Горња Сабанта
Za ostale upotrebe, v. Сабанта (razvrstavanje).
| Горња Сабанта | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Шумадијски |
| Град | Крагујевац |
| Општина | Пивара |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  748
|
| Положај | |
| Координате | 43°56′30″N 21°00′17″E / 43.9417°N 21.0047°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 335 m |
  Горња Сабанта Горња Сабанта (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 34206 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Координате: 43° 56′ 30" СГШ, 21° 00′ 17" ИГД
Горња Сабанта је насеље у Србији у општини Пивара (Крагујевац) у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 748 становника. Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 ha, воћњацима 129,16 ha, виноградима 10,36 ha, ливадама 58,49 ha, пашњацима 42,39 ha док остало земљиште заузима 2,55 ha.
Историја[uredi | uredi kod]
До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Знаменитости[uredi | uredi kod]
- Манастир Липар
- Биста Ђуре Јакшића
- Црква Преображења Господњег
Манифестације и прославе[uredi | uredi kod]
- Ђурини дани
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 823 | 98,09% | ||
| Црногорци | 1 | 0,11% | ||
| Хрвати | 1 | 0,11% | ||
| Румуни | 1 | 0,11% | ||
| Југословени | 1 | 0,11% | ||
| непознато | 6 | 0,71% | ||
| Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 31 | 37 | 38 | 42 | 42 | 42 | 44 | 44 | 43 | 42 | 43 | 43 | |
| Пореске главе* | - | 45 | 47 | 45 | 45 | 45 | 49 | 48 | 45 | 45 | 48 | 46 | |
| Арачке главе** | 80 | 102 | 106 | 105 | 107 | 111 | 116 | 118 | 119 | 122 | 121 | 120 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 4 | ||
| 80+ | 7 | 21 | ||
| 75-79 | 18 | 20 | ||
| 70-74 | 27 | 43 | ||
| 65-69 | 44 | 43 | ||
| 60-64 | 28 | 28 | ||
| 55-59 | 26 | 24 | ||
| 50-54 | 27 | 30 | ||
| 45-49 | 38 | 40 | ||
| 40-44 | 28 | 26 | ||
| 35-39 | 15 | 15 | ||
| 30-34 | 20 | 17 | ||
| 25-29 | 26 | 19 | ||
| 20-24 | 37 | 25 | ||
| 15-19 | 24 | 16 | ||
| 10-14 | 12 | 17 | ||
| 5-9 | 21 | 16 | ||
| 0-4 | 18 | 16 | ||
| просек | 43.5 | 47.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 368 | 99 | 244 | 16 | 8 | 1 |
| Женски | 371 | 43 | 240 | 78 | 7 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 165 | 49 | - | - | 54 | 10 | 8 | 20 | - | 5 |
| Женски | 104 | 44 | - | - | 22 | - | 1 | 19 | - | 1 |
| Оба | 269 | 93 | - | - | 76 | 10 | 9 | 39 | - | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 4 | 5 | 3 | - | - | 3 | |
| Женски | 1 | 1 | 1 | 6 | 5 | 1 | - | - | 2 | |
| Оба | 1 | 1 | 5 | 10 | 10 | 4 | - | - | 5 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
