Електромотор

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Latinična verzija

Разни електромотори. Највећи је измјенични асинхрони мотор. Мотор у доњем десном углу је корачни мотор.

Електромотор је електрична машина која претвара електричну енергију у механичку енергију. Обрнути процес, претварање механичке енергије у електричну енергију, се врши генератором.

Принцип рада[uredi - уреди | uredi izvor]

Већина електромотора раде на принципу електромагнетне индукције, али постоје и мотори који користе друге електромеханичке феномене, као што су електростатичка сила и пиезоелектрични ефекат. Фундаментални принцип на ком се заснивају електромагнетски мотори је механичка сила која делује на проводник кроз који протиче електрична струја и који се налази у магнетском пољу. Ова сила је описана Лоренцовим законом и њен правац је нормалан на проводник и магнетско поље.

Већина електромагнетних мотора је ротационог типа, а постоје и линеарни мотори. У ротационом мотору, обртни део се назива ротор, а непомични се назива статор. Намотаји на ротору су постављени аксијално, а магнетско поље је радијално. Стога механичка сила делује тангецијално, па се развија обртни момент на осовини ротора

Обртно магнетско поље као сума вектора магнетних индукција три фазна намотаја. Ово је илустрација рада трофазног наизменичног мотора.

Врсте електромотора по врсти струје или напона који користе[uredi - уреди | uredi izvor]

Електромотори на наизменичну струју[uredi - уреди | uredi izvor]

Могу бити једнофазни или трофазни:

Синхрони мотор[uredi - уреди | uredi izvor]

Машина са 2 пола (1 пар полова) ће се окретати брзином од 50 рот-сек односно 3000 о/мин(код мреже од 50 Hz), са четири пола 25 рот-сек онсоно 1500 о/мин итд. Потребан је посебан метод да се мотор из мировања доведе до близу синхроне брзине.

Асинхрони мотор[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Асинхрони мотор је највише кориштена наизменична машина. Једноставне конструкције, јефтин и поуздан у раду, користи се свуда у индустрији за најразличитије задатке. Његова брзина ротације је донекле променљива зависно од оптерећења, али углавном је нешто испод (Фреквенције мреже : броја парова полова). На пример, асинхрони мотор са 4 пола (2 пара полова) са фреквенцијом мреже од 50 Hz ће имати радну брзину око 23-24 рот-сек, или око 1440 обртаја у минути.

Електромотори на једносмерну струју[uredi - уреди | uredi izvor]

Разликују се по томе како су намотаји поља (статора) и арматуре (ротора) повезани, и по карактеристикама. Обично имају комутатор.

Мотор са независном побудом[uredi - уреди | uredi izvor]

Потребна су два извора напајања - мање снаге за намотај статора и номиналне (називне, назначене) снаге за намотај ротора. Релативно стабилна брзина при различитим оптерећењима, ако је напон непроменљив. Брзина се лако подешава, променом напона напајања.

Серијски мотор[uredi - уреди | uredi izvor]

Намотаји арматуре и поља су везани серијски. Врло велика брзина при малом оптерећењу, врло добар почетни обртни моменат. Радна брзина се регулише променом амплитуде напона напајања. Кориштени често за локомотиве, трамваје, покретач у возилима (анласер) и у ручним алатима са аку-батеријом.

Паралелни мотор[uredi - уреди | uredi izvor]

Намотаји арматуре и поља су везани паралелно. Релативно стабилна брзина при различитим оптерећењима, чак и при променама напона напајања (нестабилна мрежа). Користе се ретко, нпр. за покретне траке у рудницима.

Серијско-паралелни (компаунд) мотор[uredi - уреди | uredi izvor]

Три намотаја - два побудна на статору и главни на ротору. Комбинација радних карактеристика серијског и паралелног мотора једносмерне струје.

Мотор са перманентним магнетима[uredi - уреди | uredi izvor]

Мале снаге, врло чести у играчкама.|мини|десно Код ових мотора поље стварају магнети. Губици су ниски, снаге ограничене до неколико киловата. Најчешћи мотор у играчкама, брисачима и вентилацији у возилима, и слично.

Универзални мотори[uredi - уреди | uredi izvor]

Универзални мотор је мотор с комутатором и четкицама, сличан једносмерном серијском мотору, који може да ради или на једносмерно или на наизмјенично напајање. Врло чести у усисивачима, кухињским алаткама, као и ручном алату (бушилице, брусилице и слично). Велика брзина ротације омогућује да мотор малих габарита развија релативно велику снагу.

Врсте електромотора по начину рада[uredi - уреди | uredi izvor]

  • обични ротациони - већина електромотора спада у ову групу
  • линеарни (линијски) - „ротор“ не ротира већ се креће у линији. Користе се за возове на магнетном јастуку.
  • корачни мотор (stepper motor) - ротор овог мотора се покреће у угловним „корацима“ од неколико степени и онда стоји. Потребна контролна електроника за рад. Користи се у штампачима и другдје гдје је прецизно позиционирање од значаја.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]