Доње Крњино

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Доње Крњино

Доње Крњино поглед са брда
Доње Крњино поглед са брда

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Бабушница
Становништво
Становништво (2011) 271
Положај
Координате 43°06′16″N 22°24′29″E / 43.104333°N 22.408°E / 43.104333; 22.408
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 583 m
Доње Крњино is located in Srbije
Доње Крњино
Доње Крњино
Доње Крњино (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 010
Регистарска ознака PI


Координате: 43° 06′ 16" СГШ, 22° 24′ 29" ИГД

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 338 становника).

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника се и даље смањује тако да је према незваничним подацима средином 2011. године у селу живело око 200 становника.

Доње Крњино центар села
График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 619 [1]
1953. 636
1961. 522
1971. 474
1981. 377
1991. 338 338
2002. 271 271
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
262 96,67%
Роми
  
9 3,32%
непознато
  
0 0,0%


Галерија[uredi - уреди | uredi izvor]

Галерија Доње Крњино "Етно мотиви"[uredi - уреди | uredi izvor]

Занимљивости[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
  • Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8.априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
  • Педесетих година двадесетог века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
  • У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, „Корубанци“, „Баба-Велинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице познају по својим "старим коренима“.
  • Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]