Кратово (Прибој)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Кратово (разврставање).
Кратово

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Прибој
Становништво
Становништво (2011) 305
Положај
Координате 43°32′35″N 19°37′58″E / 43.5431°N 19.6328°E / 43.5431; 19.6328
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 820 m
Кратово is located in Srbije
Кратово
Кратово
Кратово (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 033
Регистарска ознака PB


Координате: 43° 32′ 35" СГШ, 19° 37′ 58" ИГД

Кратово је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 305 становника (према попису из 1991. било је 349 становника).

Географске одлике[uredi - уреди | uredi izvor]

Месну заједницу Кратово чине села Кратово, Јелача, Брезна и Прибојске Челице. Овај простор захвата источни део прибојске општине. Само село Кратово чине места Кратово и засеоци Орашац, Симовићи и Под. Са запада Кратово се граничи са Бањом, са југа са Бистрицом и Челицама, са истока Рутосима, са севера Брезнима и са северозапада Јелацом. Од Бање га одваја Бањско брдо, од Челица планински масив Вијенац и Клик. Граница са Рутошима је Годин поток а са Брезнима Крстаче.

Хидрографска мрежа[uredi - уреди | uredi izvor]

Окосницу хидрографске мреже чини Кратовска река. Она извире у Радоињи, па се јос назива Радошњица. Својим током пролази кроз Рутоше, због чега се на појединим картама назива и Рутошка река. Од Кратова она тече кроз кањон Бјеличковице и долази до Потпећког језера у које се улива код Ћирковића.

Кратовска река, иако је мала богата је рибом, раније је количина рибе била знатно већа, али се умањила осамдесетих година, приликом градње степеничастих каскада, високих и по неколико метара, чиме је пресечен пут риби из Потпећког језера уз Кратовску реку. У неколико наврата је извршено порибљавање Кратовске реке, тако да се данас у њој може срести поточна и калифорнијска пастрмка.

Име[uredi - уреди | uredi izvor]

Према легенди која и над данас постоји, овим крајевима је некада пролазио српски краљ Урош I, који је имао некакво кожно обољење, па су га још назвали и Урош I Храпави.

Том приликом краљ са војском је заноћио на Бањи. Ујутру пошто се пробудио краљ се уми на топлом бањском извору и са војском настави пут даље. Кад је стигао до садашњег села Кратова, Урош је приметио да су ране на лицу почеле да му зарастају и да су се већ створиле красте, па зато и том месту даде име Кратово. Путујући даље красте са његовог лица почеле су да отпадају и лице је почело да му се рута, те месту даде име Рутоши.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Археолошка налазишта указују да је простор Кратова насељаван још током неолитског доба. Према именом знана племена која су живела овим крајевима би требало да су илирског порекла. У ова подручја крајем четвртог века продрли су Келти. Касније Кратово се налазило на ударном путном правцу којим су Турци надирали ка западу. О турском Кратову постоји мало података. Нешто више података постојио из 14. века и из времена Првог српског устанка. Током 1807. године у овим крајевима вођене борбе против Турака. Жешће борбе вођене су у Виловима и код Прибоја, а мање окршаја било је у Радоињи, Кратову, Бистрици и Штиткову.

Почеци развоја школства[uredi - уреди | uredi izvor]

У време прве школе Кратово је било сиромашно село са патријахалним начином живота. Вековна владавина Турака у овим крајевима оставила је дубоке последице по Кратово и околини.

Међутим пошто није нађено заједничко решење, свако село је приступило подизању сопствене школске зграде. Без основних наставних срестава и потребног наместаја отпочео је рад први учитељ Димитрије-Дико Пурић, са 51 учеником који су били распоређени у 3 разреда. Нова школа у Кратову отворена је 10. новембра 1965. године.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кратово живи 248 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,9 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 101 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 305 [1]
1953. 331
1961. 436
1971. 390
1981. 355
1991. 349 348
2002. 309 305
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
303 99,34%
Црногорци
  
1 0,32%
Руси
  
1 0,32%
непознато
  
0 0,0%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]