Jakov Tucaković
| Јаков Туцаковић | |
| Mandat(i) | |
|---|---|
| министар унутрашњих послова | |
| 2/14. април 1873. - 22. октобар/3. новембар 1873. | |
| министар унутрашњих послова | |
| 25. јул/6. август 1879 - 5/17. јуна 1880. | |
| Biografija | |
| Diploma sa | Београдски Лицеј |
| Profesija | политичар |
uredi  |
|
Јаков Туцаковић (Крагујевац, 22. март/3. април 1828 – Београд, 15/27. децембар 1889) је био министар унутрашњих послова и државни саветник.[1]
Завршио је гимназију у Крагујевцу и Лицеј у Београду. Каријеру је започео као млади писар првостепеног суда у Јагодини. Августа 1868. је постао управник града Београда и ту функцију је обављао до априла 1873. када је постао министар унутрашњих послова. Јуна 1876. је постао поново управник града Београда, све до краја Српско-турског рата, када је постао државни саветник, у исто време обављајући фунцкију управника града Београда. Од 2/14. априла до 22. октобра/3. новембра 1873. у Првој влади Јована Ристића и од 25. јула/6. августа 1879. до 5/17. јуна 1880. у Другој влади Јована Ристића је био министар унутрашњих послова, а након тога је враћен у Државни савет.[1]
Пензионисао се пред крај марта 1881.[1]
Када се 17. октобра 1882. године „Дружина за помагање српске књижевности“ преобразила се у Либералну странку, нашао се у њеном њеном Главни одобору, док се на челу странке налазио Јован Ристић.[2]
Извори[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Миленовић 1929: str. 920
- ↑ Свирчевић 2011: str. 310
Литература[uredi | uredi kod]
- Миленовић, Миломир (1929). Станојевић, Станоје. ur. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка књига 4, С-Ж. Загреб: Библиографски завод д.д..
- Свирчевић, Мирослав (2011). Локална управа и развој модерне српске државе од кнежевине и општинске самоуправе. Београд: Балканолишки институт САНУ. ISBN 978-86-7179-072-7.