Ђурђево (Жабаљ)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Ђурђево (razvrstavanje).
Ђурђево

Главна улица са црквом
Главна улица са црквом

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Жабаљ
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 5092
Густина становништва 68 ст/km²
Положај
Координате 45°19′17″N 20°03′32″E / 45.3215°N 20.058833°E / 45.3215; 20.058833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 175 m
Површина 175,5 km²
Ђурђево is located in Srbije
Ђурђево
Ђурђево
Ђурђево (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 21239
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 19′ 17" СГШ, 20° 03′ 32" ИГД

Ђурђево (русински: Дюрдьов) је насеље у Србији у општини Жабаљ у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5092 становника.

Географске одлике[uredi - уреди | uredi izvor]

Рељеф ђурђевачког атара је прилично равничарски. У сетвеној структури водеће место заузима кукуруз, затим пшеница и јечам, мада поред свега тога Ђурђевчане најчешће спомињу по лубеницама што је најбољи доказ квалитета и традиције. Ловиште Ловачког друштва „Зец“ захвата површину од 8.033 ha са више врста дивљачи. Удаљено је 25 km од Новог Сада.

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Прво насеље на месту данашњег Ђурђева помиње се 1513. године као посед сремског владике. У турском периоду ово насеље је припадало тителској нахији после чега је потпуно опустело. Насељавање данашњег Ђурђева је отпочело 1800. године када су се 203 српске породице доселиле из Темерина. Већ 1806. године подигнута ја православна Црква Св. Вазнесења Господњег. У другој половини 19. века почиње досељавање Русина из Руског Крстура и Куцуре.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Ђурђево живи 3872 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,7 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1638 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 5008 [1]
1953. 4819
1961. 4669
1971. 4531
1981. 4668
1991. 4517 4472
2002. 5263 5137
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.538 68,87%
Русини
  
1.197 23,30%
Роми
  
131 2,55%
Југословени
  
61 1,18%
Мађари
  
46 0,89%
Хрвати
  
26 0,50%
Словаци
  
18 0,35%
Румуни
  
7 0,13%
Муслимани
  
7 0,13%
Црногорци
  
6 0,11%
Украјинци
  
4 0,07%
Немци
  
4 0,07%
Словенци
  
3 0,05%
Руси
  
2 0,03%
Македонци
  
2 0,03%
Буњевци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
24 0,46%


Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]


мапе и карте[uredi - уреди | uredi izvor]