Владимир Мешчерски

Izvor: Wikipedia

Кнез Владимир Петрович Мешчерски (rus. Мещерский, Владимир Петрович), Санкт Петербург, 26.1. 1839. - Царско Село, 23.7. 1914.) био је руски писац, публицист и конзервативац, издавач новина „Гражданин“, коморник Александра II.

Живот[uredi - уреди]

Мешчерски је био унук руског историчара Николаја Карамзина по мајчиној линији. Родитељи кнеза Мешчерског су припадали амбијенту око Александра Пушкина, а његова баба Софија Сергејевна Мешчерска (rus. София Сергеевна Мещерская) је била преводилац с француског језика.

Кнез Мешчерски је био утицајни конзервативни публицист и саветник владе (Александра III, затим Николаја II). Постао је чувен својом понудом да се прекину реформе Александра II („поставить точку“).

Новине „Гражданин“, коју је он издавао, добијале су супсидије (финансијску помоћ) од владе. Фјодор Достојевски (који је сам био раније издавач тих новина) је сарађивао са кнезом Мешчерским.

Репутација кнеза је била одиозна код либерала и левичара, но и код неких конзервативаца — кнез је био „серый кардинал“ владе.

Кнез Мешчерски је писао чланке о Тјутчеву, Толстоју, Достојевском [1]

Дела[uredi - уреди]

публицистика
мемоари
  • 1897-1912: Мои воспоминания (т. 1-3)
комедије, романи[1]
  • 1874: Женщины из петербургского большого света
  • 1874: Один из наших Бисмарков
  • 1877: Хочу быть русскою
  • 1878: Ужасная женщина

Извори[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 Чланак о Мешчерском у Великој Совјетској енциклопедији, т. 16, стр. 205