Велико Орашје

За остале употребе, погледајте Орашје (разврставање).

Велико Орашје
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
Становништво (2011)	2299
Положај
Координате
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	85 m
Велико Орашје Велико Орашје (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	11323
Позивни број	026
Регистарска ознака	VP

Велико Орашје је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 2299 становника (према попису из 1991. било је 2636 становника).

Историја

Велико Орашје је у општини Велика Плана. Велико Орашје је старије насеље. Црква је подигнута на темељима неке старе цркве. При откопавању нађени су зидови који су били „моловани“ и на десној страни врата стајао је натпис: Љета од Христа 1175. созда се храм сеи….“ На вратима је стајао натпис: освајати и помаза Храм св. Ар. М епископ Сава“. (Споменик C.K.A.XXXVII, c 167/168.).
Предање вели да су становници данашњих села Ливаде (пожаревачке), В. Орашја, Крњава и Трновче били насељени у близини данашњег Орашја на месту које се сада зове „Селиште“, где је и данас старо гробље.

Како је овде било на удару Турцима, становништво се склонили у заклонитија места: једни пређу преко Мораве и у лугу оснују ново насеље под именом Ливадица, други оснују Орашје, а трећи Крњево и Трновачу. Место, на коме је било првобитно насеље, које се данас зове Селиште, помиње се за време Аустријске Србије (1718-1739. г.) под именом Livada Livat. У години 1732., у списку села смедеревског „диштрикта“, помиње се село ливаде са 30 домова. Ливадица се помиње и много раније. Међу селима, које је кнез Лазар поклонио манастиру Раваници (1381. г.), помиње се и „село Ливадица на Мораве“, а касније (1553. г.) путописац Вранћић помиње „село Ливаду на потоку Јасеници у шуми Ломници“. Предање вели да су први досељеници, који су из Ливадице дошли на данашње место, ту затекли многе велике орахе, по чему су селу, односно данашњој варошици, и дали име. Велико Орашје се помиње у арачким списковима и имало је 1818. г. 50 а 1822. г. 55 кућа. Године 1846. у Орашју је било 87 кућа, а по попису из 1921. г. варошица је имала, заједно са Крушевом, 489 кућа са 2400 становника.

Данашње Орашје су населиле најпре ове породице: Стараца-Николићи, Јовановићи, Стојадиновићи, Живановић и Гајићи. Све су ове породице велике и са бројем кућа и поред ових имају и друга презимена. Велике и разгранате и породице Бивољара, Лекића, Бојковића, Крајинаца, Лаолаца и Кашајића. Варошица има школу и цркву која су сазидана 1890. године.. (подаци крајем 1921. године).

У Великом Орашју се одржава културно-забавна манифестација „Орашко прело“ уоквиру које се организује такмичење у спремању сарме.

Демографија

У насељу Велико Орашје живи 1841 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,2 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 741 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2937 1953. 3152 1961. 3064 1971. 2932 1981. 2894 1991. 2636 2507 2002. 2474 2299

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.271	98,78%
Роми			8	0,34%
Муслимани			4	0,17%
Црногорци			3	0,13%
Македонци			3	0,13%
Руси			1	0,04%
Југословени			1	0,04%
непознато			4	0,17%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	3			8
80+	13			39
75-79	33			57
70-74	62			85
65-69	92			81
60-64	65			77
55-59	52			60
50-54	84			81
45-49	97			99
40-44	83			85
35-39	73			64
30-34	74			72
25-29	57			71
20-24	70			57
15-19	71			67
10-14	82			73
5-9	60			54
0-4	55			43
просек	40.2			43.6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 690 754 807 789 793 745 741

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 155 178 111 138 87 45 21 4 1 1 3.10

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	929	236	595	54	40	4
Женски	1003	149	602	221	30	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	506	103	-	4	150	14	70	63	16	55
Женски	252	58	-	-	65	6	6	40	10	17
Оба	758	161	-	4	215	20	76	103	26	72
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	2	11	3	7	4	-	-	2
Женски	1	2	8	11	26	2	-	-	-
Оба	3	4	19	14	33	6	-	-	2

Референце

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло становника
• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)