Косанчићев венац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Косанчићев венац
Косанчићев венац
Косанчићев венац
Град Београд
Општина Стари Град
Косанчићев венац is located in Beograd
Косанчићев венац
Косанчићев венац
Косанчићев венац (Beograd)


Координате: 44° 49′ 03" СГШ, 20° 27′ 05" ИГД

Косанчићев венац је најстарији урбани део града Београда. Гледа на реку Саву, и простире се од Калемегданске тврђаве до Бранковог моста. Одликују га поплочане улице и старе породичне куће.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Да би били ближи Саборној цркви, и као контратег Турском утврђењу на обали Дунава, Срби су направили ово насеље у првој половини деветнаестог века. Ипак, Косанчићев венац је постао организованије насеље тек неколико деценија касније, пошто су Турци напустили Београд. Куће су се на почетку градиле близу Саборне цркве, а затим је насеље кренуло да се шири. У деветнаестом веку, Косанчићев венац је био друштвени, културни и трговиснки центар Београда. Иако сад стоји само као сведочанство старих времена, никада није изгубио на популарности код старих Београђана.

Архитектура[uredi - уреди | uredi izvor]

Улица и део града око ње је названа по српском хероју Ивану Косанчићу. Према легенди, он је погинуо на Боју на Косову 1389. године. Данас, у улици која је названа по њему стоји и његова биста, коју је направио српски скулптор Петар Убавкић.

На Косанчићевом венцу се налази и најстарија кафана у Београду Кафана ?. Она је добила такав назив, јер власници нису знали како да је назову. Преко пута кафане се налази Конак кнегиње Љубице, који је једно време био кућа прве даме Србије, а данас је музеј. Један од симбола је такође и место на ком се налазила Народна библиотека Србије, која је уништена током бомбардовања Београда 1941. године. Док је библиотека горела, уништена је комплетна писана култура Србије. Један од најлепших примера сецесије је кућа Михајла Петровића Аласа, познатог српског математичара, дело архитекте Петра Бајаловића из 1910. године.

Панорама Косанчићевог венца
Панорама Косанчићевог венца

Будући развој[uredi - уреди | uredi izvor]

Представљен је нови план регулације Косанчићевог венца, који је усвојен од стране градског већа Београда. Након дугог низа година, овај план детаљно одређује коначан изглед овог историјског дела Београда. У развоју овог плана је осим тима планера предвођених Вером Михаљевић, су учествовали и стручњаци из Завода за заштиту споменика културе Београда.

По овом плану се предвиђа да цео простор буде пространији. Када се замене трошне куће, које заузимају око 100.000 m², зграде ће заузимати 77.000 m². Планери из Института за урбанизам града Београда наводе да је важно да се не мења површина и облик овог места и да се сачувају основни урбани елементи.

На месту зграде Народне библиотеке Србије ће се направити Меморијални центар који ће представљати центар културног и трговачког живота не само Косанчићевог венца, већ и целог Београда.

Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Извори[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]