Žeželjev most

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Žeželjev most
Žeželj - novi.jpg
Žeželjev most u februaru 2018. godine
Lokacija
Premošćuje Dunav
Mjesto Novi Sad, Srbija
Koordinate 45°15′43.7″N19°51′36.9″E
Gradnja
Period gradnje 1957–1961
2012–2018 (Novi most)
Graditelji
Projektant Branko Žeželj
Aleksandar Bojović
Graditelj V Azvi - Taddei – Horta Coslada.
Tehnički podaci
Vrsta Lučni most
Konstrukcija Čelik
Materijal Čelik, beton
Ukupna duljina 474 m
Širina 32 m
Karta
Žeželjev most is located in Srbije
Žeželjev most
Žeželjev most na karti Srbije

Žeželjev most je železničko-drumski lučni most na Dunavu u Novom Sadu. Ukupna dužina mu je 474 metara. Sagrađen 1961. godine, srušen je u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Ponovo je sagrađen 2018. godine, nakon šest godina od otpočinjanja radova. Povezuje Novi Sad i Petrovaradin i deo je međunarodne pruge Beograd–Budimpešta.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Originalni most dužine 377 metara je građen je od je od 1957. do 1961. godine, kao jedinstven primer gradnje uz korišćenje prednapregnutog betona. U prvoj fazi su izgrađeni lukovi, a zatim je izgrađen avgust koji je "visio" na čeličnim sajlama zakačenim za lukove mosta. Projekat je uradio poznati jugoslovenski građevinski inženjer Branko Žeželj.

Lukovi mosta postali su jedna od vizura Novog Sada. Preko njega je išla međunarodna pruga, kao i tranzitni put kroz Novi Sad. Njegovim rušenjem za kratko su presečeni ovi putevi.

Most nakon što je srušen 1999. godine

U NATO bombardovanju 1999. godine, most je gađan 12 puta. 23. aprila 1999. godine sa više direktnih pogodaka, most je konačno srušen.[1] Tada je presečen železnički saobraćaj između Subotice i Beograda. Tokom bombardovanja, Novi Sad je ostao bez sva tri velika mosta preko Dunava (Most Slobode, Varadinski most i Žeželjev most). Privremeni drumsko-železnički most, izgrađen 2000. godine, zamenjuje nedostatak Žeželjevog mosta.

Nakon izrade projektne dokumentacije i potpisivanja ugovora o izgradnji i finansiranju 2011. godine, novi most je počeo da se gradi na mestu nekadašnjeg 2012. godine.[2][3] Projektom, most je vizuelno sličan nekadašnjem, s tim što su lukovi novogmosta od čelika umesto od prednapregnutog betona.[4] Most se sastoji od dva luka, jednog dužine 219 metara i visine od 42 metra, i drugog, 177 metara dugačkog i 34 metara visokog.[4] U oktobru 2017. godine, pet godina od početka izgradnje, dva luka novog mosta su spojeni, čime je premoščena reka Dunav.[1][4] Vrednost radova do 2017. godine je iznosila 51,71 milion evra.[1] 2018. godine, most je otvoren za želežnički saobraćaj.[5]

Zanimljivosti[uredi - уреди | uredi izvor]

Na otvaranju mosta 1961. godine, zbog izraženih sumnji u bezbednost mosta, inženjer mosta Branko Žeželj se prilikom probe koja se sastojala od prelaska najtežeg teretnog voza preko mosta vozio čamcem ispod mosta kako bi svima pokazao kako veruje u svoje delo.[6]

Poštanska marka izdata 1999. godine u seriji "Posledice NATO bombardovanja" prikazuje oštećeni Žeželjev most.

Refererence[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Ковачевић, Снежана (22. 10. 2017). "Поново пешице преко Жежељевог моста". politika.rs. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  2. "Žeželjev most gradi se na leto". b92.net. Танјуг. 25. 1. 2011. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  3. "Počela izgradnja novog Žeželjevog mosta". novosti.rs. Танјуг. 21. 4. 2012. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Чонкаш, З. (20. 10. 2017). "Sastavljen Žeželjev most na Dunavu kod Novog Sada". blic.rs. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  5. "NS: Napokon saobraćaj preko novog mosta - 160 km/h". Танјуг. 2. 4. 2018. Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  6. Mijatović, Vuk (15. 7. 2013). "Branko Žeželj: Čovek koji je ukrotio beton". novosti.rs. Pristupljeno 7. 4. 2018. 

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]