ЖС серија 812
Гоша ЈЖ/ЖС серија 812 су путничка дизел-моторна кола које су израђивани у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци од 1959. до 1969. а по лиценци немачке фирме Уердинген, популарног назива "Шинобус". Произведено је укупно 270 гарнитура, које су масовно замениле 60-их и почетком 70-их година 20. века парне локомотиве на локалним пругама у Југославији. Већи број гарнитура Гоша 812 је због своје дотрајалости искључен из железничког саобраћаја, а док преостале гарнитуре, Железнице Србије, постепено замењују са гарнитурама серије ДМВ - 711 почев од марта 2012. Код љубитеља железнице важи за једно од најомиљенијих железничких возила на овим просторима.
Порекло и производња[uredi | uredi kod]
Почетком 50-их, одлучено је да се увезе значајан број дизел-моторних возова који ће саобраћати на локалним пругама, односно пругама са мањим бројем путника. Након истраживања донета је одлука да се купи ДМК Уердинген модел ВТ - 95 серије К-1. Првих 10 гарнитура, црвене боје, су стигле 1955. које су успешно прошле пробне вожње на домаћим пругама, након чега је одлучено да се откупи лиценца за њихову израду чиме се хтела постићи прихватљива цена за масовнију замену парних локомотива али и стабилност у њиховом одржавању. Освајање производње је извршено у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци која је прве гарнитуре, сребрне боје, испоручила железници 1959.
Основни састав гарнитуре чине моторна кола МК + приколица ПК. На моторним колима уграђен је четворотактни дизел-мотор типа Büssing U10, максималне брзине 90 км на час. Преносник снаге је механички са хидроспојком. Механички мењач има 6 степена преноса снаге. У увозној серији кочница је ваздушна типа Кнор, шинска кочница има само на моторним колима од 051 па надаље, које су фрикционе, подиже и спушта се пнеуматски, а контролишу се једним прекидачем са десне стране пулта. У синхроном раду могу да саобраћају 4 гарнитуре, серијског броја од 039 па надаље.
Назив[uredi | uredi kod]
Службени назив овог железничког возила је био ДМК серија 812 - сребрна стрела. Одмах након увођења у железнички саобраћај понео је надимак "Зец" због знатно веће брзине које је постизао у односу на дотрајале парне локомотиве. Међутим, након извесног времена усталио се међу путницима надимак "Шинобус" због његовог оригиналног порекла и немачког назива за овакав тип железничких возила "Schienenbus". Касније, још почетком 90-их, због већ тада његове дотрајалости добио је негативне надимке поготово од стране млађих путника попут "Конзерва" и "Лименка“. Код правих љубитеља железнице ова моторна кола су увек носила назив СРЕБРНА СТРЕЛА
Технички подаци[uredi | uredi kod]
| Параметер | Подаци |
|---|---|
| Посада | 1 моторвођа + кондуктер |
| Дужина основне гарнитуре | 26,6 м |
| Дужина сандука МК | 12,7 м или 10,5 м |
| Сопствена маса МК | 25,4 т |
| Сопствена маса ПК | 10,2 т |
| Висина изнад ГИШ | 3300 мм |
| Пречник точка | 900 мм |
| Погон | Büssing U10 |
| Снага дизел-мотора | 110 KW |
| Седишта МК | 60 |
| Стајање МК | 38 |
| Седишта у приколици | 64 |
| Стајање у приколици | 38 |
