Branko Radojević
Branko "Dragi" Radojević, odnosno kapetan Čarls Robertson (en. Charles Robertson) je bio kanadski Srbin, antifašista, koji je kao član britanske misije došao u Jugoslaviju u II svetskom ratu, gde je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima.
U jesen 1943. prebegao je partizanima na Jastrepcu. Nalog za njegovu likvidaciju je izdao general Dragoljub Mihailović. Četnici su ga uhvatiti i likvidirali, verovatno krajem 1943.[1]
Drugi svetski rat u Jugoslaviji[uredi | uredi kod]
Radojević se pre II svetskog rata borio u španskom građanskom ratu protiv generala Franka, na strani republikanaca.
1942. godine je sa britanskom misijom došao u okupiranu Jugoslaviju. Robertson je došao u štab Draže Mihailovića u Crnoj Gori u leto 1942. godine, ali je ubrzo sa četnicima došao u sukob. Uhapšen je od crnogorskih četnika pod komandom generala Blaža Đukanovića, pa je tim povodom 14. novembra 1942. uputio pismo Mihailoviću u kojem iznosi napore Crvene armije i savezničkih snaga u borbi protiv sila Osovine, dok za Đukanovića kaže da je »italijanski špijun i crnogorski kvisling«.[2]
Robertson je generalu Mihailoviću predočavao da njegove jedinice sarađuju sa okupatorom.[3] General Dragoljub Mihailović je Robertsonu zabranio da šalje izveštaje svojoj komandi, navodno zato što ga je "nekoliko puta uvredio".[3] Mihailović je protestovao kod šefa engleske misije što ga je vređao Robertson.[3]
Robertsonova misija je izdata okupatoru u selu Kuline u Srbiji. Britanski major je tada uhapšen, a Robertson je ranjen pobegao sa radiostanicom.[4] Navodno je otišao u Jastrebac i priključio se partizanima. Nakon Robertsonovog odlaska partizanima general Mihailović je uputio depešu Radoslavu Đuriću kojom naređuje njegovu likvidaciju:
U pogledu komunista nastavite akciju do potpunog njihovog uništenja. Mi taj čir ne možemo trpeti na našem telu a najmanje u Srbiji. Pazite dobro da li vaš šef misije održava vezu sa Robertsonom. Robertsona ako uhvatite odmah ga likvidirajte.[1][3]
Četnički zapovednik Đurić je ovo naređenje prosledio svojim potčinjenima. Robertsonu se 1943. godine gubi svaki trag. Veruje se da je likvidiran od četnika.[1]
Prema četničkoj verziji, pobegao je na Jastrebac partizanima, ali su ga ovi streljali kao trockistu.[5]
Suđenje Mihailoviću[uredi | uredi kod]
Na suđenju je optuženi Mihailović tvrdio da ne zna da je izdao takvu depešu Đujiću. On je u svoju odbranu izjavio: "Ja sam imao simpatija prema Robertsonu i od moje strane on nikad ne bi bio ubijen."[3] Na sudu je svedočio i Radoslav Đurić, primalac depeše.
- Tužilac: U depešama optuženog Mihailovića ima depeša koje je upućivao vama. Da li se vi sećate imena jednog Engleza koji je imao ilegalno ime Radovan, ili Dragi, jest Dragi, a pravo mu je ime bilo Robertson?
- Svedok: Sećam se. Robertson je sa jednim britanskim majorom naišao u rejon sela Kuline sa radiostanicom i imao je 6-700 funti. U selu Kulinama bili su izdani od neke učiteljice. Major je tada uhapšen, a Robertson je pobegao sa radiostanicom u Jastrebac i priključio se partizanima.
- Tužilac: Da li ste od Mihailovića dobili naređenje da Robertsona, ako se uhvati, likvidirate?
- Svedok: Jesam.
- Tužilac: Kada je to bilo?
- Svedok: To je bilo u drugoj polovini oktobra 1943 godine.
- Tužilac: Jeste li vi to naređenje preneli svojim komandantima?
- Svedok: Jesam.
- Tužilac: Kako ste mogli kada ste znali da je on Englez.
- Svedok: Objavljeno je i objašnjeno da on nije bio ni u jednoj misiji, nego da je samovoljno došao i samovoljno vršlja po terenu.[6]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 https://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
- ↑ AVII, Ča, k. 20, reg. br. 9/2
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
- ↑ IAN, 7/80.
- ↑ M. Samardžić, General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta, knjiga 2, NIP Kragujevac, 2005, str. 516.
- ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Ispitivanje svedoka i čitanje dokumenata