Šljivovica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostala značenja, v. Šljivovica (razvrstavanje).

Šljivovica (šljiva), tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. meka rakija a posle druge destilacije prepečenica. Meka rakija se koristi za kuvanje Šumadijskog čaja a prepečenica kao piće.

Šljivovica se proizvodi u Srbiji ,Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Austriji, Nemačkoj, Italiji, itd.

Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424.300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5%, dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70%. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta). Za razliku od vina, rakije ne traže poseban nadzor i što duže stoje tim su bolje. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (ili čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).

Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača...