Дучевац
| Дучевац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Бабушница |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 136 |
| Положај | |
| Координате | 43°01′12″N 22°28′03″E / 43.02°N 22.4675°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 711 m |
  Дучевац Дучевац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Координате: 43° 01′ 12" СГШ, 22° 28′ 03" ИГД
Дучевац је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 136 становника (према попису из 1991. било је 209 становника).
Село је у области званој Лужница (по истоименој реци), у Пиротском округу.
Центар села је удаљен око 8 km источно од Бабушнице. Село је брдско-планинског разуђеног типа. Од касних 60-их до средине 80-их година 20. века било је изложено масовној миграцији популације у оближње градове. Село је са остарелом популацијом која се углавном бави екстезивном пољопривредом.
Село је имало четвороразредну школу поред центра села која је престала са радом средином 80-их и два гробља. Школска зграда је изграђена после Другог светског рата. Село има неколико воденица поточара.
Верује се да је Дучевац добио име од латинске речи дуче, која значи вођа. Није јасно како је ова реч ушла у назив имена села које је чисто етнички словенско, и културолошки је било вековима изоловано. Слава села је Павловдан или дан Светог Апостола Павла, која увек пада на 13. јул.
За време оба светска рата село је било под бугарском окупацијом. Мештани села говоре обликом Тимочко-лужничког дијалекта који је у изумирању, а који је у Вуковом речнику назван шопским дијалектом.
Село је подељено у тзв. ма(ха)ле, које чине мале територијалне целине са по неколико породица које су углавном у сродству:
- Дупшинци,
- Крстинци (сви се презивају Крстић),
- Млаџинци,
- Ливкодарци,
- Гмитровци
и две мале са истим именом Јанковци.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Дучевац живи 132 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,1 година (62,4 код мушкараца и 61,7 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,16.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 136 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 6 | 5 | ||
| 75-79 | 9 | 10 | ||
| 70-74 | 8 | 5 | ||
| 65-69 | 12 | 15 | ||
| 60-64 | 10 | 11 | ||
| 55-59 | 6 | 4 | ||
| 50-54 | 6 | 7 | ||
| 45-49 | 1 | 1 | ||
| 40-44 | 3 | 2 | ||
| 35-39 | 4 | 0 | ||
| 30-34 | 1 | 1 | ||
| 25-29 | 0 | 1 | ||
| 20-24 | 2 | 1 | ||
| 15-19 | 0 | 1 | ||
| 10-14 | 1 | 1 | ||
| 5-9 | 0 | 1 | ||
| 0-4 | 0 | 1 | ||
| просек | 62.4 | 61.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 68 | 7 | 48 | 13 | - | - |
| Женски | 64 | 6 | 46 | 11 | 1 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 33 | 27 | - | - | 2 | - | 1 | 1 | - | 1 |
| Женски | 23 | 20 | - | - | 3 | - | - | - | - | - |
| Оба | 56 | 47 | - | - | 5 | - | 1 | 1 | - | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | - | 1 | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | - | - | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | - | 1 | - | - | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
