Zoran Stefanović

Izvor: Wikipedia
Zoran Stefanović
Osnovni podaci
Rođenje 21. novembar 1969. (1969-11-21) (dob: 45)
Loznica, SR Srbija, SFRJ
Zanimanje pisac, izdavač
Alma mater Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu
Djelo
Žanrovi fantastika

Zoran Stefanović (Loznica, 21. novembar 1969) je srpski pisac, izdavač i međunarodni kulturni aktivista. Debitovao u pozorištu i filmu 1987. Diplomirao je dramaturgiju i scenario 1994. na Fakultetu dramskih umetnosti (Univerzitet umetnosti u Beogradu). Živi u Beogradu.

Umetnički rad[uredi - уреди]

Veliki deo njegovog umetničkog opusa spada u fantastiku - u pozorištu („Slovenski Orfej“, „Skaska o kosmičkom jajetu“), stripovima („Treći argument“, na osnovu priča Milorada Pavića, „Pod vučjim žigom“), prozi (роман Verigaši) i na filmu i televiziji („Uske staze“).

Drugi deo opusa je dokumentarne prirode, poput TV-serijala „Janusovo lice istorije“ ili filmova „Životi Koste Hakmana“ i „Muzika tišine“.

Njegove pozorišne drame, proza i grafički romani su prevedeni na makedonski, rumunski, slovenački, engleski, francuski i poljski.

Kulturni rad[uredi - уреди]

Bio je glavni osnivač nekoliko međunarodnih kulturnih mreža i izdavačkih projekata: Projekat Rastko (mreža digitalnih biblioteka), „Distribuirani korektori Evropa“ (međunarodna digitalizacija kulturne baštine), Projekat Gutenberg Evropa (Beta verzija, javne digitalne biblioteke), i sličnih zajednica i poduhvata u oblasti izdavaštva, digitalizacije, leksikografije i pop-kulture.

Ne ograničavajući se na Internet, bio je aktivan u brojnim kulturnim, naučnim i izdavačkim projektima u Evroaziji od 1993, posebno u zemljama bivše Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grčke, Ukrajine, Rusije, Poljske, uključujući i poduhvate očuvanja manjinskih i plemenskih kultura Evroazije ili inicijativu za „Balkansku kulturnu mrežu“ (zajedno sa grčkim kulturnim aktivistom i muzičkim producentom Nikosom Valkanosom i drugim kolegama).

Njegovi društveni stavovi uključuju i snažno zastupanje filozofije „otvorenih izvora“ i slobodnog znanja, kao „civilizacijskih temelja svakog ljudskog društva“. Aktivno podržava nekoliko regionalnih Vikipedija, naročito u Istočnoj Evropi, još od njihovog osnivanja.

Nagrade i priznanja[uredi - уреди]

Kao pisac, dramaturg i scenarista, bio je nacionalno i međunarodno nagrađivan i nominovan petnaestak puta, uključujući i nominacije za nagrade “Prix Europa” u Berlinu i “Prix Italia” u Rimu.

Za svoj kulturno-izdavački rad je nacionalno i međunarodno priznat dvadesetak puta, uključujući i nominaciju za „United Nations World Summit Award“, tri puta godišnju nagradu Društva za informatiku Srbije i deset YU Web Top 50 priznanja (SR Web Top 50).

Izabrana bibliografija[uredi - уреди]

Pozorišni i radio komadi
  • Ostrvska priča, 1987.
  • Vikend sa Marijom Broz, 1990.
  • Slovenski Orfej, 1992.
  • Skaska o kosmičkom jajetu, 1992.
  • Tačka susreta, 1992.
  • Sneg nije beo, 2009.
Knjige drama
  • Slovenski Orfej i druge drame, „Znak Sagite“, Beograd, 1995.
Romani
  • Verigaši, roman o Našima, „Everest media“, Beograd, 2012.
Stripovi
  • Pod vučjim žigom, crtač Antoan Simić
    • Stripmania, magazin, Beograd, 1996.
Istorija i estetika stripa

Izabrana filmografija[uredi - уреди]

Scenarista
  • Pozdravi sve koji pitaju za mene, dokumentarni, 1987. (saradnik na scenariju)
  • Ars longa, vita brevis, kratki igrani, 1991.
  • Slovenski Orfej, adaptacija predstave, 1992.
  • Janusovo lice istorije 1-3, dokumentarna serija, 1993. Koscenarista Srđan V. Stojančev
  • Uske staze, kratki igrani, 1995.
  • Životi Koste Hakmana, dokumentarni, 2005.
  • Muzika tišine, dokumentarni, 2011.
Producent
  • Moj mrtvi grad, dokumentarni, 2000
  • Životi Koste Hakmana, dokumentarni, 2005
  • Muzika tišine, dokumentarni, 2011.
Kasting

Videti takođe[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]