Добраче

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Добраче


Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Ариље
Становништво
Становништво (2011) 821
Положај
Координате 43°39′21″N 20°03′56″E / 43.6558°N 20.0656°E / 43.6558; 20.0656
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 668 m
Добраче na mapi Srbije
Добраче
Добраче
Добраче (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 39′ 21" СГШ, 20° 03′ 56" ИГД

Добраче је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 635 становника (према попису из 2002. био је 821 становник).

Историја[uredi | uredi kod]

Досадашња сазнања о прошлости Добрача, поготово најранијој прошлости, прилично су оскудна, што је последица тога што цео ариљски и моравички крај није довољно истражен.

Праисторија[uredi | uredi kod]

Најстарија људска станишта са ових простора припадају земљорадничким насељима која датирају из млађег каменог доба (неолита), око 2600 година пре наше ере. Ову тврдњу археолози доказују бројним налазиштима камених секира, ножева, керамике као и предмета од животињских костију и разних алатки. Темељније о овоме је откривено крајем 1958. када су на тромеђи села Радобуђа, Сврачково и Роге која се налази само десетак километара од Добрача пронађена три праисторијска насеља. Из периода металног, поготово бронзаног доба, у долини Великог Рзава пронађено је више локалитета, што доказује да је ово подручје и тада било насељено. Неки од тих локалитета су Вранешка стјена, Кулина, и Црквине (у одближњем селу Висока) где је пронађена камена секира.

Стари век[uredi | uredi kod]

Средњи век[uredi | uredi kod]

Нови век[uredi | uredi kod]

Порекло имена[uredi | uredi kod]

Име села потиче од калуђера Добраче из манастира Клисуре. Према предању калуђер је био познат по томе што је имао огромно стадо оваца и што су код њега долазили верници из десетак других села на богослужење и исповест.

Географија[uredi | uredi kod]

Село је смештено између околних врхова као што су Вучјак, Велики и Мали Остреш Гајеви, Седлац и Малићи до 1000 мнв. У насељу се налазе Манастир Клисура, а изнад је црквица светог Илије на Градини. Кроз Добраче пролази магистрални пут М21.1 и локални путеви Л2, Л6, Л7, Л14 и Л23.

Привреда[uredi | uredi kod]

У насељу је развијена пољопривреда. Главно занимање већине Добрачана је гајење малина. Осим тога, развијени су занати из области столарства и грађевинарства.

Туризам[uredi | uredi kod]

У околини се налазе два ловачка дома, а од туристичких атракција најинтересантнија је Водена пећина у клисури Пањице.[1]

Знамените личности[uredi | uredi kod]

У Добрачама су рођени крагујевачки владика Јован Младеновић и народни херој Мићо Матовић, који је као борац Друге пролетерске бригаде погинуо у борбама код Бугојна 1942. године.[1]

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Добраче живи 710 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,7 година (46,9 код мушкараца и 50,5 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85. Према попису из 2002. било је 821 становника (према попису из 1991. било је 1020 становника).

Насеље је до пре 50 година било развијеније и имало дупло више становника од Ариља, али се у међувремену Ариље развило и добило статус града, у њега и друге веће градове се уселио велики број становника из брдских насеља. Број становника Добрача сада је мањи од половине, а у његовом центру данас нема: продавнице, поште, цркве ни кафане, али постоје две основне школе и женски манастир.[1]

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2120 [2]
1953. 2142
1961. 1931
1971. 1668
1981. 1293
1991. 1020 1008
2002. 826 821
2011. 635
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
816 99,39%
Црногорци
  
1 0,12%
Муслимани
  
1 0,12%
непознато
  
3 0,36%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. 1,0 1,1 1,2 Општина Ариље: Добрачани одлазе на реку, Приступљено 16. 2. 2016.
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]