Бошњаце

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Бошњаце

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Општина Лебане
Становништво
Становништво (2011) 1629
Густина становништва 107 ст/km²
Положај
Координате 42°56′30″N 21°49′20″E / 42.941666°N 21.822333°E / 42.941666; 21.822333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 257 m
Површина 15.16 km²
Бошњаце na karti Srbije
Бошњаце
Бошњаце
Бошњаце na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 16232
Позивни број 016
Регистарска ознака LB


Координате: 42° 56′ 30" СГШ, 21° 49′ 20" ИГД

Бошњаце је највеће сеоско насеље у Србији у општини Лебане која се налази у Јабланичком округу.

Према попису из 2002. г било је 475 домаћинства са 1687 становника. Атар села обухвата простор од 1516 ha и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.

Географски положај[uredi - уреди | uredi izvor]

Бошњаце је удаљено 10 км од Лебана и 15 км од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.

Центар села је на надморској висини од 257 m, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 m.

У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.

Удаљеност од већих градова

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Основу имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.

Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.

Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горе наведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 km на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).

Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.

У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза.

Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.

Друштво[uredi - уреди | uredi izvor]

У селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).

Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2008/09 такмичи у Нишкој зони. Такмичење у овом рангу је уједно и највећи успех клуба у својој историји.

Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена оделања и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремана школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.

Црква „Света Петка“ по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Бошњаце живи 1296 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 457 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1517 [1]
1953. 1601
1961. 1691
1971. 1769
1981. 1819
1991. 1853 1833
2002. 1687 1629
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.524 93,55%
Роми
  
87 5,34%
Немци
  
2 0,12%
Црногорци
  
1 0,06%
Хрвати
  
1 0,06%
Румуни
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
непознато
  
3 0,18%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]