Дигиталне хуманистичке науке

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Дигиталне хуманистичке науке је област истраживања, учења и стварања која се налази на раскрсници између рачунарства и друштвених наука. Називајући се понекад хуманистичким рачунарством, ова област усмерена је ка дигитализацији и анализи материјала који се односе на традиционалне дисциплине хуманистичких наука. Дигиталне хуманистичке науке тренутно обухватају нове дигитализоване материјале као и оне који су касније дигитализовани и комбинује методологију разних друштвених дисциплина (као што су историја, филофозија, лингвистика, књижевност, уметност, археологија, музика и студије културе) са алатима које пружа рачунарство (као што су визуализација података, проналажење информација, рачунарске анализе) и дигитално издаваштво.


Циљеви[uredi | uredi kod]

Дигиталне хуманистичке науке имају више циљева. Један од њих је да систематично укључе компјутерску технологију у активности научника из области хуманистичких наука, тако што ће укључити у употребу различите технике анализе текста, система за управљање информацијама из области географије, производња заснована на узајамној сарадњи колега, интерактивне игре и хуманистичке дисциплине, као што је то пракса у савременим емпиријским друштвеним наукама.

Још један циљ који пред собом имају дигиталне хуманистичке науке је стварање академских радова који је више од текста и папира. То подразумева интеграцију мултимедијалних информација, метаподатака и динамичког окружења. Динамични научни документ на тај начин више неће личити на линеарну нарацију. Пример за то је пројекат „Долина сенки“ на Универзитету у Вирџинији или часопис „Векторски журнал за културу и технику у динамичком говорном језику“ Универзитета Јужне Калифорније.

Све је већи број истраживача у области дигиталних хуманистичких наука који користе рачунар за анализу великих скупова података из области културе. Примери ових пројеката су такмичење „Пребројавање хуманистичких наука високог учинка“ које је 2008. године спонзорисала канцеларија НЕХ Дигиталних хуманистичких наука, као и такмичење „Копање по подацима“ одржано 2009. године. Дигиталне хуманистичке науке могу се сврстати и на други начин. Многи научници из ове области заинтересовани су за коришћење рачунарских алата који ће им помоћи да одговоре на већ постојећа истраживачка питања. Други желе да сазнају како ће им употреба рачунарске анализе помоћи да оспоре постојећу теорију парадигме, да поставе нова питања и дођу до нових примера.

Тренутно је формално академско признавање дигиталног рада у хуманистичким наукама још увек донекле проблематично. Друштвено, ово има везе са спорим темпом институционалних промена. Интелектуално, то има везе са радозналошћу и са слабим разумевањем природе објеката који доносе невербална знања или, како га је Дејвис Берд назвао, знање ствари. Тиме се ствара озбиљан проблем како ове објекте који доносе невербално знање сачувати на дуже стазе. Повећање обима важних академских радова у дигиталним хуманистичким наукама сугерише да је признавање важности оваквих објеката неизбежно и да је хитно потребно посветити озбиљну пажњу разумевању и очувању тих дигиталних објеката знања.


Стандарди[uredi | uredi kod]

Због интерактивне и научне природе дигиталних академских радова, научници су посебно забринути око отворених стандарда за генеричка и трајна решења за потребе академске заједнице. Уместо да се ослања на инструмент власништва, или писање специјализованог програма за сваки посебан задатак у једном пројекту, дигиталне хуманистичке науке ослањају се на постојећи број стручњака за неку тему, као и на алате који су сада слободно доступни и прилагодљиви, да би изградила решења чија се сврха може променити и заузврат их деле са отвореном заједницом.


Терминологија[uredi | uredi kod]

Терминолошка промена са „хуманистичког рачунарства“ на „дигиталне хуманистичке науке“ приписује се Џону Ансворту и Реју Сименсу, који су као уредници монографије „Компанија за дигиталне хуманистичке науке“ из 2001. године, покушали да спрече да се ова област посматра само како „пука дигитализација“. При томе, хибридни термин створио је преклапање области као што су реторика и састав, који користе „методе савремених хуманистичких наука у проучавању дигиталних објеката“, и дигиталне хуманистичке науке, које користе „дигиталну технологију у проучавању традиционалних хуманистичких предмета“.


Организације и институције[uredi | uredi kod]

Област дигиталних хуманистичких наука подржава неколико организација: Удружење књижевног и лингвистичког рачунарства, Удружење рачунара и хуманистичких наука и Друштво за хуманистичке науке, који су уједињени под организацијом Савез дигиталних хуманистичких организација. Савез финансира бројне пројекте, као што су Дигиталне хуманистичке науке тромесечно, подржава Иницијативу кодирања текста, организује и спонзорише радионице и конференције, и такође финансира мале пројекте, награде и стипендије.

Савез дигиталних хуманистичких организација такође надгледа заједничку годишњу конференцију, која се данас зове Конференција дигиталних хуманистичких наука.

Центар за дигиталне хуманистичке науке проучава развој теоријских наука и практичне употребе дигиталних технологија у истраживању, настави и промоцији филолошких, лексикографских, књижевних и других наука. Више о раду Центра можете сазнати на сајту http://humanistika.org/ Arhivirano 2012-01-31 na Wayback Machine-u.

Проблеми и ограничења[uredi | uredi kod]

Развој дигиталних хуманистичких наука спроводи изградњу дигиталних извора података из хуманистичких области, али то такође доводи до појаве правних питања. Због осетљивости ових питања све више и више ће се спроводити ограничење приступа базама података или њиховим деловима. Још једна претња са којом се суочавају дигиталне хуманистичке науке је праћење неизбежних злоупотреба, што такође значи потцењивање основних семиотичких аспеката хуманистичких наука.


Референце[uredi | uredi kod]

Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» из Београда определила се да, пратећи трендове развоја библиотечке професије и савременог високог школства, подстиче и прати развој дигиталних хуманистичких наука на Универзитету у Београду и академској заједници Србије. У ту сврху Библиотека организује предавања, преводи текстове из те области и чини их доступним преко свог сајта. Више о овим и другим активностима Библиотеке на пољу дигиталних хуманистичких наука можете сазнати на њеном сајту, пратећи линк http://unilib.bg.ac.rs/dh/rs/[mrtav link].