Zubni plak

Izvor: Wikipedia
Taloženjem kalcijuma u plak nastaje zubni kamenac (žute mrlje na zubima)

Zubni plak je bezbojna lepljiva masa (biofilm) koja se stvara u usnoj duplji na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima i drugim protetskim nadoknadama. Uzročnik je velikog broja oboljenja zubnog aparata i okolnih struktura. Plak se sastoji od velikog broja bakterija povezanih u mukopolisaharidni matriks i ne može se isprati, ali se može mehanički odstraniti zubnom četkicom. Njegova glavna osobina je prijanjanje (čak i za glatke površine zuba), a već nekoliko minuta nakon poliranja ponovo počinje da se stvara iz pljuvačke u obliku veoma tankog sloja koji oblaže zube.[1]

Prvo nastaje proteinski film (pelikula) koji deluje kao regulator, odnosno rampa u propuštanju jona između zuba i pljuvačke. Razvoj plaka zatim napreduje veoma brzo. Približno 10 miliona različitih bakterija na mm2 može pokriti površinu zuba u roku od sat vremena nakon čišćenja, pri čemu bakterije naseljavaju površinu zuba po besprekorno tačnom redosledu pojavljivanja.[1]

Prvo se pojavljuju Streptococcus mutans i anaerobne bakterije koje stvaraju određene vrste šećera u obliku matriksa mreže i na taj način pokreću ranu kolonizaciju. Nakon toga sledi lanac reakcija u kom učestvuje veliki broj bakterija. Ovo je povezano sa povećanim brojem leukocita u oblasti desni. Između 6 i 10 dana, ukoliko ne dođe do čišćenja, nadovezuje se naseljavanje i ostalih mikroorganizama u plaku i tada nastaje gingivitis (zapaljenje desni). [1] Osim toga, bakterije produkuju kiseline koje oštećuju površinu gleđi na kojoj se stvaraju beličaste mrlje koje su prvi pokazatelj razvoja karijesa.

Smatra se da u 1 g plaka ima oko 220 biliona bakterija (preko 350 vrsta),[2] pa se on često naziva i mikrobni plak. Njegov nastanak potpomažu: nepravilan oblik i položaj zuba, nedostatak zuba, uzimanje pretežno meke hrane, unilateralno žvakanje itd. Kada se u dentalni plak nataloži kalcijum iz pljuvačke nastaje zubni kamenac, glavni uzročnik parodontopatije.[3]

Prema rezultatima istraživanja objavljenih u medicinskom časopisu “Čest” (eng. Chest) u novembru 2004. godine, bakterije iz plaka mogu biti povezane sa razvojem hospitalnih infekcija posebno upale pluća kod starijih pacijenata. [4]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 Zubni plak, pristup 18. avgust 2008.
  2. Oralna higijena, pristup 18. avgust 2008.
  3. Stomatološki rečnik, pristup 18. avgust 2008.
  4. Zubni plak bi mogao biti rezervoar patogena za hospitalne infekcije, pristup 18. avgust 2008.


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).