Драган Ђокановић
| Драган Ђокановић | |
| |
| Mandat(i) | |
|---|---|
| Оснивач и предсједник Демократске странке федералиста | |
| 2. мај 1990. - | |
| Повјереник Предсједништва Српске Републике БиХ и савјетник у Предсједништву Републике Српске | |
| јун 1992. - јануар 1993. | |
| Министар у Влади Републике Српске | |
| јануар 1993. - 1994. | |
| Biografija | |
| Politička partija | Демократска странка федералиста |
| Supružnik | Драгана Ђокановић |
| Potomstvo | Никола и Александар |
uredi  |
|
Драган Ђокановић је српски политичар, педијатар-неонатолог и спортиста (гимнастичар) из Босне и Херцеговине. Рођен је 20. априла 1958. године у Сарајеву (општина Трново). Живи у Источном Сарајеву.[1] Ради као педијатар-неонатолог на Педијатријској клиници Клиничког Центра Универзитета у Сарајеву.
Биографија[uredi | uredi kod]
Драган Ђокановић је основну школу, гимназију и медицински факултет завршио у Сарајеву. Добитник је Златне значке „Огњен Прица“. Специјалиста је педијатрије [2], а на сарајевском медицинском факултету завршио је два постдипломска студија /клиничка медицина и социјална медицина са организацијом здравствене заштите/.[3] Ожењен је Драганом Ђокановић и имају синове Александра и Николу.
Спортска каријера[uredi | uredi kod]
Драган Ђокановић је више пута освајао јуниорско и сениорско првенство Босне и Херцеговине у спортској гимнастици. Био је јуниорски првак Југославије у вјежбама на разбоју (Ново Место, 1975. године). У Словенији, у Трбовљу, 1981. године, на сенирском Купу Југославије, другопласирани је у укупном пласману, а у вјежбама по справама освојио је четири медаље. За југословенску јуниорску репрезентацију наступио на сусрету Италија – Југославија (у Ферму, градић између Анконе и Рима, 1976. године). На једном од најјачих свјетских турнира у спортској гимнастици 1981. године, у Варни (Бугарска), представљао је Југославију у сениорској конкуренцији. Тренирао је у Сарајеву и Дунаујвароши — Мађарска. У Сарајеву је основан гимнастички клуб "Драган Ђокановић".[4]
Политичка каријера[uredi | uredi kod]
Страначка активност[uredi | uredi kod]
Драган Ђокановић се политиком почео бавити оснивањем Демократске странке федералиста, за Босну и Херцеговину, у Сарајеву, 02. маја 1990. године.[5] Организацију државе засновану на принципима демократског федерализма упознао је у Швајцарској, боравећи одређено вријеме у Берну.[6] Демократску странку федералиста основао је и за Србију, у Београду 2003. године.[7]
Активности на очувању Југославије[uredi | uredi kod]
Драган Ђокановић је био предсједник Координационог тијела које је организовало Конвенцију о Југославији. Конвенција је одржана 3. јануара 1992. године у Савезној Скупштини у Беогрду.
Активности на стварању Републике Српске[uredi | uredi kod]
Драган Ђокановић је учесник Оснивачке Скупштине српског народа у БиХ ( 24. октобар 1991.), Скупштине на којој је проглашена Српска Република у БиХ ( 9. јануара 1992.) те Уставотворне Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине ( 28. фебруар 1992.) као и већине других скупштинских сједница до љета 1994. године када одлази из Владе Републике Српске.[8][9] Од јуна 1992. до јануара 1993. Драган Ђокановић обавља послове Повјереника Предсједништва Српске Републике БиХ (организује формирање цивилних органа власти у општинама Власеница, Шековићи, Зворник, Братунац, Скелани, Српско Ново Сарајево) и савјетника у Предсједништву Републике Српске. У јануару 1993. изабран је за члана Владе Републике Српске.[10]
Као члан Владе Републике Српске[11] Драган Ђокановић је формирао, 1993. године, Министарство за питања бораца и жртава рата и иницирао оснивање Борачке организације Републике Српске.[12] У току рата у Босни и Херцеговини дигао је глас против чињења ратних злочина, указао на то Предсједништву српске републике и Народној скупштини. Не добивши подршку подноси оставку на функцију министра. Свједочио о томе, пред Хашким трибуналом, од 14. до 18. марта 2005.[10] [13] и у новембру 2009. године.[14][15][16]
Драган Ђокановић је Демократску странку федералиста, за Републику Српску, регистровао 1996. године, уочи првих избора у историји ове републике.[17] Кандидовао се за предсједника Републике Српске 1996. и 2007. године.[18]
Избори 1990.[uredi | uredi kod]
Демократска странка федералиста, наступила је са кандидатима из сва три конститутивна народа, а Др Драган Ђокановић био је носилац листе. Са посланицима Српске демократске странке напустио је Скупштину БиХ прије усвајања Меморандума о независности.[19]
Избори 1996.[uredi | uredi kod]
Демократска странка федералиста, Драгана Ђокановића, била је једина странка из РС која је изашла на изборе само за органе Републике Српске. Све друге странке кандидовале су кандидате и за органе Босне и Херцеговине.[9]
Избори 2007.[uredi | uredi kod]
На пријевремене изборе 2007 године Др Драган Ђокановић изашао је као независан кандидат и залагао се за смјену предсједника Владе Републике Српске Милорада Додика.[20].
Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине[uredi | uredi kod]
Др Драган Ђокановић написао је, 28. септембра 2008. године, Приједлог за нови Устав Босне и Херцеговине.[21] Према том приједлогу Босна и Херцеговина састојала би се од двије административне јединице: Федерација Босна и Херцеговина, Република Српска, федерација Западне Републике Српске (гл. град Бања Лука) и Источне Републике Српске (гл. град Источно Сарајево)[22] Дистрикт Брчко може задржати постојећи статус или се референдумом опредијелити за један од два ентитета Савезна Република Босна и Херцеговина имала би дводомни парламент ( Дом Ентитета и Дом Нација), Предсједника (државни посланик који добије највише гласова на гласању у оба дома), владу (предсједника владе - даје му мандат предсједник државе и министре) Главни град Босне и Херцеговине: Сарајево и Источно Сарајево [23]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ ЕСЦ Форум - Источно Сарајево
- ↑ „Dr. Dragan Đokanović , "SAVJETI PEDIJATRA"”. Arhivirano iz originala na datum 2021-12-16. Pristupljeno 2013-12-01.
- ↑ Др Драган Ђокановић, званична веб презентација
- ↑ Драган Ђокановић:"Обновићемо гимнастику у БиХ!", видео запис
- ↑ „Arhiva, Dani”. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-21. Pristupljeno 2013-12-01.
- ↑ Biografija sa zvanične prezentacije
- ↑ „Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu Srbije, Registar političkih organizacija”. Arhivirano iz originala na datum 2011-10-06. Pristupljeno 2011-10-06.
- ↑ „Rukovodstvo bosanskih Srba”. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-27. Pristupljeno 2013-12-01.
- ↑ 9,0 9,1 Zvanična prezentacija
- ↑ 10,0 10,1 ICTY
- ↑ Federal register 1995.Djokanovic[mrtav link]
- ↑ Dnevnik Nikole Koljevića
- ↑ Svjedočenje u Hagu[mrtav link]
- ↑ Dragan Đokanović: "Mogu vas optužiti za genocid", video zapis
- ↑ Sense-agency, novembar 2009.[mrtav link]
- ↑ DEUTSCHE WELLE, DW.de(23. 11. 2009.)[mrtav link]
- ↑ Zvanična prezentacija
- ↑ Zvanična prezentacija/
- ↑ Sense-agency[mrtav link]
- ↑ derStandard.at, Приступљено 5. 4. 2013.
- ↑ Prijedlog za novi Ustav BiH
- ↑ Dr Dragan Đokanović, zvanični sajt, Prijedlog za novi Ustav Bosne i Hercegovine
- ↑ Prijedlog za novi Ustav Bosne i Hercegovine
