Bački Gračac
Бачки Грачац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Западнобачки |
Општина | Оџаци |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2286 |
Густина становништва | 75 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°33′10″N 19°19′15″E / 45.552833°N 19.320833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 82 m |
Површина | 30,6 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 25252 |
Позивни број | 025 |
Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 33′ 10" СГШ, 19° 19′ 15" ИГД
Бачки Грачац је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 2286 становника, а према попису становништва из 2002. године село је имало 2913 становника, од којих су 2810 српске националности.
Положај насеља[uredi | uredi kod]
Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.
Име[uredi | uredi kod]
Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив - Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.
Историја[uredi | uredi kod]
Угарски краљ Бела III (1173—1196) у једном документу помиње село Filipova. 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово,[1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, већином из Лике. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.
Демографија[uredi | uredi kod]
Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.
У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.
Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Кретање броја становника кроз историју:
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.810 | 96,46% | ||
Роми | 11 | 0,37% | ||
Црногорци | 9 | 0,30% | ||
Мађари | 7 | 0,24% | ||
Хрвати | 6 | 0,20% | ||
Југословени | 5 | 0,17% | ||
Словаци | 3 | 0,10% | ||
Словенци | 1 | 0,03% | ||
Руси | 1 | 0,03% | ||
Румуни | 1 | 0,03% | ||
Муслимани | 1 | 0,03% | ||
Буњевци | 1 | 0,03% | ||
Албанци | 1 | 0,03% | ||
непознато | 23 | 0,78% |
м | ж | |||
? | 5 | 4 | ||
80+ | 25 | 65 | ||
75-79 | 23 | 96 | ||
70-74 | 88 | 116 | ||
65-69 | 103 | 114 | ||
60-64 | 92 | 109 | ||
55-59 | 79 | 80 | ||
50-54 | 149 | 120 | ||
45-49 | 137 | 113 | ||
40-44 | 89 | 97 | ||
35-39 | 88 | 89 | ||
30-34 | 73 | 63 | ||
25-29 | 82 | 76 | ||
20-24 | 92 | 101 | ||
15-19 | 107 | 90 | ||
10-14 | 86 | 61 | ||
5-9 | 52 | 57 | ||
0-4 | 46 | 46 | ||
просек | 41.9 | 46.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1232 | 414 | 715 | 66 | 31 | 6 |
Женски | 1333 | 278 | 712 | 303 | 36 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 521 | 150 | - | - | 201 | - | 17 | 38 | 8 | 37 |
Женски | 300 | 21 | - | - | 94 | 2 | 1 | 71 | 9 | 9 |
Оба | 821 | 171 | - | - | 295 | 2 | 18 | 109 | 17 | 46 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 4 | 25 | 7 | 9 | 5 | - | - | 17 | |
Женски | 12 | 1 | 20 | 21 | 30 | 4 | - | - | 5 | |
Оба | 15 | 5 | 45 | 28 | 39 | 9 | - | - | 22 |
Карактеристике насеља[uredi | uredi kod]
Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозапад - североисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.
Привреда[uredi | uredi kod]
2002. године, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.
Саобраћај[uredi | uredi kod]
Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка - Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.
Види још[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр. 411
- ↑ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 112-113.
- ↑ 3,0 3,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, pp. 72.
- ↑ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.