Đerđ Doža

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Đerđ Doža

Doža, slika Đule Derkovitsa
Doža, slika Đule Derkovitsa

Datum rođenja: 1470.
Datum smrti: 20. jula 1514.

Đerđ Doža (mađ. Dózsa György ili mađ. György Székely, rum. Gheorghe Doja), rođen oko 1470. u Dalnoku, Erdelj, Mađarska a umro 1514. godine, Temišvar. Sekelj poreklom i vojnik profesijom, Doža je upamćen kao predvodnik seljačke bune protiv mađarskih zemljodržaca i vlastele. Bio je zarobljen, mučen i pogubljen zajedno sa svojim sledbenicima. U narodu sećanje na njega je kao na hrišćanina, mučenika i borca protiv nepravde.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Početak vojne karijere mu je povezan sa službom u Beogradu (mađ. Nándorfehérvár), gde je služio u konjici i dogurao do čina konjičkog kapetana. Zbog svoje hrabrosti, umešnosti i uspeha u službi kralja, dodeljeno mu je pravo na grb, koje su u to vreme nosili samo plemići po poreklu i pojedinci po državnim zaslugama.Doža je dobio ulicu po sebi u Novom Sadu.

Izbijanje seljačke bune[uredi - уреди | uredi izvor]

Doža je bio plaćeni vojnik, koji je izborio svoju reputaciju kroz niz borbi protiv Osmanskog carstva. Tadašnji kancelar Mađarske Tamaš Bakoc (mađ. Tamás Bakócz), je po povratku od pape Lava X (Pope Leo X) 1514. godine autorizovao krstaški rat protiv Otomanske imperije i imenovao Dožu da organizuje i upravlja ovim ratom. Za samo nekoliko nedelja, Doža je sakupio armiju od oko 100.000 vojnika, takozvane Kuruce. Ovaj naziv je proizašao iz latinskog naziva za krst (lat. Cruciati). Vojska se uglavnom sastojala od seljaka, školaraca i parohijskih sveštenika. Vojska je regrutovana po tadašnjim administrativnim jedinicama kraljevine i dok je Doža uspeo da počne da im daje osnovnu obuku već su počela da izbijaju nezadovoljstva.

Nikakve mere nisu bile preduzete u vezi snabdevanja ove armije sa hranom i odećom, a kako se vreme žetve približili, vlastodržci su tražili da se seljaci vrate na polja. Pošto su to seljaci, vojnici, to odbili usledile su represalije u vidu mučenja i silovanja pripadnika porodica vojnika. U trenutku, je kompletna armija, okrenuta od svoje prvobitne namere i zadatka i krenula u rat i revanš protiv zemljoposednika.

Uspesi[uredi - уреди | uredi izvor]

U ovom periodu Doža je izgubio kontrolu nad ljudima koje je imao pod svojom komandom, koji su pali pod uticaj Lerinca Mesaroša (Lőrinc Mészáros). Pobuna je postala još opasnija kada su se gradovi počeli solidarisati sa pobunjenicima. U Budimu i ostalim gradovima konjica koja je poslata da uguši pobunu Kuruca je skinuta sa konja na gradskim kapijama. pobuna se proširila na veliki deo mađarskog kraljevstva i mnogi zamkovi su porušeni, imanja popaljena i na hiljade članova višeg staleža je pobijeno.

Dožin centar uprave ovom pobunom je bio u Cegledu (Cegléd) i sve akcije su praktično počinjale odatle.

Reakcija mađarske kraljevske vlade je bila instantna. Papina bula je povučena i kralj Vladislav II je izdao proklamaciju kojom je naredio seljacima da se vrate svojim domovima pod pretnjom smrću. Do ovog vremena pobuna je uzela razmere revolucije i svi vazali su bili pozvani u borbu protiv seljaka i unajmljivani su plaćenici. Za ovo vreme Doža je zauzeo grad Čanad (Csanád) i signalizirao svoju pobedu nataknuvši na kolac Episkopa i kaštelana grada.

Dožina smrt (duborez)

U Aradu je bio zarobljen, glavni rizničar, Ištvan Telegdi (István Telegdy), mučen i pogubljen. Generalno pobunjenici su ubijali većinom samo zemljoposednike na lošem glasu. Doža nikada nije pogazio svoju reč i pokušavao je da uvede neki red u pobunu. Na početku pobune je izgledalo da država neće moći da izađe na kraj sa Dožom i pobunom.

Poraz[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom leta 1514. pobunjenici su zauzeli aradske tvrđave Lipova (Lippa) i Vilagoš (Világos) odakle su se naoružali sa topovima. Jedna od ovih jedinica je uspela da stigne čak na 25 km od prestonice. Prvi poraz su doživeli u julu te godine od strane dobro organizovane i uvežbane konjice Jovana Zapolje. Doža je posle Čanada izdao proklamaciju zvanu Milenariam, o svom verovanju i o budućnosti. Ovaj oblik pisanja i verovanja je naročito bio značajan među hrišćanima

Odlučujuća bitka se odigrala kod Temišvara gde su udružene vojske Jovana Zapolje i Ištvana Batorija (István Báthory), porazile Dožu i ustanike. Doža je bio zarobljen i mučen do smrti. Sedeo je na usijanom tronu, krunisam usijanom krunom i dato mu je usijano žezlo da drži u ruci.

Danas, na mestu njegovog mučenja se nalazi statua Bogorodice. Prvi kip je podignut 1865. godine a današnji, aktuelni 1906. godine. Veliki broj današnjih ulica, trgova i metro stanica u Budimpešti nosi njegovo ime. Pored imena Šandor Petefi i Lajoš Košut ovo je najpopularnije ime za ulice u Mađarskoj, kao i u Rumuniji gde mnoge ulice nose Dožino ime (Gheorghe Doja).

Njegov revolucionarni lik i transilvanijsko poreklo je bilo veoma popularno u vreme komunističke vlasti u Rumuniji, tako da je Dožino ime bilo korišćeno u svakoj mogućoj prilici.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Nemeskürty István: Önfia vágta sebét, első kötet: Krónika Dózsa György tetteiről, Magvető, Budapest, 1983.
  • Šablon:1911

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]