Wikipedia:Pravila uređivanja

Izvor: Wikipedia

Savršenstvo nije neophodno ili radost uređivanja[uredi - уреди]

Divno je kada neko postavi dovršenu, dobro napisanu i konačnu verziju članka na Wikipediju. To uvek treba ohrabrivati.

Međutim, jedna od velikih prednosti viki sistema je da nepotpune ili loše napisane prve verzije članka mogu kroz postupak zajedničkog uređivanja da prerastu u doterano i naočito remek-delo. Ovo našem pristupu daje prednost u odnosu na druge načine pisanja i objavljivanja. Stoga treba što je više moguće ohrabrivati i dodavanje prvih, još uvek nedovršenih, verzija teksta.

Neko će možda započeti članak pregledom nasumičnih činjenica. Drugi će dodati neko manjinsko mišljenje. Neko treći uokviriće članak dodatnim gledištima na temu o kojoj se govori. Neko će obraditi zapostavljeno stanovište, ili preformulisati prethodno iskazano mišljenje da bi bilo u skladu sa neutralnom tačkom gledišta. Sledeća osoba će možda dodati još činjenica, brojke ili grafikone, ili ispraviti pravopisne gramatičke greške koje su se potkrale u toku brojnih izmena.

Dok se sav taj materijal dodaje, bilo ko može da doprinese i preuredi članak u jedinstveniju celinu. Potom, dodaće se još teksta; pa još prerade i članak će se postepeno razvijati u konačnu verziju teksta.

U toku ovog procesa, članak može da izgleda kao prva verzija — ili još gore, kao nasumična zbirka beleški i faktoida. Umesto da se zgražavamo nad njegovom ružnoćom, trebalo bi da se radujemo mogućnostima koje pruža, i da imamo vere da će se postupkom uređivanja pretvoriti u briljantnu prozu. Naravno, članak ne mora da nam se sviđa; s vremena na vreme možemo da kritikujemo rad koji je zaista ispod svakog nivoa, osim što ga jednostavno prepravljamo. Najvažnije je da se ispravi, ako je to moguće. Beznadežne tekstove ćemo pomeriti na odgovarajuće strane za razgovor ili, u slučajevima kada u članku ne postoji ništa što bi ga iskupilo, smesta obrisati. Ovog poslednjeg, međutim, ne treba se latiti olako.

O stilovima uređivanja[uredi - уреди]

Važi pravilo da različiti ljudi imaju različite „stilove“ uređivanja. Neko uređuje malo i teži da doprinese novim sadržajem. Neko drugi više voli da poboljšava i značajno proširuje postojeće „klice“ i članke. Ima i onih koji vole da se bave lekturom (ispravke gramatičkih grešaka, pojašnjavanjem i sintaksom), ili dodavanjem novih poveznica i premeštanjem strana (promenom naslova da ne bi došlo di brisanja istorije i strane sa diskusijom).

Na Vikipediji ima mesta za sve nabrojano.

Takođe, ima i različitih stilova uređivanja u odnosu na to koliko su ljudi slobodni ili koliko su voljni da to budu:

  • Većina nas uglavnom smatra da treba da budemo hrabri pri uređivanju strana.
  • Gotovo niko ne misli da treba da se posavetuje sa prethodnim autorom pre pravljenja izmene; kada bi smatrali da treba tako da radimo napredovali bismo veoma sporo.
  • Naprotiv, neki Vikipedijanci smatraju da uopšte ne treba okolišati — ako uočite problem, umesto da čekate raspravu o izmeni za koju smatrate da je potrebna, jednostavno odmah izmenite. Rasprava je krajnje sredstvo.
  • Gledište između ova dva drži da dijalog treba ispoštovati, ali da u isto vreme treba prihvatiti sitnije izmene. Po ovom stavu, da li ili ne napraviti korenitu izmenu zavisi od konteksta — ovo se čini sasvim razumnim.

Na Vikipediji ima mesta za sve ove stavove.

Kada se pripremaju velika brisanja ili zamene, možda je najbolje izmene predložiti u raspravi, da prvobitni autor ne bi bio obeshrabren za buduće izmene. Ono što je za jednu osobu poboljšanje, za drugu može biti skrnavljenje, a niko ne voli da mu se rad uništava bez upozorenja.

Dakle, što god da radite, pokušajte da sačuvate informaciju. Neki od razloga za brisanje dela članka mogu biti:

Neke od mogućnosti nasuprot brisanju:

  • prepravka teksta ili navođenje tačnog izvora, uz istovremeno nastojanje da se očuva sadržaj
  • premeštanje teksta u okviru članka ili u drugi članak (bilo novi ili postojeći)
  • dodavanje pojašnjenja (tekst, multimedijalni saržaj, fusnote itd.) za koja mislite da su bitne za uravnoteženje članka

Ako, po vašem mišljenju, tekst prosto treba ponovo napisati ili znatno izmeniti, slobodno to i uradite. Međutim, sačuvajte bilo koji stari sadržaj za koji smatrate da bi mogao biti od značaja za raspravu, zajedno sa komentarom zašto ste napravili izmenu, na strani za razgovor. Čak i ako ste obrisali nešto što je sasvim očigledno pogrešno, velike su šanse da to stoji na stranici zato što je neko verovao da je to istina; zbog toga sačuvajte komentar da je tekst pogrešan da biste obavestili buduće urednike. Imajte na umu i to da ćete možda morati da branite svoje stavove i postupke ukoliko obrišete stranicu - ima korisnika koji se oštro protive bilo kakvom brisanju sadržaja iz Vikipedije.

O bilo kojem postupku da se radi, bilo da ste odlučili da revnosno menjate ili da se prvo raspitate na strani za razgovor, imajte na umu da Vikipedija nije forum za diskusiju. Vikipedija zna da bude veoma živo mesto, i za projekat u celini je najbolje da svoju energiju usredsredimo na unapređivanje članaka umesto na odbranu omiljenih teorija, ideologija, religija itd. Nije na odmet ni imati bonton. u vidu.

Uređivanje i preoblikovanje strana za razgovor[uredi - уреди]

Za dodatna uputstva o izmenama i preoblikovanju strana za razgovor,pogledajte:

Vidi još[uredi - уреди]