Иланџа

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Иланџа

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Алибунар
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1422
Густина становништва 26 ст/km²
Положај
Координате 45°10′06″N 20°55′06″E / 45.168333°N 20.918333°E / 45.168333; 20.918333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 59 m
Површина 66,3 km²
Иланџа is located in Srbije
Иланџа
Иланџа
Иланџа (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 26352
Позивни број 013
Регистарска ознака PA


Координате: 45° 10′ 06" СГШ, 20° 55′ 06" ИГД

Иланџа је насељено место у општини Алибунар, у јужнобанатском округу у Војводини, Србија. Према попису из 2011. било је 1422 становника.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Током историје Иланџа мења своје име неколико пута назив:

  • Године:
  • 1385. - Iloch
  • 1717. - Иланча (Ilancsa)
  • 1911. - Ilonch
  • 1922. - Иланџа

Зна се, да је још 1385. године, помиње се илоначка црква (Ilonch ). И да је Насеље подпадало тада комитету Ковин,[1] а 1716. године потпада под Великобечкеречком Диштрикту. Године 1717. било је у месту 20, а 1727. само 17 кућа. 1744. године дошло је више породица из Србије, а 1765. год. населили се из Панчева Срби и Румуни (20 ) породица, па је тако број домова повишен 1773.год. на 199 кућа. Од 1774.год. потпадала је Иланџа Илирско-граничарској регименти, 1776. под Немачко-Банатску Регименти. Дојч-Банатер (па све до 1845. године када је Иланџа додељена Српској граничарској регименти.[2]

Код Иланџе се 13. октобра 1848. године одиграла битка између Мађарске револуционарне војске под вођством капетана Арањија и српких контрареволуционара. Ова битка се одиграла као један од сукоба у догађајима познатих под називом Мађарска револуција из 1848. У овој бици су малобројне српске снаге потучене, и самом месту је нанета велика штета, црква је такође много оштећена, а после 4 године 1852. је и обновљена.

Црква[uredi - уреди | uredi izvor]

Црква је зидана у византијском стилу 1793. године, а на месту где је била стара, сазидана је капела са иконама: св. Николе, св. Стевана, св. Јована и св. Тројице.

Црквени инвентар[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Иконостас је сликао 1874. године Новак Радоњић, а последњих седам икона довршио је његов други ученик Аксентије Мародић. Парохијско звање је заведено 1765. које су године и матрикуле заведене.
  • Од старијих црквених књига постоје: Јеванђеље из 1730. године, Страсно Јеванђеље из 1791. и Октојих, из 1849. год.
  • Од ствари: Путир, који је даровао Милован Грујић 10 јуна 1766. године, а искупио га је Тимотије Николић 1811. године.

Занимљивости[uredi - уреди | uredi izvor]

У доба Марије Терезије копан је „Терезијин канал“ који пролази кроз Иланџанско поље. Народ овај канал назива Бегејем. Земљотрес од 15. јула 1896. године у 6 сати ујутру, је био толико јак да је избио гвоздену мотку са торња, на којој је крст и јабука стајала. Услед тога скинут је крст и јабука, поново позлаћени и у четвртак 19. септембра исте године подигнути. Од 1898. године, има Иланџа железничку станицу, станица је на прузи Сечањ - Алибунар.

Године 1853. је у Иланџи било 1.221 душа и те године потпадне под Селеушку жупанију, а 1873. године под Торонталску жупанију.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Иланџа живи 1414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,2 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 617 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 3132 [3]
1953. 2896
1961. 2926
1971. 2805
1981. 2426
1991. 2023 1919
2002. 1919 1727
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.492 86,39%
Роми
  
97 5,61%
Црногорци
  
33 1,91%
Македонци
  
18 1,04%
Словаци
  
17 0,98%
Румуни
  
14 0,81%
Мађари
  
12 0,69%
Југословени
  
12 0,69%
Хрвати
  
9 0,52%
Муслимани
  
1 0,05%
непознато
  
14 0,81%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Монографија Подунавске области „Напредак Панчево“ 1812-1927.
  2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]