Širokopojasnost
U telekomunikacijama, širokopojasnost (engl. broadband) je prenosa podataka širokopojasnog frekventnog opsega koji transportuje različite signale i tipove saobraćaja. Medijum može biti koaksijalni kabl, optički kabl, radio ili TP kabl.
U konteksu Internet pristupa, širokopojasnost označava bilo koji pristup velike brzine koji je uvek uključen i koji je brži od dial-up konekcije kojoj se pristupa preko tradicionalnih analognih ili ISDN PSTN servisa.
Pregled[uredi | uredi kod]
U zavisnosti od konteksta i vremena, različiti kriterijumi su uticali na pojam „broad“. Pojam potiče iz fizike, akustike i radio-sistemskog inženjeringa, gde je poistovećen sa "wideband".[1][2] Kasnije, sa napretkom digitalnih telekomunikacija, ovaj izraz je uglavnom označavao prenošenje podataka preko više kanala. Budući da je signal propusnog opsega (engl. passband) takođe moduliran tako da zauzima veće frekvencije (u poređenju sa signalom baznog opsega (engl. baseband) koji je vezan za najniži kraj spektra), on ipak zauzima jedan kanal. Ključna razlika je da broadband signal predstavlja signal koji zauzima različite (nemaskirajuće, ortogonalne) propusne opsege, što omogućava puno veću propusnost preko jednog medija, ali uz dodatnu složenost u kolu predajnika/prijemnika.
Pojam je postao popularan tokom 1990-ih kao marketinški termin za pristup internetu koji je brži od Dial-up konekcije, originalne tehnologije pristupa internetu, koja je ograničena na maksimalan propusni opseg od 56 kbit/s. Ovo značenje nije usko povezano sa njegovim izvornim tehničkim značenjem.
Širokopojasne tehnologije[uredi | uredi kod]
Telekomunikacije[uredi | uredi kod]
U telekomunikacijama, širokopojasni signalizacioni metod je onaj koji obrađuje širok opseg frekvencija. Značenje „širokopojasnosti“ zavisi od konteksta u kom se koristi. Što je širi propusni opseg kanala, to je veći kapacitet prenosa podataka, uzevši u obzir da kvalitet ostaje isti.
Na primer, u radiu će vrlo uski pojas (opseg) prenositi Morseov kod, govor bi se prenosio preko šireg pojasa, a još širi bi prenosio muziku bez gubitka visokih audio frekvencija neophodnih za realističnu reprodukciju zvuka. Ovakav pojas je obično podeljen na kanale koristeći tehnike propusnog opsega kojim se omogućava frekvencijski podeljeno multipleksiranje (engl. frequency-division multiplexing) umesto slanja signala visokog kvaliteta.
Prilikom prenosa podataka, 56k modem će obezbediti brzinu prenosa od 56 kbit/s preko telefonske linije širine 4 KHz. Krajem 1980-ih, Broadband Integrated Services Digital Network (B-ISDN) je pojam pripisala širokom spektru protoka bitova (engl. bit rate), nezavisno od detalja fizičke modulacije.[3] Različite forme DSL servisa su širokopojasne zbog prenosa digitalnih informacija preko više kanala. Svaki kanal je na višoj frekvenciji nego glasovni kanal osnovnog opsega, tako da može da podrži starije telefonske servise koristeći samo jedan par žica istovremeno.[4] Međutim, kada ta ista žica biva zamenjena prazanim TP kablom (bez telefonskih filtera), ona postaje stotinama kiloherca šira (širokopojasna) i može prenositi do 100 Mb/s koristeći visoko bitni DSL prenos (VDSL ili VHDSL). [5]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Attenborough, Keith (1988). „Review of ground effects on outdoor sound propagation from continuous broadband sources”. Applied Acoustics 24 (4): 289–319. DOI:10.1016/0003-682X(88)90086-2.
- ↑ John P. Shanidin (September 9, 1949). „Antenna”. US Patent 2,533,900. Arhivirano iz originala na datum December 1, 2011. Issued December 12, 1950.
- ↑ Ender Ayanoglu; Nail Akar. „B-ISDN (Broadband Integrated Services Digital Network)”. Center for Pervasive Communications and Computing, UC Irvine. Arhivirano iz originala na datum October 16, 2009. Pristupljeno July 12, 2011.
- ↑ „Knowledge Base - How Broadband Words”. Arhivirano iz originala na datum July 21, 2016. Pristupljeno July 27, 2016.
- ↑ „New ITU Standard Delivers 10x ADSL Speeds”. May 27, 2005. Arhivirano iz originala na datum September 3, 2016. Pristupljeno July 27, 2016.