране“ одакле су побегли од Турака. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Крњево живи 3467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (41,0 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1257 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 5751 [3]
1953. 5853
1961. 5876
1971. 5623
1981. 5437
1991. 5101 4726
2002. 4803 4253
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.213 99,05%
Македонци
  
5 0,11%
Хрвати
  
4 0,09%
Црногорци
  
3 0,07%
Словенци
  
2 0,04%
Руси
  
2 0,04%
Румуни
  
2 0,04%
Мађари
  
2 0,04%
Бугари
  
1 0,02%
Југословени
  
1 0,02%
непознато
  
11 0,25%


Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић:. Смедеревско подунавље) и из „Летописа“ општине Крњево Бр.1993.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и одакле су дошли насељеници
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]