Јорјо Тадић

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Јорјо Тадић
Rođenje 5. јун 1899.
Стари Град на Хвару
Smrt 4. октобар 1969.
Београд

Јорјо Тадић (Стари Град на Хвару, 5. јун 1899Београд, 4. октобар 1969) је био српски историчар и академик САНУ.

Биографија[uredi | uredi kod]

Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију је студирао у Загребу, Берлину, Лајпцигу, Прагу и Београду. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у Дубровнику. За доцента Филозофског факултета у Загребу изабран је 1935. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је 1938. године. Од 1951. радио је као редовни професор Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. Био је и дописни члан Српске краљевске академије од 1940, а редовни члан САНУ од 1959. Секретар Одељења друштвених наука САН од 1. III 1963. до 6. IV 1966; од 10. V 1966. до 4. X 1969. Члан Председништва Српске академије наука од 15. IV 1960. до 1. III 1963; од 24. IV до 4. X 1969.а до смрти 1970, директор Историјског института у Београду. Био је и дописни члан ЈАЗУ.

Историографски рад[uredi | uredi kod]

Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји Дубровника и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између 16. и 18. века. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од 1925. до 1941. и послератни од 1945. до смрти 1969. године. Згрожен усташким злочинима и улогом римокатоличке цркве у НДХ, Тадић је, премда католик, старином досељеник из Пивске области у данашњој Црној Гори, 1942. године, заједно са Виктором Новаком, узео крсну славу и почео да слави Св. Јована.

Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје[1] Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје између осталих и Фрања Гундулића, Николе Працатовића, Серафима Гучетића, Цвијете Зузорић и Јоханеса Газулуса у збирци радова Дубровачки портрети објављеној 1948. године у издању Српске књижевне задруге. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а изучавање политичке историје оставља за скупове у иностранству где је обавио десетине радова прегледног карактера. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики истоирографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици. Заслугом Јорја Тадуића, који је пријатељевао са француским историчарем Фернаном Броделом, Бродел је имап прилику да се упозна са серијама грађе у Дубровачком архиву, што га је инспирисало да почне да пише о "дугом трајању" у историји Медитерана као целини.

Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара средњег века. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београд и Грађа о слиакрској школи у Дубровнику XVIII—XVI века у два тома).

Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је Србија од Косовске битке до пада Деспотовине под турску власт имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици, чију је историју, са свим њеним специфичностима, сматрао интегралном саставницом српске историје.

Његов последњи текст, "Сабласти круже Југославијом", објављен постхумно 1971. године упозоравао је на растући хрватски национализам и опасност од распада Југославије.

Библиографија[uredi | uredi kod]

  • Шпанија и Дубровник у XVI веку, Београд 1932;
  • Миха Працатовић–Працат, Дубровник 1933;
  • Јевреји у Дубровнику до половине XVII столећа, Сарајево 1937;
  • Промет путника у старом Дубровнику, Дубровник 1939;
  • Организација дубровачког поморства у XVI веку, Историјски часопис 1949:
  • Дубровачки портрети I, Београд, СКЗ 1948.
  • Тестаменти Божидара Вуковића, српског штампара XVI века, Београд 1963
  • Привреда Дубровника и српске земље у првој половини XV века, Зборник Филозофског факултета у Београду 1968
  • Сабласти круже Југославијом, Историјски часопис, Београд 1971.

Извори[uredi | uredi kod]

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

  • Биографија на сајту САНУ[mrtav link]
  • Тома Поповић, "Јорјо Тадић : (1899-1969)", Историјски часопис, књ. XVIII Београд 1971, стр.7-11.
  • Радован Самарџић, "Јорјо Тадић као историчар", Зборник Филозофског факулктета у Београду, књ. 11, 1 (1970), стр. 1-16
  • Радован Самарџић, "Истраживачки метод Јорја Тадића", Историјски часопис (Revue historique) књ. 29-30 (1982-1983), Београд 1984, стр. 257-262. ISSN: 0350-0802.-