Živa-sulfid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Živa-sulfid
HgS-alpha-cinnabar-xtal-1999-looking-down-a-axis-CM-3D-balls.png
HgS-alpha-cinnabar-xtal-1999-looking-down-c-axis-CM-3D-balls.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Cinabarit
Vermilion
Identifikacija
CAS registarski broj 1344-48-5 YesY
PubChem[1][2] 62402
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula HgS
Molarna masa 232,66 g/mol
Gustina 8,10 g/cm3
Tačka topljenja

580 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi nerastvoran[4]
Energijska barijera 2,1 eV (directno, α-HgS)[3]
Indeks prelamanja (nD) w=2,905, e=3,256, bire=0,3510 (α-HgS) [5]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0981
EU-klasifikacija Veoma toksičan (T+)
Opasan po sredinu (N)
EU-indeks 080-002-00-6
R-oznake R26/27/28, R33, R50/53
S-oznake (S1/2), S13, S28, S45, S60, S61
Tačka paljenja nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni živa oksid
živa selenid
živa telurid
Drugi katjoni Cink sulfid
kadmijum sulfid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references
Cinabarit iz Nevade, SAD

Živa sulfid, živa(II) sulfid, HgS, je hemijsko jedinjenje žive i sumpora. Spada u kategoriju poluprovodnika. U prirodi se javlja u vidu minerala cinabarita. Postoje dve alotropske modifikacije:

  • crvena (α-HgS), rašireniji u prirodi, koristi se kao pigment
  • crna (β-HgS)(metacinabarit), koji je manje rasprostranjen.

Upotreba[uredi - уреди | uredi izvor]

Crveni živa-sulfid se koristi kao crveni pigment (poznat i kao cinober-crvena). Na osnovu svog proizvoda rastvorljivosti (koji u vodi iznosi oko 10-54 (mol/l)2[6]).

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. L. I. Berger (1997). Semiconductor Materials. CRC Press. ISBN 978-0-8493-8912-2. 
  4. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 1406. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. http://www3.interscience.wiley.com/journal/112585629/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0. 
  5. "Webminerals". http://webmineral.com/data/Cinnabar.shtml. 
  6. "Löslichkeit von Salzen". http://www.chemieunterricht.de/dc2/mwg/mwg-salz.htm. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]