Кијево (Баточина)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Кијево (разврставање).
Кијево

Црква Свете Тројице саграђена 1939. године.
Црква Свете Тројице саграђена 1939. године.

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 482
Положај
Координате 44°05′32″N 21°04′23″E / 44.092166°N 21.073166°E / 44.092166; 21.073166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 187 m
Кијево is located in Srbije
Кијево
Кијево
Кијево (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 05′ 32" СГШ, 21° 04′ 23" ИГД

Кијево је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 482 становника (према попису из 2002. било је 549 становника).

Географија[uredi - уреди | uredi izvor]

Територија села Кијево налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у јужном делу општинске територије Баточине. Кроз село протиче Кијевачки поток.

Кијево се налази на 187 метара надморске висине, на 9 км јужно од Баточине, 28 км северно од Крагујевца и 126 км јужно од Београда.[1]

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

У турском попису села из 1739/1741. Кијево се помиње као пусто село под називом Горње Кијево што јасно показује да је село постојало и раније. Село је напуштено када су у ове крајеве дошли Аустријанци. У XVIII веку село је поново оживело па је већ у Кочиној крајини имало учесника.

У Првом српском устанку приликом ослобађања ових крајева, у бици код Баточине Карађорђе је на Кијевачком потоку између Кијева и Доброводице победио Турке. У окршају је пало око четристо Турака. У бици су погинули и Мусеин Ганић и Јусуф-ага Климентић.

На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Кијево је имало 15. домаћинства са 40 харачких глава. После ослобођења Кијево је до 1874. заједно са Доброводицом и Жировницом чинио исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.

Кијевци су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 60 бораца.

Школство[uredi - уреди | uredi izvor]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)
Основна школа „Свети Сава“

Као и друга села и Кијево је слало своје ђаку у Манастиру Грнчарица. Године 1891. Кијевци су затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у Баточину. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је 19. августа 1892. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради 1. септембраа 1892. године.

Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ.

Такође у Кијеву постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Кијево живи 456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (43,7 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 983 [2]
1953. 952
1961. 878
1971. 911
1981. 786
1991. 699 624
2002. 598 549
2011. 482
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
548 99,81%
Црногорци
  
1 0,18%
непознато
  
0 0,0%

Пољопривреда[uredi - уреди | uredi izvor]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Кијеву. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Кијеву је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Спорт[uredi - уреди | uredi izvor]

У Кијеву је постојо фудбалски клуб Младост који се тренутно не такмичи. Преко лета се традиционално организује и турнир у малом фудбалу.

Знаменити Кијевци[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Рафаило Стевановић (Кијево, 26. септембар 1886 — манастир Жича, 6. март 1937), архимандрит, проигуман манастира Хиландар


Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
  • Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]