Игре на срећу на интернету

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Latinična verzija


Игре на срећу су игре у којима учесници за одређену наплату добијају могућност да остваре добитак у новцу, стварима, услугама или правима, при чему крајњи исход игре не зависи само од знања или вештине учесника у игри, него и од случаја или неког неизвесног догађаја.

Онлине игре на срећу се најчешће везују за онлине казина која омогућавају виртуелно коцкање. Корисник прво долази до одабраног сајта, региструје се, уноси податке и број кредитне картице, инсталира клијентски софтвер, а затим бира игру коју ће да игра (Покер, Блек Џек, Рулет, Слот машине, итд...).

Историја[uredi | uredi kod]

У Србији је 25.07.2004. ступио на снагу Закон о играма на срећу по коме право на привређивање игара на срећу путем интернета, телефона или на други начин путем телекомуникационих веза има Државна лутрија Србије.

У саставу Министарства Финансија образована је Управа за игре на срећу Arhivirano 2012-06-01 na Wayback Machine-u која је почела са радом 01.01.2005. са задатком обављања послова државне управе у области игара на срећу.

Током наредних година нису отварана онлине казина због монопола Државне лутрије Србије која отвара први онлине казино у свом власништву крајем 2009.

У акцији “Атлантида” 19.10.2010. коју су извели припадници службе за борбу против организованог криминала у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду и Одељењем за борбу против високо технолошког криминала Arhivirano 2012-05-20 na Wayback Machine-u, први пут је у Србији откривен “незаконити виртуелни коцкарски град” којом приликом су ухапшена четири страна држављана због неовлашћеног организовања игара на срећу и још тринаест радника је приведено на разговор.

Патолошко коцкање[uredi | uredi kod]

Код онлине коцкања јавља се двоструки ризик у виду развијања патолошког коцкања, као и зависности од интернета[1].

По међународној статистичкој класификацији болести (ИЦД-10), патолошко коцкање је болест абнормалне навике са поремећајем контроле импулса, која се огледа у неспособности појединца да се одупре импулсима за коцкање.

У Београду је 20.04.2010. основан “Београдски позивни центар за патолошко коцкање” након потписивања Протокола о одговорном коцкању између градоначелника Драгана Ђиласа и председника Управног одбора Гранд казина Кристоса Цемпераса. Пројектом је омогућено свима којима непосредно или посредно имају проблема са коцкањем да се јаве путем телефона и од стручњака добију савете или буду упућени на даље лечење у специјализоване установе.

Правни акти[uredi | uredi kod]

Објављени су:

Закон о играма на срећу (Службени гласник РС, број 84/04) објављен 17.07.2004.

Правилник о ближим условима, односно садржини правила игара на срећу Arhivirano 2015-04-18 na Wayback Machine-u (Службени гласник РС, број 129/2004) објављен 28.09.2004.

Информатор о раду Управе за игре на срећу Arhivirano 2015-04-18 na Wayback Machine-u објављен 05.01.2009., ажуриран 20.10.2010.

У изради је:

Предлог закона о изменама и допунама закона о играма на срећу Arhivirano 2015-04-18 na Wayback Machine-u


(Закони ступају на снагу осмог дана по објављивању у Службеном гласнику РС)

Референце[uredi | uredi kod]

  1. „Клуб Шанса”. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-19. Pristupljeno 2010-11-01.