Честин (Кнић)
- За остале употребе, погледајте чланак Честин.
| Честин | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Кнић |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  609
|
| Положај | |
| Координате | 43°53′21″N 20°48′56″E / 43.8892°N 20.8156°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 378 m |
  Честин Честин (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Координате: 43° 53′ 21" СГШ, 20° 48′ 56" ИГД
Честин је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 609 становника. Недалеко од Честина, налазе се остаци утврђења из средњег века.
Историја[uredi | uredi kod]
Село Честин једно је од најстаријих насеља гружанског краја.
У засеоку Градина налазе се остаци средњовековног града Честина (кота 492), који је подигнут на античким темељима. Средњовековни утврђени град – тврђава Честин, у средњовековној гружанској жупи, први пут у историјским изворима помиње се 1367. на надгробном споменику „Годачичком епитафу” средњовековног властелина који је 34. године владао градом Честином.
Након Косовске битке, октобра 1389. Угари су заузели гружанске тврђаве Честин и Борач, које су Срби уз Турску помоћ повратили. У Српским рукама град Честин је био до 1438. када је освојен и разорен од стране Турака.
Средњовековни драгуљ села Честина свакако је манастир Каменац, кога је по традицији подигао деспот Стефан Лазаревић у периоду 1416-1426. Манастир Каменац вековима одолева времену, био је духовни стожер гружанског краја у ропству под турцима, парохијска црква за векики број гружанских села у 19. веку. Манастирска црква вековима је славила Ваведење, а од краја 19. века слави Малу Госпоину.
Село Честин је наследило име града тј. Честинске тврђаве, чији се остаци налазе у сеоском атару. Честин се као село први пут помиње у турским пописима крајем 15.века. Село Честин се помиње у аустријским пописима из периода 1718-1739.
По усменом предању, део становништва села Честина је порекла источне Херцеговине, и старе Рашке, а у мањој мери са Косова тачније северне и западне Метохије.
Међу првим школама у ослобођеној Србији отворена је прва школа у Гружанском крају у Честину (код манастира Каменца) 1818. године.
Током 19. и 20. века Честин је изнедрио многе војсковође, државнике и много умних људи различитих струка. Сеоска литија слави се првог дана Васкрса.
У селу су поред сеоског туризма развијени и излетнички и ловни туризам. У Честину и његовој непосредној близини очуван је велики број старих зграда народног градитељства који дају посебну драж овом крају.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Честин живи 555 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,4 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 233 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 672 | 99,70% | ||
| непознато | 2 | 0,29% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 7 | 19 | ||
| 75-79 | 13 | 21 | ||
| 70-74 | 36 | 43 | ||
| 65-69 | 21 | 27 | ||
| 60-64 | 22 | 17 | ||
| 55-59 | 22 | 26 | ||
| 50-54 | 16 | 22 | ||
| 45-49 | 22 | 22 | ||
| 40-44 | 22 | 21 | ||
| 35-39 | 22 | 13 | ||
| 30-34 | 22 | 17 | ||
| 25-29 | 14 | 22 | ||
| 20-24 | 18 | 15 | ||
| 15-19 | 19 | 14 | ||
| 10-14 | 20 | 14 | ||
| 5-9 | 19 | 14 | ||
| 0-4 | 12 | 18 | ||
| просек | 43.4 | 47.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 277 | 73 | 172 | 21 | 11 | - |
| Женски | 300 | 37 | 176 | 78 | 9 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 147 | 55 | - | 1 | 48 | 1 | 1 | 10 | 2 | 18 |
| Женски | 95 | 55 | - | - | 17 | - | 2 | 2 | 2 | 2 |
| Оба | 242 | 110 | - | 1 | 65 | 1 | 3 | 12 | 4 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 4 | 3 | 1 | 1 | - | - | 1 | |
| Женски | - | - | 1 | 8 | 3 | - | - | - | 3 | |
| Оба | 1 | - | 5 | 11 | 4 | 1 | - | - | 4 |
Види још[uredi | uredi kod]
- Честин (тврђава)
- Манастир Каменац
- „Гружа“ Михаила Драгића - http://www.poreklo.rs/2015/03/15/preklo-prezimena-selo-cestin-knic/
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
