Zeleni škriljac

Izvor: Wikipedia
Hloritski škriljac

Zeleni škriljci (eng. Greenschists, fr. Schistes vertis, nem. Grünschiefer, rus. Zelenokamennыe kristaličeskie slancы) su škriljave zelene metamorfne stene čiju boju uslovljava prisustvo minerala zelene boje: hlorita, epidota, aktinolita[1]. Najčešće mineralne asocijacije su: hlorit-epidot-albit(kalcit), hlorit-epidot-aktinolit-albit, aktinolit-epidot-albit.

Karakteristike[uredi - уреди]

Plagioklas u ovim stenama jeniskotemperaturni albit (0-7%An), u vidu nepravilnih nebližnjenih zrna u matriksu ili krupnozrnih porfiroblasta ispunjenih inkluzijama minerala matriksa: epidota, aktinolita, rutila, hlorita i dr. Hloriti su promenljivog sastava, najčešće prohlorit, penin i klinohlor. Aktinolit je sa niskom sadržajem Al2O3, epidot je u vidu žutih (bogatih gvožđem) do bezbojnih (klinozoizit) prizmatičnih kristala, izduženih paralelno škriljavosti ili lineaciji. Pored ovih minerala sreću se još i magnetit, sfen, stilpnomelan, pumpelit, spesartin, kalcit i dr.

Nastaju regionalnim i dislokacionim metamorfizmom na niskom temperaturama iz bazičnih i intermedijarnih magmatskih stena i njihovih tufova. Metabaziti hloritske i biotitske zone sadrže asocijaciju aktinolit-hlorit-epidot-albit koja je dijagnostička za faciju zelenih škriljaca.

Pored metabazita u ovu faciju dolaze i sve druge pelitske i kvarcno-feldspatske stene koje druguju sa više ili manje metabazita.

Zelene stene (eng. greenstones) su retrogradno izmenjeni metabaziti facije zelenih škriljaca za koje se na osnovu reliktnih struktura može utvrditi njihovo primarno magmatsko poreklo.

Reference[uredi - уреди]

  1. Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975

Vidi još[uredi - уреди]