Аристотелов универзитет у Солуну

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Аристотелов универзитет у Солуну
Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης
Logo univerziteta
Thessaloniki Old Philosophical School.jpg
Хисторија
Мото Μούσαις Χάρισι Θῦε
Мото (сх.) Жртвованје музама и харитама
Оснивање 1925. (прва предавања од 1926.)[1]
Генерално
Врста јавни универзитет
Администрација
Академско особље 2,024
Студенти
Број студената
  – додипломци
  – дипломци
  – докторанти
70,000
61,000
4,520
3,952
Удружења ЕРАСМУС, Мрежа универзитета Балкана, АУЕ, УМ
Локација
Сједиште
  – град
  – покрајина
  – држава

Flag of Thessaloniki.svg Солун
Flag of Greek Macedonia.svg Централна Македонија
Flag of Greece.svg Грчка
Кампус 230,000 м2
Веб-страница
Аристотелов универзитет у Солуну

Аристотелов универзитет у Солуну (грчки:Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης) је једна од најстаријих и најпрестижнијих високо-образовних институција у Грчкој. Аристотелов универзитет у Солуну је највећи универзитет у Грчкој и на Балкану. Универзитет носи име филозофа Аристотела који је рођен у Стагеири, 55 километара источно од града.[1] Централни кампус налази се у центру Солуна гдје заузима 230 000 метара квадратних простора. Језик на којему се одвијају предавања је грчки, иако се део колегија за међународне студенте организује и на енглеском, француском, немачком и италијанском језику.

Универзитет је основан 1925. године за време владе Александроса Папанастасиоса на основу закона под бројем 3341/14-6-25, а прва предавања на Филозофском факултету започела су 1926. године.[1] Следеће године отворени су и студији математике и природних наука.[1] Био је то други грчки универзитет после Националног и Каподистриасовог универзитета у Атени који је основан још 1837. године. Универзитет је изграђен на парцели старог јеврејског гробља у Солуну које су нацисти после у потпуности уништили у периоду Другог светског рата. Елефтериос Венизелос је на крају Првог светског рата намеравао да други грчки универзитет отвори у Смирни (данашњем турском Измиру), док је Универзитет у Солуну требао да буде трећи по реду.[2] За време окупације грчке су власти и отвориле Универзитет у Смирни али град после Грчко-турског рата није остао део Грчке док су његове нове нео-византијске репрезентативне зграде пренамењене и преуређене.[3] Тако је Солун постао други центар на северу Грчке и други универзитетски центар земље. Од 1926. до 1950. универзитет је развијан као де факто федерирани универзитет где су различите већином неовисне школе (факултети) номинално сматране делом истог универзитета. Сличан се модел користи до данас на британском Универзитету у Лондону.

Структура[uredi - уреди | uredi izvor]

Као један од јавних универзитета Аристотелов универзитет је правно лице са пуном аутономијом. Институција се финанцира примарно од стране државе и потпада под оквирну контролу од стране Министарства образовања и верских послова грчке владе које је одговорно за високо образовање. Други извори финансирања укључују индивидуалне донације, учествовање у бројним истражиачким и програмима мобилности Европске уније и профит који се стиче кроз управљање универзитетским некретнинама. Студенти на Аристотеловом универзитету не плаћају школарине.

Администрација универзитета састоји се од колективних тела који доносе одлуке које морају бити у сагласности са грчким законима. Универзитет је подељен на факултете који су додатно подељени на школе које се затим деле и на катедре. Свака катедра за себе ужива широку аутономију у осмишљавању и провођењу образовних програма. Катедре могу да буду одговорне за поједине библиотеке и лабораторијуме. Највише тело Аристотеловог универзитета у Солуну је Универзитетски сенат.

Извори[uredi - уреди | uredi izvor]

Вањске везе[uredi - уреди | uredi izvor]