Врбовац (Смедерево)
Za ostale upotrebe, v. Врбовац (razvrstavanje).
| Врбовац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1108 |
| Положај | |
| Координате | 44°34′13″N 20°57′06″E / 44.570333°N 20.951666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 168 m |
  Врбовац Врбовац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 34′ 13" СГШ, 20° 57′ 06" ИГД
Врбовац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1108 становника (према попису из 1991. било је 1220 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Врбовац се налази југоисточно од места Колара Општина Смедерево. Врбовац је старије насеље. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано, али се из писаних података види да је постало пре 18.века. За време Аустријске владавине (1718-1739.) већ се помиње као насељено место под именом Verbovaz са 19 кућа. Касније, у првим десетинама 19.века, помиње се у Харачки тефтер село Врбовац које је имало 1818.г 33 куће а по попису из 1921. године 202 куће са 1097 становника .
По предању старо насеље је било у селишту, код гробља, и њему су биле породице: Смољановићи, Петковићи и Нилолићи. Још пре устанка (1813.г) све су се ове породице преселиле, најпре у данашњи Доњи па доцније у Горњи Крај. Једино су се од Смољановића једни одвојили и отишли у Михаловац (Кандићи) . Најстарије су дакле, породице, Смољановићи (данас разним презименима ) који су старином од Сјенице, Петковићи старином из Крајине и Николићи који не знају од куда су њихови преци доселили. . (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Врбовац живи 890 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 320 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.095 | 98,82% | ||
| Хрвати | 1 | 0,09% | ||
| Румуни | 1 | 0,09% | ||
| Македонци | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 7 | 0,63% | ||
| м | ж | |||
| ? | 12 | 14 | ||
| 80+ | 7 | 13 | ||
| 75-79 | 18 | 23 | ||
| 70-74 | 38 | 44 | ||
| 65-69 | 41 | 47 | ||
| 60-64 | 21 | 32 | ||
| 55-59 | 27 | 19 | ||
| 50-54 | 41 | 34 | ||
| 45-49 | 58 | 35 | ||
| 40-44 | 45 | 38 | ||
| 35-39 | 22 | 34 | ||
| 30-34 | 21 | 27 | ||
| 25-29 | 39 | 21 | ||
| 20-24 | 42 | 36 | ||
| 15-19 | 51 | 45 | ||
| 10-14 | 27 | 31 | ||
| 5-9 | 25 | 23 | ||
| 0-4 | 28 | 29 | ||
| просек | 40.3 | 42.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 483 | 146 | 275 | 40 | 19 | 3 |
| Женски | 462 | 76 | 277 | 94 | 14 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 237 | 72 | - | 1 | 77 | 2 | 11 | 15 | 3 | 13 |
| Женски | 97 | 37 | - | - | 10 | - | 2 | 13 | 2 | 1 |
| Оба | 334 | 109 | - | 1 | 87 | 2 | 13 | 28 | 5 | 14 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 5 | 5 | 5 | 6 | 1 | - | - | 21 | |
| Женски | 1 | 3 | 3 | 7 | 7 | 5 | - | - | 6 | |
| Оба | 1 | 8 | 8 | 12 | 13 | 6 | - | - | 27 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Врбовац.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
