Гајдобра
| Гајдобра | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Бачка Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  2578
|
| Густина становништва | 85 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°21′03″N 19°26′29″E / 45.350833°N 19.441333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 91 m |
| Површина | 24,8 km² |
  Гајдобра Гајдобра (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21432 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | BP |
Координате: 45° 21′ 03" СГШ, 19° 26′ 29" ИГД
Гајдобра је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2578 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Подручје Гајдобре је насељено још од неолита. Први пут се помиње 1464. године, под именом Добра. Исто место се спомиње и 1554. године, као насеља „Горња Добра“ и „Доња Добра“, која су насељена углавном Србима. У Гајдобру се 1763. године насељавају Немци, где 1791. године граде цркву Св. Мартина која и данас постоји (обновљена 1897. године). Немци су у Гајдобри остали до 1944. године када се враћају у Немачку, а у Гајдобру се насељавају Срби из Босне и Херцеговине.[1] Крајем 1990-их гради се православна црква Св. Петра.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Гајдобра живи 2441 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,4 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.808 | 94,60% | ||
| Словаци | 34 | 1,14% | ||
| Хрвати | 21 | 0,70% | ||
| Мађари | 19 | 0,64% | ||
| Југословени | 16 | 0,53% | ||
| Црногорци | 15 | 0,50% | ||
| Македонци | 2 | 0,06% | ||
| Русини | 1 | 0,03% | ||
| Муслимани | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 8 | 0,26% | ||
Албум слика[uredi | uredi kod]
-
Старинске куће -
Нова православна црква -
Католичка црква
| м | ж | |||
| ? | 5 | 8 | ||
| 80+ | 24 | 58 | ||
| 75-79 | 36 | 82 | ||
| 70-74 | 88 | 119 | ||
| 65-69 | 93 | 107 | ||
| 60-64 | 93 | 108 | ||
| 55-59 | 62 | 69 | ||
| 50-54 | 129 | 111 | ||
| 45-49 | 133 | 135 | ||
| 40-44 | 79 | 84 | ||
| 35-39 | 89 | 91 | ||
| 30-34 | 83 | 83 | ||
| 25-29 | 88 | 78 | ||
| 20-24 | 134 | 82 | ||
| 15-19 | 97 | 112 | ||
| 10-14 | 79 | 68 | ||
| 5-9 | 66 | 73 | ||
| 0-4 | 62 | 60 | ||
| просек | 40.5 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1233 | 403 | 755 | 53 | 22 | - |
| Женски | 1327 | 259 | 762 | 280 | 26 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 553 | 164 | - | - | 170 | - | 16 | 45 | 15 | 51 |
| Женски | 441 | 135 | - | - | 113 | 4 | 4 | 68 | 9 | 6 |
| Оба | 994 | 299 | - | - | 283 | 4 | 20 | 113 | 24 | 57 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 14 | 35 | 9 | 5 | 15 | - | - | 9 | |
| Женски | 11 | 6 | 12 | 31 | 25 | 11 | - | - | 6 | |
| Оба | 16 | 20 | 47 | 40 | 30 | 26 | - | - | 15 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ „Огњишта: Величани” (ср). Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012.. Pristupljeno 9. 1. 2012.[mrtav link]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
