Брзан

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Брзан

Црква Брвнара саграђена 1822. године
Црква Брвнара саграђена 1822. године

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1754
Положај
Координате 44°06′33″N 21°08′00″E / 44.109166°N 21.133333°E / 44.109166; 21.133333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 105 m
Брзан na mapi Srbije
Брзан
Брзан
Брзан (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 34228
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 06′ 33" СГШ, 21° 07′ 60" ИГД

Брзан је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1754 становника (према попису из 2002. било је 2073 становника).

Место се под први пут помиње 1516. године под именом Грабовац.

Географија[uredi | uredi kod]

Територија села Брзан налази се у централном делу Србије. Смештено је у источном пределу Шумадије. Налази се у источном делу општинске територије Баточине, а кроз село протиче река Велика Морава.

Брзан се налази на 105 метара надморске висине, на 8 км југоисточно од Баточине, 23 км северно од Јагодине, 36 км источно од Крагујевца и 120 км јужно од Београда.[1] Кроз Брзан пролази коридор 10 и железничка пруга Београд-Ниш-Скопље.

Историја[uredi | uredi kod]

Мензулана

Први назив села био је Грабовац. Већ 1516. зна се да је имао шест кућа, а двадесет година касније 36 кућа. Данашњи назив село је добило по породици Љутић која се доселила са Косова из села Брзанци.[2] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Брзан је имао 136. домаћинства са 322 харачке главе.[3] Црква брвнара је саграђена 1822. године. Прву школу Брзан добија 1840. Највише становника Брзан је имао 1910. године, а највише кућа је имао 1971., укупно 853.[2]

Спомен обележја у Брзану[uredi | uredi kod]

  • Црква брвнара из XIX века
  • Споменик жртвама из Првог светског рата
  • Споменик жртвама из НОБ-а

Школство[uredi | uredi kod]

За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)
Основна школа саграђена 1902. године

На територији данашње општине Баточина прва школа је била у селу Брзану која је била једна од дванаест школа у Шумадији која је радила за време Првог српског устанка. Након устанка школа је престала да постоји.

Брзан је 1848. године добио основну школу. Пошто се временом променила схватања о удобности школе јавила се потреба да се сагради нова школа. На нову зграду школе се све чешће помишљало, али је тек Стојан Новаковић, као министар просвете, 1883. године предузео кораке да се ово питање реши. Брзанци су одлучили да зидају нову школу, а стара је требало да служи док нова не буде готова. Позвани су били и Кијевци, али они су одбили, јер су намеравали да подигну своју школу. Предрачун за колу је износио 44.359,80 динара.

Када је било све спремно за почетак зидања нове зграде, све је пало у заборав. Висока цена нове школске зграде уплашила је сељаке, јер је требало сакупити толики новац. Министарство просвете је предузело оштре мере да би село натерало да приступи изградњи нове школе, па је августа 1889. године затворило школу због старе зграде. Тек када су извршене поправке обеју зграда и обезбеђени станови за учитеље, новембра 1890. године одобрена је обнова наставе. Министарство је још два пута затварало школу и поново је отварало.

Шестог октобра 1901. коначно је освећен је темељ нове школеске зграде, а већ 1. септембра 1902. године нова школска зграда је била готова. На отварању школе био је шабачки епископ Димитрије Павловић, који ће касније постати српски патријарх. Он је 1870. године био учитељ у Брзану. За нову школу је утрошено 33.000 динара што је мање утрошеног новца него што је било планирано 1884. године.

Садашња зграда Основне школе „Свети Сава“

У току Првог светског рата зграда је била оштећена. Године 1914. школска зграда служи за смештај избеглица из Мачве, а 1915. године као амбуланта наше војске све до доласка непријатеља који је претвара у коњушницу. После рата, захваљујући донацији самих сељана која је износила 12.000 круна, школа се обнавља и са радом почињу 3 одељења у која, поред деце из Брзан, долазе и деца из Кијева и Доброводица.

Име школе, које је некада гласило „Брзанска школа“, после рата је промењено у „Милован Марковић“, по великом ратном хероју из овог села. Мештани су се хвалили овим херојем преко назива школе све до 1991. године, када школа у Брзану постаје део школе у Баточини, па добија име „Свети Сава“. Школска зграда која се данас користи изграђена је 1963. године, а захваљујући скорашњој обнови опремљена је по свим савременим стандардима. Настава се одвија у две смене, а укупан број ученика који тренутно похађа ову школу од 1. до 8. разреда износи 106. Уколико се осврнемо на чињеницу да је у Брзану 1934. године било уписано укупно 353 ученика, и то само до 4. разреда, постаје јасно да је некадашњи проблем са мањком простора претворен у савремени проблем мањка ученика.

Привреда[uredi | uredi kod]

Основне гране привреде у Брзану су: пољопривреда, индустрија, занатство, трговина, саобраћај, туризам и угоститељство.[4]

Пољопривреда[uredi | uredi kod]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

На релативно малој површини територије баточинске општине могу се издвојити следећи рејони:

  1. ратарско-повртарски,
  2. ратарско-воћарски регион, и
  3. воћарско-ливадско-сточарско-шумски регион.

Ратарско-повртарски регион обухвата површине око Велике Мораве. Ратарско-воћарском рејону припадају углавном виши делови падинских површина. Воћарско-ливадско-сточарско-шумски рејон налази се у планинском подручју са већим нагибом терена.

Сточарство[uredi | uredi kod]

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Брзану. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Брзану је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Саобраћај[uredi | uredi kod]

Кроз атар села Брзан пролази електрична железничка пруга са два колосека Београд-Ниш у дужини од 5,2 километара. У близини је и савремени ауто-пут Београд-Ниш (део E75), од кога се одваја магистрални путни правац Баточина-Крагујевац. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Брзан је повезана са Београдом, Крагујевцом, Великом Планом, Јагодином, Смедеревском Паланком, Свилајнцем...

Туризам[uredi | uredi kod]

Црква Брвнара саграђена 1822. године

У Брзану се налази црква брвнара која је саграђена 1822. године и која је служила све до 1928. када је сазидана данашња црква. Стара црква брвнара је као историјски споменик културе под заштитом државе. Њу је градио мајстор Јован који је такође саградио Манастир Покајницу. Иконостас је насликао мајстор Јован Јања 1829-1830. године са великом позлатом.

Манифестације[uredi | uredi kod]

  • Сабор народног стваралаштва „Свети пророк Илија“

Одржава се од 1. до 3. августа у Брзану сваке године, почев од 1990. године. Манифестација окупља културно-уметничка друштва и фолклорне ансамбле из читаве Србије, који негују изворно народно стваралаштво. Такође одржавају се и ликовне колоније, песнички сусрети, изложбе ручних радова.

Спорт[uredi | uredi kod]

У Брзану постоји фудбалски клуб Шумадинац, који се тренутно такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Брзан живи 1694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 712 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 3480 [5]
1953. 3629
1961. 3506
1971. 3201
1981. 2954
1991. 2694 2360
2002. 2421 2073
2011. 1754
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.059 99,32%
Југословени
  
2 0,09%
Црногорци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
6 0,28%


Види још[uredi | uredi kod]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. 2,0 2,1 Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000,
  3. В. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд 1980, стр. 305.
  4. Д. Милановић, 2006. стр. 118.
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Галерија[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]