Врачевић
| Врачевић | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Колубарски |
| Општина | Лајковац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  873
|
| Положај | |
| Координате | 44°17′10″N 20°10′24″E / 44.286166°N 20.173333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 210 m |
  Врачевић Врачевић (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 014 |
| Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 17′ 10" СГШ, 20° 10′ 24" ИГД
Врачевић је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 873 становника.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Врачевић живи 810 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,1 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Према харачком тефтеру из 1818. године, село је имало 39 домаћинстава и 125 личности које су плаћале харач. Године 1866. у селу је било 76 домаћинстава са 581 становником. По попису од 1874. године, село је имало 84 домаћинства и 626 становника. Године 1884. у селу је било 96 домаћинстава и 683 становника, а 1890. године 108 домаћинстава са 780 становника. Попис од 1895. године бележи да је у селу живело 818 становника у 119 домаћинстава. Године 1900. у селу је 134 домаћинства и 931 становник. Ппема попису из 2011. године,село има 872 становника.Укупно пописаних лица је 932. Укупан број домаћинстава је 298,а укупан број станова 391.60 лица је пописано да живи у иностранству.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.015 | 99,60% | ||
| Македонци | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 3 | 0,29% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 9 | ||
| 80+ | 10 | 17 | ||
| 75-79 | 23 | 27 | ||
| 70-74 | 35 | 52 | ||
| 65-69 | 35 | 41 | ||
| 60-64 | 40 | 32 | ||
| 55-59 | 18 | 29 | ||
| 50-54 | 28 | 30 | ||
| 45-49 | 40 | 32 | ||
| 40-44 | 29 | 24 | ||
| 35-39 | 32 | 32 | ||
| 30-34 | 32 | 36 | ||
| 25-29 | 27 | 23 | ||
| 20-24 | 22 | 27 | ||
| 15-19 | 38 | 26 | ||
| 10-14 | 33 | 32 | ||
| 5-9 | 33 | 26 | ||
| 0-4 | 23 | 20 | ||
| просек | 41.1 | 44.6 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 415 | 99 | 268 | 33 | 14 | 1 |
| Женски | 437 | 50 | 269 | 109 | 5 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 265 | 137 | - | 32 | 42 | 2 | 12 | 6 | 2 | 9 |
| Женски | 127 | 88 | - | 1 | 5 | - | - | 9 | 2 | 1 |
| Оба | 392 | 225 | - | 33 | 47 | 2 | 12 | 15 | 4 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 7 | 4 | 4 | 1 | - | - | 6 | |
| Женски | - | 2 | 4 | 7 | 2 | 4 | - | - | 2 | |
| Оба | - | 3 | 11 | 11 | 6 | 5 | - | - | 8 |
Историја[uredi | uredi kod]
Према историчару Радовану Драшковићу, Врачевић се први пут помиње 1717. године, у једном аустријском државном попису. У селу су тада живеле свега две особе или породице. Током 18. и 19. века село насељавају породице из околине Сјенице, Старог Влаха, Црне Горе, Босне и са Косова (фамилије Врачевића, Костића, Жујовића, Жунића, Обрадовића, Крговића ...).
Село је током 19. века дало више знаменитих личности: проту Радојицу Жујовића, Живојина Жујовића, Владимира Жујовића - Шиљу, народног посланика Љубу Молеровића, потпуковника Богољуба Молеровића и више свештеника.
Иако се дуго веровало да назив села потиче од старе породице Врачевића, која је по предању прва населила Врачевић, данас се поуздано претпоставља да име села потиче од старог српског имена - Радац. Старији облик назива села је Рачевићи, па отуда: Радчевићи - Ратчевићи - Рачевићи.
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Павловић, Љубомир: Колубара и Подгорина, Напред - Ваљево, 1991. (репринт из 1907. године).
