Љиљана Гавриловић

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Љиљана Гавриловић (Београд, 1953.) je ванредни професор на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду [1]. Бави се антропологијом виртуелних светова и дигиталном етнографијом.

Биографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Рођена је у Београду 1953. године. Дипломирала је на Одељењу за етнологију и антропологију београдског Филозофског факултета. Докторску тезу са темом Акварели Николе Арсеновића као извор за проучавање одевања у XIX веку, одбранила је на истом Одељењу децембра 1993. године.

Радна биографија[uredi - уреди | uredi izvor]

Од 1981. до 2000. године радила је у Етнографском музеју у Београду (Одељење за документацију), где је била задужена за илустративне збирке – фотодокументацију, збирку старих фотографија и ликовну збирку. У оквиру музеолошког рада добила је сва стручна звања, закључно са звањем музејског саветника 1996. године, а од 1992. до 1995. године била је и начелник Одељења за документацију.

У оквиру музеолошке делатности учествовала је у раду Комисије за информатизацију музејске делатности. Током рада у Етнографском музеју, припремила је више ауторских изложби и учествовала у раду редакције Етнографског музеја у периоду од 1994. до 1996. године. Учествовала је у организацији Међународног фестивала етнографског филма (од I до V фестивала, 1992-1995) и пратећих округлих столова/саветовања Филм и антропологија. На XIII Фестивалу (2004) била је члан националног жирија. Радила је као стручни консултант за документарни филм Цинцари, аутора Миодрага Јовановића у продукцији ТВ Нови Сад 1993.

Током рада у Етнографском музеју учествовала је у пројектима Етнографског института САНУ Етнографска истраживања титовоужичког региона (1982-1984.), и Етнографска истраживања општина Чачак, Лучани и Горњи Милановац (1984.) где је испитивала свадбене обичаје и обичајно право с акцентом на породично право и положај жена. У истраживачким пројектима Етнографског музеја у Београду Етнографска истраживања Сјеничко - пештерске висоравни (1983-1989.) и Етнографска истраживања књажевачког краја (1994-1996.) испитивала је породичне односе и обичајно право - социјалне односе и друштвену структуру унутар локалних заједница (посебно положај жена и деце) и њихов однос са глобалним, савременим друштвом. Са истом темом учествовала је и пројекту Филозофског факултета Етнографска истраживања Раса и Новог Пазара (1982-1987).

Од 2002. године ради у Етнографском институту САНУ. До краја 2005. године радила је као истраживач у оквиру пројекта Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација, а од почетка 2006. на пројектима: Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрoполошка проучавања културних промена и Антрополошка испитивања комуникације у савременој Србији. У циклусу научних пројеката која финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја 2011-2014. руководи пројектом Културно наслеђе и идентитет (бр.177026).

Као ванредни професор на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду ради од 2013. године. У оквиру актуелних пројеката бави се анализом (ре)конструкције минулих култура коју, на основу њених одабраних/сачуваних елемената креирамо данас, нарочито дефинисањем различитих облика културног наслеђа (материјалног и нематеријалног) и преиспитивањем вредносних система унутар дефиниција нормативне културе, комуникационих канала којима се они преносе и значења које им приписују популарно-културне праксе. Посебан акценат у овим анализама ставља на политичке/идеолошке и бирократске дискурсе у којима (су) се слике прошлости и садашњости конструисале/конструишу.

Научна и академска звања[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2007 – научни сарадник
  • 2009 – виши научни сарадник
  • 2012 – научни саветник
  • 2013 – ванредни професор

Библиографија [2][uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Балкански костими Николе Арсеновића, Посебна издања Етнографског института САНУ 52, Београд 2004, 229 стр.
  2. Југословенски етнограф Никола Арсеновић, Посебна издања Етнографског института САНУ 55, Београд 2006, 168 стр.
  3. Култура у излогу: ка новој музеологији, Посебна издања Етнографског института САНУ 60, Београд 2007, 225 стр.
  4. O политикама, идентитетима и друге музејске приче, Посебна издања Етнографског института САНУ 65, Београд 2009, 201 стр.
  5. Muzeji i granice moći, Biblioteka XX vek 196, Beograd 2011, 192 str.
  6. Сви наши светови. О антропологији, научној фантастици и фантазији, Посебна издања Етнографског института САНУ 74, Београд 2011, 174 стр.
  7. Pazarsko-sjenički kvartet, Muzej Ras, Novi Pazar 2013, 1-110.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. http://www.anthroserbia.org/Search?criteria=Ljiljana+Gavrilovi%C4%87
  2. Personalna bibliografija Cobiss