Železnička stanica Lajkovac

Železnička stanica Lajkovac je napravljena 1908. godine prolaskom prvog voza na pruzi Zabrežje – Valjevo. Kasnije ukrštanjem pruge Mladenovac – Valjevo, ova stanica dobija na izuzetnom značaju.

Železnička stanica u Lajkovcu bila je najveća robno-putnička stanica uskog koloseka za železnički saobraćaj u Jugoslaviji. U njoj su se ukrštale pruge: Beograd - Obrenovac - Lajkovac - (Čačak-Užice-Sarajevo - Dubrovnik - Zelenika) i Mladenovac - Lajkovac - (Valjevo). Stanica je posedovala 15 glavnih koloseka, 8 garažnih koloseka iza okretnice i 49 skretnica. Od skretnice 26 počinjala je Železnička stanica Lajkovac Spoljna, koja se nalazila na pravcu jug, tačnije na pruzi ka Valjevu. Ukupan broj koloseka u ove dve Lajkovačke stanice bio je 41. U okviru stanice Lajkovac Glavna bilo je više službi za organizovanje železničkog saobraćaja, od telegrafske do Zavoda za održavanje vagona i vozova, kao i okretnica u ložionici i vodotoranj tzv. Buzometar, jedini te vrste sačuvan u Srbiji.

1968. godine, pušten je u rad deo Barske pruge (normalnog koloseka), na novoj trasi od Beograda preko Stepojevca i Lajkovca do Valjeva, ali je krak uskog koloseka Lajkovac – Čačak do 1969. godine ostao u funkciji. Zadnji voz popularni Ćiro, sa Železničke stanice Lajkovac prema Čačku uskom prugom otišao je 31. decembra 1969. godine. Pruga Lajkovac – Mladenovac za putnički saobraćaj je ukinuta 1971. godine, ali je u svrhe teretnog postojala još 11 godine, do 1982.

Danas je Železnička stanica u Lajkovcu, stanica prolaznog tipa na elektrificiranoj i pruzi normalnog koloseka Beograd – Bar. Zaustavna je za sve vrste putničkih vozova koji voze na pomenutoj relaciji. Poseduje 4 glavna koloseka i 4 slepa koloseka, koja su ujedno povezana sa lajkovačkom ložionicom. U okviru nje nalaze se i 3 perona, sa spoljnom i staničnom čekaonicom. Lajkovački vodotoranj, tzv. Buzometar i dalje dominira, i vidljiv je sa oba pružna pravca.