Електромотор
Електромотор је електрична машина која претвара електричну енергију у механичку енергију. Обрнути процес, претварање механичке енергије у електричну енергију, се врши генератором.
Принцип рада[uredi | uredi kod]
Већина електромотора раде на принципу електромагнетне индукције, али постоје и мотори који користе друге електромеханичке феномене, као што су електростатичка сила и пиезоелектрични ефекат. Фундаментални принцип на ком се заснивају електромагнетски мотори је механичка сила која делује на проводник кроз који протиче електрична струја и који се налази у магнетском пољу. Ова сила је описана Лоренцовим законом и њен правац је нормалан на проводник и магнетско поље.
Већина електромагнетних мотора је ротационог типа, а постоје и линеарни мотори. У ротационом мотору, обртни део се назива ротор, а непомични се назива статор. Намотаји на ротору су постављени аксијално, а магнетско поље је радијално. Стога механичка сила делује тангецијално, па се развија обртни момент на осовини ротора
Врсте електромотора по врсти струје или напона који користе[uredi | uredi kod]
Електромотори на наизменичну струју[uredi | uredi kod]
Могу бити једнофазни или трофазни:
Синхрони мотор[uredi | uredi kod]
- Синхрони мотор је машина која се окреће врло тачном брзином у складу са фреквенцијом напајања - електричне мреже или свог посебног (синхроно са мрежом).
Машина са 2 пола (1 пар полова) ће се окретати брзином од 50 рот-сек односно 3000 о/мин(код мреже од 50 Hz), са четири пола 25 рот-сек онсоно 1500 о/мин итд. Потребан је посебан метод да се мотор из мировања доведе до близу синхроне брзине.
Асинхрони мотор[uredi | uredi kod]
- Асинхрони мотор је највише кориштена наизменична машина. Једноставне конструкције, јефтин и поуздан у раду, користи се свуда у индустрији за најразличитије задатке. Његова брзина ротације је донекле променљива зависно од оптерећења, али углавном је нешто испод (Фреквенције мреже : броја парова полова). На пример, асинхрони мотор са 4 пола (2 пара полова) са фреквенцијом мреже од 50 Hz ће имати радну брзину око 23-24 рот-сек, или око 1440 обртаја у минути.
Електромотори на једносмерну струју[uredi | uredi kod]
Разликују се по томе како су намотаји поља (статора) и арматуре (ротора) повезани, и по карактеристикама. Обично имају комутатор.
Мотор са независном побудом[uredi | uredi kod]
Потребна су два извора напајања - мање снаге за намотај статора и номиналне (називне, назначене) снаге за намотај ротора. Релативно стабилна брзина при различитим оптерећењима, ако је напон непроменљив. Брзина се лако подешава, променом напона напајања.
Серијски мотор[uredi | uredi kod]
Намотаји арматуре и поља су везани серијски. Врло велика брзина при малом оптерећењу, врло добар почетни обртни моменат. Радна брзина се регулише променом амплитуде напона напајања. Кориштени често за локомотиве, трамваје, покретач у возилима (анласер) и у ручним алатима са аку-батеријом.
Паралелни мотор[uredi | uredi kod]
Намотаји арматуре и поља су везани паралелно. Релативно стабилна брзина при различитим оптерећењима, чак и при променама напона напајања (нестабилна мрежа). Користе се ретко, нпр. за покретне траке у рудницима.
Серијско-паралелни (компаунд) мотор[uredi | uredi kod]
Три намотаја - два побудна на статору и главни на ротору. Комбинација радних карактеристика серијског и паралелног мотора једносмерне струје.
Мотор са перманентним магнетима[uredi | uredi kod]
Код ових мотора поље стварају магнети. Губици су ниски, снаге ограничене до неколико киловата. Најчешћи мотор у играчкама, брисачима и вентилацији у возилима, и слично.
Универзални мотори[uredi | uredi kod]
Универзални мотор је мотор с комутатором и четкицама, сличан једносмерном серијском мотору, који може да ради или на једносмерно или на наизмјенично напајање. Врло чести у усисивачима, кухињским алаткама, као и ручном алату (бушилице, брусилице и слично). Велика брзина ротације омогућује да мотор малих габарита развија релативно велику снагу.
Врсте електромотора по начину рада[uredi | uredi kod]
- обични ротациони - већина електромотора спада у ову групу
- линеарни (линијски) - „ротор“ не ротира већ се креће у линији. Користе се за возове на магнетном јастуку.
- корачни мотор (stepper motor) - ротор овог мотора се покреће у угловним „корацима“ од неколико степени и онда стоји. Потребна контролна електроника за рад. Користи се у штампачима и другдје гдје је прецизно позиционирање од значаја.