Wikipedia:Pijaca-Пијаца

Izvor: Wikipedia
Dodaj komentar!

Dobrodošli na Pijacu! / Добродошли на Пијацу!
Dobrodošli na Pijacu Wikipedije na srpskohrvatskom jeziku. Ovdje se može razgovarati o bilo čemu što se tiče Wikipedije i gdje bismo se trebali dogovoriti kako da ova Wikipedia uznapreduje.

Добродошли на Пијацу Википедије на српскохрватском језику. Овде се може разговарати о било чему што се тиче Википедије и где бисмо се требали договорити како да ова Википедија узнапредује.

Vraćanje izmena na predhodno stanje[uredi - уреди]

Hteo bih da postavim pitanje administratorima za vraćanje izmena koje sam napravio. Na više članaka sam postavio u kategorijama sam stavio Sporazumi i Konvencije jer se u velikoj većini naslova i spominje sporazum ili konvencija, a u nekim člancima gde se ne pominje direktno u naslovu nego se vidi iz teksta da je to sporazum između država ili konvencija kao što je Ženevska konvencija i to sam stavljao pod Konvencije. Smatrao sam da kad se sve to klasifikuje u kategorije da je mnogo lakše za pretragu da se nešto pronađe. Desi se ponekad da ne možete odmah da se setite nečega kako se zove to jest nekog naslova što tražite, onda je velika pomoć u kategorijama i meni je to lično sijaset puta pomoglo da nešto pronađem, jer i ponekad naslovi nekih članaka nisu uvek onakvi kako smo mi zamislili, pa ih tako i tražimo. Ja sam hteo da budem korektan i da lepo sortiram u odeljku Kategorije - Sporazume i Konvencije. Ja sam jedan od učesnika na mnogim međunarodnim konferencijama koje se tiču naoružanja kao na primer kasetne bombe, protivpešadijske mine, hemijsko i biološko naoružanje, nuklearno naoružanje onda kontrola prometa naoružanja i drugim, gde su usvojene posle velikih pregovora konvencije i sporazumi. Meni lično kao korisniku wikipedije odgovara da to bude sve lepo sortirano u kategorijama i to mi u mnogome olakšava moju pretragu i pisanje članaka. Hte bih od administratora da mi objasne zašto su vraćene izmene koje sam vrlo korektno sortirao u Kategorijama. Mislim da je korektno da se vrate te moje izmene zato što unapređuju pretragu običnih korisnika. Nemam ništa protiv vraćanja izmena ako su sa razlogom vraćene na predhodno stanje, a ja u ovom slučaju mislim da nije bilo nikakvog relevantnog razloga za vraćanje izmena na predhodno stanje. Dragi administratori kakva god da bude vaša odluka povodom ovog pitanja ja ću maksimalno korektno da je ispoštujem, samo se nadam da će te mi objasniti razloge vaše odluke bez obzira da li je pozitivna ili negativna po mene. Ja sam samo hteo da budem korektan u postavljanju kategorija i da time olakšam pretragu. Unapred zahvalan na odgovoru. --Kadzo (razgovor) 09:33, 22 januar-сијечањ 2015 (CET)

Izmjene su, barem koliko vidim, vraćene zbog toga što su kategorije loše, odnosno preopćenite i neprecizne. Već postoje kategorije "Međunarodni sporazumi". Izraz "konvencija" je loš za kategoriju jer je neprecizan, odnosno pod time se mogu podrazumijevati: a) društveni običaji (bonton); b) stranački i drugi skupovi (izborna konvencija) i c) međunarodni sporazumi. Ukoliko je potrebno kategorizirati članke koje se bave sporazumima o naoružanju, možda bi bilo uputnije stvoriti novu, posebnu kategoriju kao npr. "Međunarodni sporazumi o kontroli naoružanja", te je svrstati pod višu kategoriju "Međunarodni ugovori" i sl. --OC Ripper (razgovor) 10:33, 22 januar-сијечањ 2015 (CET)
Kadzo, Ripper je objasnio gotovo sve. Kategorija Sporazumi (koja ni ne postoji ovdje) nabacivana je kao dodatak za postojeći ekvivalent Međunarodni ugovori i za njene potkategorije, što nema nikakvog smisla. U njoj je tako završila i Zapadna Franačka, dok su pod višeznačne Konvencije ubačeni i pojmovi kao Izbjeglice, Diplomat i sl. Znači izmjene su u velikoj većini slučajeva bile puka dupliranja, umetanje nepreciznih ili irelevantnih kategorija. Ostalo sam sredio na način da sam zamijenio nepostojeću kategoriju postojećom. Što se tiče sporazuma o naoružanju, tu već postoji kategorija Ugovori o kontroli naoružanja‎ pa nema potrebe raditi novu (što navodi Ripper). Ubuduće savjetujem da pregledaš malo postojeće kategorije pri kategoriziranju nekog članka jer ranije sam ti napisao da se šabloni i kategorije razlikuju od onih na susjednim projektima. To nije teško jer preko jezičnih interwikija možeš preskakati sa srpske ili engleske na srpskohrvatski ekvivalent. Također, bilo bi dobro da se izbjegavaju masovne kategorizacije jer to kako vidimo povlači za sobom i masovne greške, koje kasnije treba ispravljati. U slučaju bilo kakvih nejasnoća, pitanja i dilema slobodno se javi ili meni, Ripperu ili Edgaru. --Orijentolog (razgovor) 05:14, 23 januar-сијечањ 2015 (CET)

Pročitao sam ovo što ste mi rekli i sa nekim stvarima mogu da se složim, a sa nekim ipak ne mogu da se slažem. Bez obzira na moje neslaganje ja ću uvek da poštujem sve vaše odluke koje vi donesete. Hteo bi da pojasnim neke stvari. Da počnemo od konvencije. Postoje konvencije koje teško mogu da se klasifikuju u bilo koju vašu kategoriju kao na primer konvencija o konvencionalnom naoružanju ili na primer Ženevska konvencija. Konvencije kao takve ne mogu po mom ličnom ubeđenju ni na koji način da se stave u bilo koju drugu kategoriju. Ima još puno takvih primera ali nebi sve da ih sve nabrajam. Bio sam u UN u Njujorku i Ženevi više puta i video sam da se konvencije i sporazumi strogo odvajaju zato što imaju različitu kategoriju važnosti. Na mnogo veći stepen važnosti se nalazi konvencija. Na primer bilo koji Međunarodni sud pravde kada sudi bilo kome ako se prekrši neka od konvencija UN-a, onda se veoma strogo kažnjavaju te osobe. Dok ima sijaset primera o kršenju nekih sporazuma ali to se nikada nije raspravljalo u Međunarodnim sudovima. Evo i primera za to ako bi bio negde rat na nekoj teritoriji i potpiše se sporazum o nekom primirju između dve zaraćene strane i neka od strana prekrši sporazum, nikada se nije raspravljalo u Međunarodnom sudu o tome, a ako se prekrši neki od međunarodnih konvencija kao poput ženevske konvencije i konvencije o ljudskim pravima ili neke druge konvencije onda se te osobe izuzetno strogo kažnjavaju. Kategorije konvencije i sporazumi nisam ja za to izmislio već to postoji u spisima i aktima UN-a. Oni su i napravili te kategorije. A što se tiče ove druge kategorije sporazumi, za to se delimično slažem sa vama. Vi ste ovde predlagali neke ugovore koliko sam video ili međunarodni ugovori. Ovde čak mogu i da se složim sa nekim od vaših primera. Neki od primera koje sam ja postavio u kategoriju sporazumi mogli bi da se prebace u kategoriju ugovori, pa se sa nekim od primera i slažem. Po mom ličnom ubeđenju ne mogu sve da se klasifikuju pod kategorijom ugovori. Pravno to nije pravilno u svim slučajevima da se neki ugovori klasifikuju kao sporazumi. Evo vam jedan od primera odete na primer u banku i tražite od banke da vam izdaju čekove. To jeste neka vrsta sporazuma između vas i banke ali ne može nikako da se klasifikuje kao sporazumom, nego je to ipak ugovor, ima i drugih primera da ih sada ne nabrajam. Na primer međunarodni sporazum o kontroli naoružanja koji ste i vi naveli ne može nikako da se klasifikuje kao ugovor, to je isključivo sporazum, a vi ga možete stavljati gde god hoćete. To jeste neka vrsta ugovora, ali pravno to baš nije tačno rečeno, najpravilnije je reći da je to sporazum, a takvih primera ima sijaset da sada ne nabrajam. Mogli bi možda da se raspitate kod nekog pravnika ili nekih advokata o tačnom značenju te dve reči i o njihovim razlikama. Sličnosti u te dve reči ima u 90% slučajeva, ali ima i nekih bitnih razlika, pa zbog tih razlika ne bi moglo da se kaže da se nešto stavlja u kategoriju ugovor. Možete da odete na srpsku vikipediju kao i na engleskom vikipediju i da vidite sve o sporazumima i kako su oni to kategorisali sporazume. Kada odete na engleskom vikipediju i uđete u kategoriju - Treaties, možete da vidite kako su sve to oni klasifikovali i takođe možete da vidite sa leve strane vašeg ekrana sve podržane zemlje koje su stavljali u kategoriju sporazumi. Pa iz tog razloga i smatram da treba da postoji kategorija sporazumi. Takođe smatram da postoji razlika i sa pravne strane u rečima sporazumi i ugovori.

Dobro da ne dužimo više ovo sa nekim stvarima se slažem sa vama a sa kim se ne slažem, ali poštovaću su sve što budete odlučili. Sa mnom nećete da imate nikakvih problema, ja sam samo hteo da vam dam neke sugestije radi poboljšavanja nekih vrsta kategorija, bez ikakve zle namere. Nadam se da ste shvatili moje korektne namere i verujem da ćemo i ubuduće korektno sarađivati. --Kadzo (razgovor) 15:13, 23 januar-сијечањ 2015 (CET)

Kadzo, upravo na temelju gore navedenih primjera bankovnih ugovora kategorija nije imenovana samo kao Ugovori nego kao Međunarodni ugovori, dok se za one mirovnog tipa odabralo rješenje Mirovni sporazumi. Ugovor je kao što sam kažeš širi pojam, pa neka onda ostane kao glavna kategorija. Za one o kontroli naoružanja prihvatio sam sugestiju pa sam preimenovao kategoriju u Sporazumi o kontroli naoružanja. Praviti duplikate za teme koje se preklapaju u 90% slučajeva nije nikako praktično rješenje i to treba izbjegavati – odabere se širi pojam i to je to. Najbitnije je da se ne obeshrabriš zbog poništavanja izmjena; nitko ti nije prigovarao, kažnjavao ili čak tražio da uklanjaš sam. Kategorije se redovno sređuju i takva situacija je česta prilikom čišćenja, sam OC Ripper kao admin i najkorisniji korisnik na projektu može ti posvjedočiti da sam pobrisao, izmijenio ili uklonio na stotine, ako ne i hiljade kategorija koje je stavljao. --Orijentolog (razgovor) 16:02, 25 januar-сијечањ 2015 (CET)

Hvala puno na velikom razumevanju i na veoma korektnom odnosu. Ni jednog jedinog trenutka nisam posumnjao da mi ove izmene radite namerno ili zlonamerno. U početku sam imao i izvesnih malih problema i na srpskoj vikipediji ali vremenom to se promenilo, kada su shvatili da govorim istinu, i da sve što kažem stojim iza toga. Tako da vaše promene uopšte ne shvatam tragično, svhvatam da i Vi isto imate najbolje namere u sređivanju ove wikipedije.

Hteo bih još samo neke stvari da malo pojasnim oko ove teme. Pošto me je zaintrigirala ova tema oko kategorija, ja sam se ovih dana malo raspitivao oko toga. Pre 2 dana sam razgovarao sa mojom drugaricom koja radi kao šefica jednog odeljenja u inostranoj banci ovde u Beogradu. Znajući da u bankama postoje ugovori i sporazumi tražio sam od nje objašnjenje o tome u čemu je konkretno razlika. Ona mi je dala veoma interesantan odgovor a to je. Kada se sklopi ugovor između banke i klijenta na primer za kupovinu stanova na duži vremenski rok od 40 godina i taj ugovor je pravno obavezujući za klijenta da mora te pare sve da vrati banci u tom nekom roku. Ali ako se desi da je u međuvremenu preminuo klijent posle 10 godina, banka da ne bi izgubila ostatak para pokušava da sklopi neku vrstu sporazuma sa njegovim naslednicima, na primer sinom i ćerkom. Banka ne može ni na koji način da natera naslednike da potpišu sporazum. Ali i ako uspe da ih na neki način nagovori da potpišu sporazum oni lako mogu da prekinu sporazum posle možda par meseci, a banka ni na koji način ne može da ih tuži zato što je sporazum pravno neobavezujući, i ni jedan sud neće da prihvati tu vrstu tužbe. Znaci osnovna razlika između ugovora i sporazuma je ta što je ugovor pravno obavezujući, a sporazum je pravno neobavezujući akt.

Hteo bih još jednu stvar vrlo važno da vam kažem. Sinoć dok sam išao u grad na jedan vrlo važan sastanak sasvim slučajno sam sreo jednog mog prijatelja koji je uvaženi profesor za međunarodno pravo. Ne bi baš ime da mu spominjem jer nemam odobrenje od njega za to (doduše nisam ga ni pitao), a i nije uputno ovde da se pominju imena nekih poznatih ličnosti. On mi je to na veoma praktičan način objasnio. Sporazum o prijateljstvu i prijateljskim namerama dve države ne obavezuje nikoga, a takvih sporazuma ima veoma mnogo po svetu, dok potpisivanje nekog ugovora između država on je onda pravno obavezujući akt države i mora da se pridržavaju tog akta inače bi mogli da budu tuženi pred medjunarodnim sudom da bi dobili svoja potraživanja. Svaka država izgubiće spor, ako je potpisala ugovor. Evo i drugog primera: na primer u međunarodnom sudu pravde u Hagu kada se sudi bilo kome ako je prekršio neki od sporazuma na primer sporazum o primirju između dve strane, to medjunarodni sud uopšte nije uzimao za osudu i nije se sudilo po tom pitanju nego samo ako je neko izvršio neko teško krivično delo, zločin ili genocid. Takođe mi je objasnio razliku izmedju konvencije, sporazuma i ugovora. Konvencije su pravno obavezujuće za ceo svet kao na primer konvencija o hemijskom ili biološkom naoružanju, a ima takvih konvencija još, i konvencije kao takve mora ceo svet da se pridržava jer u suprotnom snosi velike konsekvence i odgovarali bi svi koji prekrše tu konvenciju pred međunarodnim sudom pravde. Dok ugovori nemaju moć ili mogućnost da se pridržava ceo svet tog akta, nego samo ugovorene strane 2, 3 ili više. Znači da su ugovori na nešto nižem stepenu jačine od konvencija. Ugovor jeste pravno obavezujući ali samo za ugovorene strane, a ne za ceo svet i to je jedna od bitnih razlika između ugovora i konvencije. Dok sporazumi bilo koje vrste nisu uopšte pravno obavezujući za države, čak i ne moraju da ih se pridržavaju, i neće snositi nikakve konsekvence.

Ja sam pogresio u prošlom mom obraćanju Vama, kada sam rekao da 90% ima sličnosti između sporazuma i ugovora. Ja nisam pravnik i nadam se da mi nećete zameriti, ali posle mojih razgovora sa ovim uglednim ličnostima došao sam do novih saznanja gde su me oni razuverili i tačno mi ukazali kakve su bitne razlike između sporazuma, ugovora i konvencije. Ja nisam sveznalica ali uvek imam relevantne prijatelje koji u svakom momentu mogu da mi pomognu i razjasne ono što meni nije jasno. Hteo bih još jednom da vam se zahvalim na ukazanom poverenju i zato što ste mi prihvatili neke od sugestija. I ovo vam sada pišem da bi se na neki način još bolje razjasnile kategorije i generalno poboljšala ova vikipedija na kojoj sam i ja ostavio svoje radove. Nadam se da mi nećete zameriti na ovome što pišem, jer ja samo imam želju da učestvujem u poboljšavanju ove wikipedia. Hvala još jednom na razumevanju i izvinite na ovaj moj dugačak odgovor.

Pitanje i predlog[uredi - уреди]

Interesuje me zašto ne postoji kontakt menadzer za srpskohrvatsku Vikipediju?. Zašto ne postoji sedište i adresa srpskohrvatske Vikipedije. Koliko vidim ne postoji osoba zadužena za odnose sa javnošću takođe nevidim da postoji kao na srpskoj Vikipediji lični sastanci urednika i društveni život članova, tačnije urednika ovoga projekta. Primetio sam da to postoji na srpskoj Vikipediji i na drugim jezicima koji su aktivni u uređivanju, ovo je ujedno i pitanje i preglog da se razmotri za budućnost. Zapitao sam se zašto da neki jezici budu bolji od srpskohrvatskog po pitanju organizovanosti stoga upućujem ovo pitanje i preglog svim administratorima i urednicima.--Dardaneli799 (razgovor) 02:17, 25 januar-сијечањ 2015 (CET)

Možda zato što su urednici ove Wiki iz različitih država? Možda zato što nemamo institucionalnu niti državnu infrastrukturu koja bi službeno podržala Wikipediju na "nepostojćem" jeziku? Možda zato što registracija udruge ne bi imala smisla s obzirom na okolnosti, a s njom ni neka uređena hijerarhija? A i dovoljno mi je Orijentologa na Wiki, još da ga moram gledati uživo? Mo'š mislit'! --Biljezim se sa štovanjem,Poe 15:24, 25 januar-сијечањ 2015 (CET)
Postoji sedište i adresa, kuriri, diverzanti, trojke, uredi za saradnju od Karakasa do Pjongjanga... sve plaćeno i organizovano. Samo nesmem više da pričam, nije bezbedno. --Orijentolog (razgovor) 15:38, 25 januar-сијечањ 2015 (CET)
Jesmo ti prošli puta na sastanku rekli da ovo ne spominješ? -.-' Nevjerojatno *facepalm* --Biljezim se sa štovanjem,Poe 15:44, 25 januar-сијечањ 2015 (CET)

Rešenje oko ovoga pitanja može da se reši tako što će se osnovati udruženje Vikipedije na srpskohrvatskom u svakoj federalnoj jedinci nekadašnje SFRJ, tačnije glavnom gradu svake od federalne jedinice ili samo u Centralnoj Srbiji Beogradu, Crnoj Gori Podgorici, Hrvatskoj Zagrebu, Bosni i Hercegovini Banja Luci i Sarajevu i Vojvodini Novom Sadu, te da se centrala nalazi u Beogradu. To nije nemoguće samo treba volje i želje da se ideja ostvari. Te da svrha tog projekta bude jezičko i kulturno zbližavanje govornog područija nekadašnje SFRJ kao i u obrazovne svrhe.--Dardaneli799 (razgovor) 02:27, 9 februar-вељача 2015 (CET)

Ovo nije nikakva S/H Wikipedia[uredi - уреди]

Ovo nije nikakva S/H wikipedia već čisto hrvatska wikipedia. Nisam video niti jedan jedini članak na srpskom, čak ni na srpskoj ijekavici, ćirilicu da ne pominjem. A stanovišta su od prilike na liniji Starčević-Pavelić-Tuđman. Nemojte se lažno prestavljati. Prethodni nepotpisani komentar napisao je 24.135.55.242‎ (razgovordoprinosi)

  1. Pitanje ćirilice/ekavice je prije svega tehničko pitanje, odnosno problem u interfejsu koji bi se trebao riješiti u nekakvoj doglednoj budućnosti.
  2. Što se primjedbi na sadržaj, odnosno nekakvu pristranost, tiče, bilo bi zgodno navesti konkretne primjere ili, još bolje, time se pozabaviti na odgovarajućim člancima odnosno njihovim stranicama za razgovor. --OC Ripper (razgovor) 10:57, 28 januar-сијечањ 2015 (CET)

Nisam ja govorio o samo pitanju ekavice/ćirilice već i o srpskoj ijekavici Branka Ćopića, Petra Kočića, Sime Matavulja, Jovana Dučića i drugih za koje ste verujem čuli, gde ne postoje reči tipa "promicanje", "priopćenje", "dozorni", "zrakoplovi", "vrtoleti" i slično. Prethodni nepotpisani komentar napisao je 24.135.55.242‎ (razgovordoprinosi)

Istina je da je većina korisnika na ovoj wiki iz hrvatskog govornog područja, a korisnici koji pišu srpskim standardom su u manjini. Ali to je zapravo plod slučaja, a ne ciljana politika ove wiki. Većina korisnika ovdje otjerana je ili je "pobjegla" s Hrvatske wikipedije na ovaj SH projekt upravo zato jer Hrvtska wikipedija do krajnosti forsira tu liniju Starčević-Pavelić-Tuđman na koju se ti žališ. Korisnici ovdje su "žrtve" te sulude uređivačke politike hr.wiki (da se slikovito izrazim), sigurno nisu došli ovdje istu tu političku liniju promicati.

Osim toga, uopće nije istina da ne postoje tekstovi na srpskom jezičnom standardu. Pogledaj odlične članke Igora Windsora, a pošto je jako puno članaka prebačeno botom sa sr.wiki, mislim da je čak većina članaka na srpskom standardu.--Wolmar (razgovor) 12:18, 28 januar-сијечањ 2015 (CET)

Hvala vam što ste ovo pojasnili i sami priznali "o čemu se radi". Oterani ste sa HR wikipedije, pa ste uzeli sebi za pravo da se ovde predstavljate kao SH wikipedia, a zapravo ste čisto hrvatska grupacija, doduše blago alternativna. Niste baš potpuno na liniji Starčević-Pavelic-Tuđman, malo je to začinjeno ekstremnim titoizmom, ali sve je to standardno po zadatim smernicama. Dakle da rezimiramo, vi ste Hrvati u ogromnoj većini i ova wikipedia je hrvatska, a to sam i ja tvrdio. To što ima do 2% (ako i toliko) članaka na srpskom (koji nisu ni pisali Srbi jer Windsor teško može da bude neki pseudonim kojki bi Srbin izabrao), nemate pravo da sebe zovete SH wikipedia. Vaša pozicija je nepoštena jer nemate nikakvo pravo da se pozivate na prefiks "srpski", jer nemate nikakve veze sa Srbijom ni Srbima uopšte, da ne kažem "Srbijancima", kako vi "Hrvatijanci" nas volite da vređate. Prethodni nepotpisani komentar napisao je 24.135.55.242‎ (razgovordoprinosi)

Što se tiče pristrasnosti, to je besmisleno polemisati, ja se ne bavim profesionalno time kao vi, niti me bilo ko plaća, i moram svoje vreme utrošiti na neke druge stvari. Meni nije cilj da idem od članka do članka da komentarišem i ispravljam, pa da me vi brišete, tolika budala nisam, ali želim da vam otvoreno kažem da se lažno predstavljate i da ste nepošteni i pristrasni jer je to moje pravo а i zadovoljstvo. Reći ću samo jedan primer, a ima ih na hiljade. U celom članku koji se tiče rata u Vukovaru, nema niti jednog jedinog slova o tome šta se dešavalo u gradu između aprila i avgusta 1991? Da nije možda da nemate baš ni jedan jedini izveštaj, novinski natpis ili bilo šta? Nemate izveštaje vaših časnih ljudi tipa "Bili", Jukić, Piplica koji su se borili za Hrvatsku, ali su naivno verovali da i za vukovarske Srbe treba postojati nekakva pravna država? Meni je velik deo rodbine iz Vukovara, pa sam se uhvatio za to kao drastičan primer, ali može se ići redom od članka do članka toga je puno. Prethodni nepotpisani komentar napisao je 24.135.55.242‎ (razgovordoprinosi)

Uz napomenu da ovu wikipediju srpskohrvatskom čini jezik kojim je pisana, a ne narodnost njenih korisnika, želim se složiti s IP korisnikom da "Windsor" doista nije srpsko ime, dometnuti da to nije ni ime "Igor", koje je skandinavskog porekla, te primetiti da ni korisničko ime "24.135.55.242" nije ništa više srpsko, budući da je u potpunosti sastavljeno od arapskih brojki. --Igor Windsor (razgovor) 17:52, 28 januar-сијечањ 2015 (CET)

Игоре, хвала на појашњењу о пореклу имена, ево ја ћу сад допринети богатсву С-Х језика па ћу мало и на ћирилици. Иначе Игор, представник српске екавске варијанте СХ википедие, се одао, а кључна реч је "доиста", коју овде на екавском подручју не користи ама баш нико, посебно не у оваквом необавезном разговору. Prethodni nepotpisani komentar napisao je 24.135.55.242‎ (razgovordoprinosi)

Komentar  Činjenica je da postoji srpskohrvatski jezik na Vikipediji, koji je bio službeno u upotrebi u Socijalističkoj Jugoslaviji sada kada ta država ne postoji mnogi koriste ovaj jezik "neslužbeno". Činjenica je da se po nacionalnoj i nacionalističkoj pristrasnosti Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku ništa bitno ne razlikuje od Vikipedije na bosanskom, hrvatskom, srpskom jeziku naročito po pitanju jezičke pristrasnosti i istorijskih i političkih članaka oko kojih se mogu i ovde stvoriti polemike i rasprave, te činjenica je da u nekim člancima što se tiče politike i istorije većina prevlada i pobedi manjinu. To može nekome da bude pravo ili ne ali Vikipedija je takav sajt da se večito na svim jezicima vodi pravopisna i lingvistička borba kao i borba oko unetog sadržaja u same članke naročito političke i istorijske članke.--Dardaneli799 (razgovor) 18:01, 28 januar-сијечањ 2015 (CET)

Дарданели799, ово је поштен одговор што се тиче пристрасности и политике.

Mene zanima zašto se itko obazire na ove provokacije? Ovi iz Hrvatske nas optužuju da smo srbofili i da koristimo nepostojeći jezik, a ovi iz Srbije da smo hrvatofili i srbofobi. Mislim da je u interesu zajednice i ne podizanja daljnjih tenzija, odnosno ne davanja anonimnom komentatoru povoda za daljnje napade i sulude komentare, najbolje bilo zaključiti ovu raspravu i ne nasjedati na provokacije? Ako netko ima ovako zadrto mišljenje, teško je to promijeniti argumentima (i uzgredno, gdje piše da članci o Srbima moraju biti pisani na ekavici? Mogu, ali ne moraju. Isto pravilo vrijedi i za Hrvate) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 20:42, 28 januar-сијечањ 2015 (CET)
Dobro rečeno ne treba nasedati na ovakve vrste provokacija jer postoje osobe koje non stop vise po internetu i procvociraju zajednicu na nekom sajtu ili pak forumu ili pak zivkaju ljude telefonom. Što bi se u Srbiji reklo narocki "Besposlen pop i jariće krsti". Da se ja pitam sve te IP-e koje provociraju i unose nemire i trolovanje među neku internet zajednicu ja bi automacki blokirao i ovde i na bilo kom drugom sajtu ili pak nekoj zajednici i forumu.--Dardaneli799 (razgovor) 20:51, 28 januar-сијечањ 2015 (CET)
Koja je svrha odgovarati na očite provokacije, i još ktome anonimnog "usera"? Ovo je i ostat će srpskohrvatska Wikipedija. Normalno je da ja kao suradnik iz Hrvatske pišem članke na ijekavici, isto kako je normalno da ih neki drugi suradnik koji dolazi iz Srbije piše na ekavici. A ovaj gore što je započeo temu je još jedan iz ešalona onih kakvih ima na pretek na hrvatskoj ili srpskoj Wikipediji, još jedan sličan onima koji su zakuhali s.anje 90-tih. Moje mišljenje, ne obazirati se na takve provokatore. S poštovanjem, --SadarMoritz 00:29, 29 januar-сијечањ 2015 (CET)

Само моменат, немојте ви мене етикетирати, ја нисам никакав провокатор нити интернет ратник, али имам право да кажем шта мислим, много сте ме иритирали јер у Гугл претрагама вазда кликнем случајно на глупаву СХ Википедиу (коју Гугл онако "сасвим случајно" намеће као прву нама са српским ИП адресама), па сам врло брзо укапирао о чему се ради, а сами сте то и признали. И нисмо ми на "ТИ", како ми се обратио овде један. Углавном сам рекао шта сам имао, али имам једно питање за вас, "права посластица" и баш ме занима како ћете се извући са одговором. Ако већ тврдите да је језик постојао и да постоји, ја знам врло добро да се у "бившој држави" (тако код вас на ТВ службено зову бившу Југославију не помињући јој име) језик звао ХРВАТСКО-СРПСКИ на подручју Хрватске? Јели тако било или није? Ако сте по сопственом признању великом већином Хрвати, отерани са ХРВ википедие, зашто ово називате СРПСКО-ХРВАТСКОМ википедиом кад сте сами у школи "бивше државе" језик звали Х-С, а никако С-Х? Х-С је регуларно име тог језика РАВНОПРАВНО са С-Х јели тако или није? Како вам је то онда неко ближа срцу варијанта имена С-Х? Ја наравно знам зашто! Prethodni nepotpisani komentar napisao je 24.135.55.242‎ (razgovordoprinosi)

Već viđeno[uredi - уреди]

O nazivu Wikipedije se ovdje već raspravljalo, pri čemu se, ako smijem primijetiti, koristili daleko ozbiljniji i "čvršći" argumenti nego što je slučaj ovdje. Teško se oteti dojmu, koji, čini mi se, dijeli većina korisnika u ovoj raspravi, da je ova rasprava bespredmetna i ne predstavlja ništa drugo do hranjenje trolova (koji, po prirodi stvari, svako malo dolaze na sh.wiki po svoj redovni obrok), odnosno da se, ako je, netko kojim slučajem shvati previše ozbiljno, svodi na jeftino politikantstvo i brojanje krvnih zrnaca - a što, naravno, nema nikakve veze s Wikipedijom, ni sa srpskohrvatskom ni sa nekom drugom. S druge strane, uvijek se valja držati wikipedijskog načela o pretpostavci najbolje namjere, kao i dozvoliti mogućnosti, makar minimalnu, da će neki slučajni namjernik koji ne zna ništa o sh.wikipediji iz svega ovoga moći donijeti nekakav koristan zaključak. --OC Ripper (razgovor) 11:37, 29 januar-сијечањ 2015 (CET)

Zašto je ova diskusija bitna[uredi - уреди]

Upravo sam je vratio nakon što je obrisana kao "glupost". Zašto? Jedan razlog je to što je pijaca mjesto gdje mora postojati maksimalna sloboda diskusije, i onda kad se radi o trivijalnostima, pa i "glupostima". Čak do neke mjere i kad se diskutira o stvarima koje se ne tiču same wiki - a ova se itekako tiče. No, postoji i drugi razlog.

Lako je otpisati ovo gore kao "provokaciju" i "trolanje". Pogledajte dublji problem. Mnogi ljudi na SHW očekuju:

  • S jezične strane, nekakav fantomski unitarni "srpskohrvatski", koji se po njima mora razlikovati i od srpskog i od hrvatskog
  • S ideološke strane, aktivan antinacionalistički stav (kao protuteža nacionalizmima koji su prisutni u lokalnim državama i do neke mjere na lokalnim wikipedijama)

I jedno i drugo je pogrešno. (Nadam se da je jasno zašto - ako ne, mogu objasniti.) Međutim, zaista veliki broj ljudi upravo to očekuje. Neki zbog toga ne žele dolaziti ovamo. Neki baš zbog toga žele, pa se razočaraju. Ponajviše zbog ovih prvih trebalo bi razmisliti o općoj percepciji i načinu da se ona promijeni.

Nije mi namjera sada pokretati nekakvu novu diskusiju, htio sam samo skrenuti pažnju da se i u "glupostima" može pronaći srž nečega relevantnog. GregorB (razgovor) 12:10, 31 januar-сијечањ 2015 (CET)

Da bi se kriva percepcija i kriva očekivanja smanjila, bilo bi dobro da se odmah u startu razjasne neke stvari. Zato predlažem da na početnoj stranici ove Wikipedije umjesto rečenice
"Na Vama je da odlučite hoćete li pisati ćirilicom ili latinicom!"
bude napisana proširena verzija te rečenice:
"Na Vama je da odlučite na kojoj standardnoj varijanti temeljenoj na štokavici ćete pisati: srpskoj, hrvatskoj, bosanskoj ili crnogorskoj. A što se tiče pisma, ako želite da Vaše priloge mogu čitati svi govornici zajedničkog policentričnog jezika, predlažemo Vam da koristite pismo koje svi znaju, a to je latinica, jer većina onih koji su zadnjih desetljeća školovani izvan Srbije ne znaju ćirilicu."
A o nazivu Wikipedije već je OC Ripper uputio na raniju raspravu.--Argo (razgovor) 09:24, 1 februar-вељача 2015 (CET)

Napokon jedan konstruktivan prijedlog o politici pisma i jezika! Svesrdno ga podržavam. Maria Sieglinda von Nudeldorf (razgovor) 19:26, 1 februar-вељача 2015 (CET)

Ne slažem se sa predlogom. Treba očuvati ravnopravnost upotrebe oba pisma. Mislim da je netačno da većina govornika sh jezika koji su se školovali izvan Srbije ne zna ćirilicu. Stanovnici BiH i Crne Gore znaju ćirilicu koja je i zvanično pismo u ove dve države. Isto se odnosi i na značajan broj stanovnika Makedonije i Bugarske koji govore sh jezik a kojima je ćirilica dobro poznata. --Antidiskriminator (razgovor) 21:50, 1 februar-вељача 2015 (CET)
Ovim nadopunjavanjem se ne ukida ravnopravnost pisama jer i dalje je prepušteno slobodnom izboru suradnika koje pismo će koristiti. Mladi u Makedoniji više uopće ne uče naš jezik kao što su njihovi roditelji učili, pa njih više ne treba gledati kao potencijalne korisnike ove Wikipedije. Mladi u Hrvatskoj ne znaju ćirilicu, a oni već čine pola populacije mladih izvan Srbije. U Crnoj Gori profesori na fakultetima konstatiraju da mladi kada upisuju studij u CG često ne znaju ćirilicu. A i u raznim dijelovima BiH mladi također ne znaju to pismo. Bojim se da se zaista radi o većini mladih izvan Srbije. Svima njima je ne njihovom krivnjom uskraćeno čitanje onih članaka koji su na ćirilici. To je realnost. Mi, doduše, možemo staviti glavu u pijesak, ali time ne rješavamo problem. Formulacijom u prijedlogu nije se stigmatizirala ćirilica, nego se onima koji žele da se njihov napisani članak može najšire čitati osvjestilo da to neće postići ako koriste ćirilicu.--Argo (razgovor) 08:57, 2 februar-вељача 2015 (CET)
Čisto sa stajališta pragmatičnosti, ćirilica odbija više (potencijalnih) čitatelja i korisnika nego što privlači. S druge strane, ćirilica se principijelno ne može "izbaciti". Tu treba naći neko dobro praktično (softversko?) rješenje. To je stvar za Wikipedia:Jezična politika/Prijedlog, htio sam tamo dati par komentara, ali nikako da uhvatim vremena... GregorB (razgovor) 10:33, 2 februar-вељача 2015 (CET)
Čisto da napomenem kako se konstantno vrtimo oko istoga... već godinama. Ne znam što je s Dcirovicem i Ivanom, koji su rekli da će iznaći softversko rješenje za prebacivanje pisama, ali to je najkonkretnija solucija za ovaj problem, samo ju treba konačno izvesti. Priča u prazno ne donosi puno, treba raditi --Biljezim se sa štovanjem,Poe 13:14, 2 februar-вељача 2015 (CET)
Softversko rješenje bi bilo krasno, ali ga nema i ne znamo hoće li ga biti i kada. To traje i može još potrajati neodređenu količinu vremena. Zato bi bilo dobro da poboljšamo uvodno objašnjenje na početnoj stranici, a kad profunkcionira softversko rješenje, promijenit ćemo opet te dvije rečenice koje sada sastavljamo. Bilo bi konstruktivno da sada budemo praktični i da kažemo konkretno s kojim dijelom predloženih rečenica se slažemo, a ako se s nekim dijelom ne slažemo, da se kaže zašto i da se ponudi poboljšana verzija na razmatranje.--Argo (razgovor) 14:15, 2 februar-вељача 2015 (CET)
Postoji na drugim Wikipedijama, znači da ga ima, samo ga treba implementirati, odnosno kontaktirati ljude koji su voljni pomoći (ja sam pred puno godina na hr.wiki za prijenos NavBox šablona otišao do IRC kanala ruske wikipedije i zamolio jednog njihovog tehničara da pomogne i taj je šablon profunkcionirao, tada, na hr.wiki. Ne vidim zašto se takvo nešto ne bi mogli izvesti i sada s nekim od kolega sa sr.wiki?). Promjena rečenica nije problem, uradi se u sekundu, ali to mi više djeluje kao nominalno rješenje "problema" nego kao nešto stabilno i korisno, a od nominalnih rješenja nemamo koristi --Biljezim se sa štovanjem,Poe 16:03, 2 februar-вељача 2015 (CET)
Onda zamijenimo uvodnu rečenicu predloženim rečenicama odmah jer je to lako napraviti i može koristiti dok ne bude softverskog rješenja, a ako netko može ubrzati implementiranje softverskog rješenja, super, neka se krene u to.--Argo (razgovor) 16:51, 2 februar-вељача 2015 (CET)

To bi nam moglo poboljšati i čitanost. Uostalom, i galama oko Googlea poboljšala nam je vidljivost. Maria Sieglinda von Nudeldorf (razgovor) 18:48, 2 februar-вељача 2015 (CET)

Jučer je Kulturni centar Novog Sada objavio članak najpoznatijeg živućeg srpskog lingvista Ivana Klajna u kojem govori baš o današnjem odnosu latinice i ćirilice u Srbiji. Preporučujem da se čitav članak pročita ovdje. Citirat ću samo za ilustraciju par rečenica: »Latinica je, pre svega, danas u Srbiji u znatno široj upotrebi od ćirilice (kao što tvrde i sami „ćiriličari“, navodeći brojke od 80 i 90 procenata, naročito u uličnim natpisima)« ... »Zamislite drvoseču koji je iz nekih razloga prisiljen da u svakom trenutku nosi dve sekire ili dve testere, po jednu u svakoj ruci. Sigurno bi mu to otežavalo rad, i sigurno bi se pitao „Šta će mi dve, kad obema radim isto?“« ... »ako bismo hteli problem da rešimo isključivim opredeljvanjem za jedno od dva pisma, to bi mogla da bude samo latinica.« ... »Jedini, bar među evropskim narodima, imamo dva pisma u istovremenoj upotrebi. To sam uvek smatrao za nepotrebnu komplikaciju, a ne za „naše bogatstvo“, kako je glasio zvanični stav u vreme „bratstva i jedinstva“«--Argo (razgovor) 10:18, 6 februar-вељача 2015 (CET)
Osnova svakog policentričnog jezika je da svaki centar ima pravo da zasebno, autonomno, nezavisno uređuje svoju varijantu jezika i niko iz drugog centra (tog policentričnog jezika) nema pravo da mu narušava ili se meša u njegovu autonomiju (to je teza Snježane Kordić iz njenih dela, vidi praktično na Jutjubu u emisiji Nedjeljom u 2)...to je osnova tog jezika...i ona se prihvata ili ne prihvata...kad si već citirao Klajna, mogao si da završiš taj citat do kraja, gde on govori o ćirilici...a takva vrsta akcionizma koju on tu pominje je moguća samo u okvirima nezavisnog centra koji uređuje svoju varijantu kako on hoće i niko nema pravo da se u to meša...tu je kraj priče...--Ivan VA (razgovor) 20:13, 6 februar-вељача 2015 (CET)
Zahvaljujem na komentaru u kojem nema ničega s čime se ne bih složio. Pitam se zašto se u komentaru uopće ističe nezavisnost svakog centra kad je to neupitno. A u ovoj diskusiji ovdje radi se o uređivanju sh-Wikipedije na način da bude čitljiva što širem krugu ljudi.--Argo (razgovor) 10:09, 7 februar-вељача 2015 (CET)
Nezavisnost svakog centra podrazumeva da ovaj ima punu autonomiju da uređuje svoju varijantu, tj. u specifikumu ovde, pitanje ćirilice je bespredmetno i svaka praktična strategija pokušana da se uvede, ako nije u skladu sa normom i zakonima policentričnog jezika, otpada...ili još konkretnije:
"Na Vama je da odlučite na kojoj standardnoj varijanti temeljenoj na štokavici ćete pisati: srpskoj, hrvatskoj, bosanskoj ili crnogorskoj. A što se tiče pisma, ako želite da Vaše priloge mogu čitati svi govornici zajedničkog policentričnog jezika, predlažemo Vam da koristite pismo koje svi znaju, a to je latinica, jer većina onih koji su zadnjih desetljeća školovani izvan Srbije ne znaju ćirilicu."---otpada...jer sugeriše mešanje u unutrašnju autonomiju jednog centra i apriori nejednakost drugog pisma tj. policentričan jezik (iz koga kao takvog apriori proizilaze određene vrednosti, a jedna je visok stepen liberalnosti) se pretvara u meltingpot gde svako radi šta hoće (a prema Snježani Kordić policentričan jezik to nije)...
...na fonu tvog argumenta, a iz intervjua koji si citirao, citat: potpuni prelazak na latinicu značio bi prekid u srpskom nacionalnom i kulturnom identitetu s dalekosežnim negativnim posledicama bi sugerisao da je upravo što više ćiriličnih članaka potrebno ovde, jer bi se time ispunio minimum zastupljenosti svakog autonomnog centra unutar sistema (policentričnog), čitaj. ovo srpsko u inačici s-h bi iznutra legitimisalo projekat...--Ivan VA (razgovor) 10:32, 7 februar-вељача 2015 (CET)
Obavještavanje suradnika koji žele pisati na ovoj Wikipediji da odabirom pisma utječu i na broj onih koji će članak moći čitati nije miješanje u jezičnu politiku nekog centra. To je obična konstatacija, a ova Wikipedija kad bi se i htjela miješati, to ne može. Svaki centar donosi odluku kakvu hoće. Ova Wikipedija nije pod jurisdikcijom neke države, nego se zasniva na jednom jeziku kao cjelini.
U Srbiji djeca u školi uče ne samo ćirilicu, nego i latinicu. Budući da ljudi u Srbiji svakodnevno češće koriste latinicu nego ćirilicu, dalo bi se zaključiti da je latinica po tom zdravorazumskom kriteriju čak srpskije pismo od ćirilice. Sugeriram da se o tome pročita sjajan tekst srpskog publiciste Teofila Pančića. Čuli smo od Klajna da se radi o 80-90% ljudi koji više koriste latinicu u Srbiji od ćirilice. Tome možemo pribrojiti veliku većinu ljudi u zemljama zapadnog susjedstva Srbiji. A ova Wikipedija ima znatno više članaka na ćirilici, nego na latinici, pa je tim ljudima uskraćeno korištenje ove Wikipedije.
I treće što moram primijetiti je da se u komentaru miješaju dvije razine. Načelna ravnopravnost varijanti je jedna stvar, a realno postojeća razlika u prestižnosti među njima je druga stvar. Razlika u prestižnosti postoji među gotovo svim varijantama nekog jezika u svijetu, kao što postoji razlika u prestižnosti i među jezicima. Mađarski i engleski su načelno ravnopravni, ali se razlikuju u prestižnosti pa ljudi u svijetu daleko više žele učiti engleski kao strani jezik, a ne mađarski. Da ne prepričavam odlomak iz ove Wikipedije koji to objašnjava, evo ga ovdje pa se može pročitati: Razlika u prestižnosti među varijantama. Kao što je u 20. stoljeću američka varijanta engleskog postala prestižnija od britanske i brazilska varijanta portugalskog od evropske, tako je - kako spomenuta Snježana Kordić u NIN-u konstatira - u 21. stoljeću hrvatska varijanta postala u svijetu prestižnija od srpske. Navodi dva razloga za to: Beograd više nije glavni grad zajedničke države, a status glavnog grada utječe na prestižnost varijante koja se u njemu govori, i drugi razlog je turizam koji bumira već niz godina u svijetu, a Hrvatska ima dugačku, turistima atraktivnu obalu pa stranci zato radije žele učiti hrvatsku varijantu. Činjenica je također da, pored jezika i varijanata, također i neko pismo može biti prestižnije od drugog pisma. A Klajn je lijepo objasnio zašto je latinica prestižnija.
Još nešto je možda potrebno razjasniti. Jesu li jednako važni oni koji pišu članke i oni koji ih čitaju? Pretpostavljam da bi svakome od nas trebalo biti jasno da je Wikipedija tu zbog onih koji je čitaju. Uskraćivanje mogućnosti korištenja Wikipedije određenom dijelu populacije ne može se opravdati time što netko više voli pisati ćirilicom iako zna i latinicu.--Argo (razgovor) 15:07, 7 februar-вељача 2015 (CET)
Koliko god argument naizgled zvučao racionalno (prestiž), meni taj argument izaziva nelagodu. Iskreno, čisto sumnjam da hrvatska varijanta uživa veći prestiž od srpske. Debelo sumnjam. Čak da je i istina, pravo pitanje koje si svi moramo postaviti je što nam je uistinu bitno, kojoj ćemo vrijednosti dati prioritet u našoj mentalnoj hijerarhiji vrijednosti: da li prestižu ili osjećaju ravnopravnosti. Osobnog sam mišljenja da je osjećaj ravnopravnosti svakog korisnika daleko bitniji od prestiža varijante kojom se služi. Daleko veću štetu ćemo učiniti ako se itko od nas osjeća makar malo diskriminiranim s rizikom da zbog toga napusti projekt, od svog prestiža ovog svijeta. Teško je naći korisnike koji su voljni raditi, korisnike treba njegovati. Ako korisnici iz srpskog, crnogorskog ili bosanskog govornog područja osjete da se ovaj projekt pretvara u kopiju Hrvatske wikipedije (samo bez otvorenog desnog ekstremizma koji je tamo prisutan) to će biti poraz za sve nas i Srbe i Bosance i Crnogorce i Hrvate.
Naizgled dobro postavljeno pitanje: "Jesu li jednako važni oni koji pišu članke i oni koji ih čitaju?" u biti je promašeno (sorry). Kad već postoji tehnička mogućnost prikaza i na ćirilici i na latinici, čemu uopće ova diskusija? Dovoljno je da netko tko se u to razumije implementira rješenje slično onome na Srpskoj Wikipediji i kvit. Tada će svatko moći izabrati prikaz koji mu je draži i svi sretni. Nitko neće ostati uskraćen ni za šta, a osnovna svrha Wikipedije da znanje dopre do što većeg broja ljudi biti će u potpunosti ispunjena, uz prednost da se nitko ne osjeća diskriminiranim.--Wolmar (razgovor) 17:52, 7 februar-вељача 2015 (CET)
ČEKANJE GODOA? Već godinama ovdje nitko ne implementira to rješenje. To je realnost. Očito nemamo kapacitiranog stručnjaka za to. A svakim danom gubimo mlade potencijalne korisnike, a samim time i moguće nove suradnike iz Hrvatske.--Argo (razgovor) 18:20, 7 februar-вељача 2015 (CET)
Slažem se s Argom, čovjek je očito veoma upućen u lingvistiku. Neproduktivno je i besmisleno odgađati primjenu jednog jednostavnog i uviđavnog rješenja s izlikom da ćemo jednog dana dobiti cjelovitije i bolje. Kad napokon jednom dobijemo bolje, softversko rješenje, vrlo lako možemo izmijeniti napomenu o kojoj raspravljamo. Maria Sieglinda von Nudeldorf (razgovor) 18:41, 7 februar-вељача 2015 (CET)
Ovde očigledno nema konsenzusa koji podržava favorizovanje latinice u odnosu na ćirilicu. Ignorisanje argumenata drugih korisnika i njihovo svođenje na "izliku" vezanu za softver nije korektno. Potpuno se slažem sa Wolmarom i rečenicom koju je napisao/la (Daleko veću štetu ćemo učiniti ako se itko od nas osjeća makar malo diskriminiranim s rizikom da zbog toga napusti projekt, od svog prestiža ovog svijeta. Teško je naći korisnike koji su voljni raditi, korisnike treba njegovati. Ako korisnici iz srpskog, crnogorskog ili bosanskog govornog područja osjete da se ovaj projekt pretvara u kopiju Hrvatske wikipedije (samo bez otvorenog desnog ekstremizma koji je tamo prisutan) to će biti poraz za sve nas i Srbe i Bosance i Crnogorce i Hrvate.). --Antidiskriminator (razgovor) 11:16, 8 februar-вељача 2015 (CET)
Prva rečenica je falsificiranje jer nije riječ o favoriziranju, nego o informiranju korisnika ako te činjenice nisu svjesni. Ako si netko neosnovano umisli da je diskriminiran, to je njegov subjektivni osjećej koji nema podlogu u stvarnosti. Oni koji doista jesu diskriminirani su mladi iz Hrvatske.--Argo (razgovor) 12:41, 8 februar-вељача 2015 (CET)
Ćirilicu treba zadržati, no svakako treba implementirati rješenje viđeno na sr Wikipediji. Ja nisam softveraš, stoga ja tu ne mogu pomoći.--SadarMoritz 13:19, 8 februar-вељача 2015 (CET)
Ja sam svoje mišljenje o ovome već rekao i ponavljam da smatram da je najbolja solucija softversko rješenje, no, kako kaže SadarMoritz, nisam softveraš pa ne mogu pomoći. Što se implementiranja tiče, ono nije problem, ali kako oko toga nema konsenzusa, onda smatram da nema ni potrebe da se to zasad radi.
No, upitao bih Arga sljedeće. Spomenuo si "mlade iz Hrvatske"... ja ne znam na koju si točno dob mislio (recimo, meni su mladi od 15 do 27-28 godina), ali ja sam iz Hrvatske i imam 22 godine. Našao sam hr.wiki jednako kao što sam našao sh.wiki i doprinosio sam na obje, na potonjoj čak i bolje i konstruktivnije. Unutar svih tih godina, jedine osobe kojih se mogu sjetiti, a da su bile moje dobi su Maya, Treecko, Luka K., WBA, Kingstone i Čulo... Od njih je preostala, barem što se relevantnosti doprinosa i misli tiče, jedino Maya, ostali su, koliko vidim, otišli drugim putem i više ne doprinose na Wiki. Ne znam kakva je sada garnitura što se mladih tiče, ali ja osobno ne poznam nikog tko je pretjerano voljan doprinositi kontinuirano na Wikipediji od mojih vršnjaka - sporadično da, ali da će netko, u maniri Mayje ili mene, doprinositi i kontinuirano i kvalitetno, ja te osobe ne znam (bila je ovdje i Koh-i-Noor, činila mi se mlađom, ali i ona je nestala). Ako takve osobe postoje, bilo izvan Wiki bili na hr.wiki, a da ih ti znaš, možeš ih slobodno upititi k meni ili im dati moj mail da se jave pa im ja mogu dati nekakve komentare i savjete oko toga, s obzirom na dobnu bliskost pa će se, vjerujem, broj korisnika povećati kada ljudi vide da ova Wiki nije nikakav bauk niti da se itko ovdje diskriminira. Ako, pak, misliš na čitatelje, to je sulud argument jer tu apsolutno ne postoji nikakva diskriminacija - velik broj sadržaja ovdje, a pogotovo onog relevantnog za mlade, je na latinici, a uostalom, postoji cijeli sijaset drugih izvora pa mi čak ni ne moramo biti primaran izvor za one koji imaju nekakav problem s ovom Wiki. Činjenica je da čitatelji sami za sebe ne doprinose puno (njih je bilo i bit će ih, a to koliko ih je je manje bitno), već nam treba korisnika spremnih za rad (nas je ovdje jako malo i da imamo veći broj korisnika, imali bi veći broj članaka i raznovrsniji sadržaj, originalni sadržaj koji nije prenesen s drugih Wiki - ta nismo imali članak o Malrauxu donedavno, što, dakako, nije krivnja korisnika, već kapacitetski problem - a svatko tko doprinosi bi mogao širiti to znanje i interes na svoje prijatelje), a ako takve doista "plaše" nekakvi čudni ćirilični znakovi, onda sam siguran da, osim mene, ima kolega voljnih da te strahove riješe :) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 16:03, 8 februar-вељача 2015 (CET)
Stvar je u tome da što je više čitatelja, automatski je onda više i onih koji surađuju barem sporadično. Zadnjh tjedana i mjeseci postali smo znatno vidljiviji na Googlu pa nas sada mladi dobronamjerno upozoravaju na njihov problem s ćirilicom i nisu naišli na razumijevanje kod nas pa su nam dali korpu. Ne samo mladi nego i oni koji su zakoračili u srednju životnu dob nisu prilikom školovanja učili ćirilicu. A i oni stariji po pravilu ne znaju ćirilicu ili teškom mukom slovkajući čitaju jer ju desetljećima nisu koristili pa izbjegavaju susrete s njom. Svi oni se mogu jasno geografski locirati i štetno je za ovu Wikipediju da gubi tako velik dio govornog područja koji želimo pokrivati. Seiya je prošle godine već upozorio na ovu pojavu. --Argo (razgovor) 17:38, 8 februar-вељача 2015 (CET)
Sporadično sudjeluje i moj prijatelj kojemu ja prepričam sadržaj članka kojeg sam napisao, po toj logici. Kao što sam rekao, od čitatelja nema pretjeranog napretka per se, kao ni od sporadičnih suradnika. Nas je aktivno ovdje 10-ak, pri čemu mislim na ljude koji zapravo i pišu i nadopunjuju članke, a to je malo za jedno Wikipediju koja ima toliko članaka i koja pokriva jedno veliko područje. Ljudi sa sr.wiki uglavnom ne dolaze, s bh. još manje, a ljudi s hr.wiki dolaze ovdje mahom radi politike i to su među njima sve stariji ili "stariji" korisnici. Mladih nema. To, dakako, nije problem jezične politike ove Wikipedije niti toga hoće li članak o, ne znam, Oliveru Cromwellu biti pisan na ćirilici ili latinici, već u samim ljudima koji ovdje, mahom, dolaze iz krivih razloga. Umjesto da naglašavamo vjerodostojnost i preciznost, bogatstvo i širinu sadržaja u odnosu na ostale refionalne Wiki, mi se svađamo oko pisma i naravno da na taj način dobivamo korpu. Nitko dosad nije istaknuo kako su naši članci o recentnijoj povijesti objektivniji i kvalitetniji (jest, istina, onda kada smo se klali oko hr.wiki, ali više ne), kako imamo najbolje pokrivena neka područja (tipa anime ili stripovi), kako je kvaliteta velikog dijela sadržaja i strukture same Wiki znatno bolja nego drugdje nego se mi, kao i obično, svađamo jel' mlijeko ili mleko, odnosno oko "dvojezičnih ploča". Apsolutno sam za da oba pisma budu jednako zastupljena, a ne da se jedno gura na silu u odnosu na drugo (privremena rješenja su mi suluda). To hoće li nekom anonimnom IP-u to zasmetati, a isti je namjeravao doletjeti ovdje, pročitati tko je ubio Marata i onda otići i više se ne vratiti, mislim da je znatno manje bitno u odnosu na ravnopravnost i solidarni duh kakvog ovdje njegujemo.
S druge strane, nisi mi konkretno odgovorio na to ima li mladih iz Hrvatske koji su voljni kontinuirano i kvalitetno doprinositi na ovoj Wiki? U mojoj struci šutnja obično znači negaciju, no ja se nadam da moj cinični pogled na to ipak nije baš takav i da ima netko rođen tokom 90-ih godina tko je voljan uzeti članak o nekom nobelovcu ili slikaru ili muzičaru pa ga ovdje kvalitetno napisati? --Biljezim se sa štovanjem,Poe 17:53, 8 februar-вељача 2015 (CET)
@Argo, vjeruj mi, priljev korisnika iz hrvatskog govornog područja će itekako biti veći nego sa srpskog. Razlog tome je silna pomoć koju nam daju admini na Hrvatskoj wikipediji, koji svojom politikom otjeraju s njihovog projekta svakoga tko se ne uklapa u ubrazac: "Rodna gruda, vjera u Boga i Marko Perković Thompson." :) Usput, predlažem da im nekako zahvalimo i damo nagradu za nemjerljiv doprinos sh. projektu. Ja sam ti primjer korisnika koji je odlučio ovdje surađivati, a ne tamo, upravo iz tog razloga, a doći će i drugi. Problem je kako motivirati bosanske i srpske korisnike da nam se pridruže, a to sigurno nećemo favoriziranjem jednog pisma u odnosu na drugi. Nemoj me krivo shvatiti, razumijem tvoje razloge koji su praktične prirode i oni imaju određenu osnovu, ali osjećaj ravnopravnosti je po mom mišljenju puno bitniji. Upravo zbog tog osjećaja ravnopravnosti postoji motivacija da se slobodoumni ljudi pridruže sh.wikipediji.--Wolmar (razgovor) 18:15, 8 februar-вељача 2015 (CET)
@Wolmar:)))) Toliko je malo suradnika da nam se taj dotok izbjeglica čini velikim.
@Edgar Allan Poe, Nije netko predodređen da postane suradnik ove Wikipedije, nego postoji mnoštvo potencijalnih suradnika koji će u određenim okolnostima odlučiti aktivno surađivati, a određen postotak njih i trajno. Na nama je da osmislimo strategiju kako što više njih privući, a ne podmetati im noge. (Usput, neki dan je počeo pisati jedan Mostarac rođen 1996. i zamalo mu je članak bio obrisan.) Ne bih ovom razgovoru dometao temu ije/e ili "dvojezičnih ploča" jer one nemaju veze s temom razgovora. Niti bih koristio izraz svađanje jer tako nečeg nema ovdje. Ovdje na Pijaci uglavnom pišu oni koji su i suradnici, pa njima prirodno više prija da si umišljaju da su važniji od korisnika. Ali smisao Wikipedije je da korisnici u njoj čitaju informacije. Oni su srž, a na nama je da im pružimo informacije na način da ih oni mogu pročitati, a to je postalo otežano.--Argo (razgovor) 18:53, 8 februar-вељача 2015 (CET)
Naravno danije, ali čitalačka strategija nam nažalost neće dovesti i korisnike. Ja sam na Wikipediju došao s jasnim ciljem da njoj pomognmem, a ne da ju čitam. Istina, djeluje pomalo egocentrično, ali smatram sljedeće - tko hoće, nađe način. Te floskule oko ćirilice i latinice, oko nekakve strategije privlačenja ili ne znam čega, to mi djeluju kao priče za malu djecu. Ako netko doista ima iskrenu enciklopedističku namjeru doprinositi Wikipediji, a ne samo kupiti informacije, taj će naći način. Što se pak ovih koji su tu da kupe informacije, njih, dakako, ne treba tjerati niti diskriminirati, ali mislim da je na tom polju puno bitniji koncept ravnopravnosti i jednakosti nego to da se ide u korist određenim skupinama. Ustupci se mogu raditi u korist potencijalnih korisnika, ali što se čitatelja tiče, s obzirom da su oni uvijek anonimni i fluktuiraju, mislim da se tu treba jednako postupati prema svim čitateljima. No da, da naglasim, da ne bi bilo nesporazuma, nitko se ovdje ne svađa niti je meni bila namjera poticati nekakvu svađu :) Čisto iznosim nekakve ideje i nekakvo mišljenje :)
Što se slučaja Mostarca i novog članka tiče, ako je to novi korisnik, izvrsno. Članak mu, dakako, nije gotovo obrisan već sam, s obzirom da se žena primarno bavi komentiranjem politike (a takvih ima na bacanje), postavio pitanje njezine relevantnosti u odnosu na druge. Ista je utvrđena i članak je ostao. Ne vidim u tome pretjerano velik problem. Čim se relevantnost potvrdila, šabloni su uklonjeni. No kažem, ja se doista nadam da se radi o novom korisniku, a ne jednom od brojnih "padobranaca" ovdje :)
Što se Wolmarovog komentara tiče, složio bih se da brojka možda izgleda veliko, ali činjenica je da je brojka veća. Ne ide to nekom velikom progresijom, ali u ovom slučaju bih rekao - baby steps. Dakako, napominjem, primarni fokus ove Wikipedije jest i trebala bi svima biti enciklopedijska produkcija novog i kvalitetnog sadržaja, a ne statistika i brojke :) --Biljezim se sa štovanjem,Poe 19:08, 8 februar-вељача 2015 (CET)

Tekst predložen za stavljanje na početnu stranicu ove Wikipedije sastoji se od dvije rečenice. Dosad se razgovaralo samo o temi druge rečenice, a to je pismo na kojem se pišu članci. Da čujem komentar prve rečenice koja je glasila:

Na Vama je da odlučite na kojoj standardnoj varijanti temeljenoj na štokavici ćete pisati: srpskoj, hrvatskoj, bosanskoj ili crnogorskoj.

Uslijed dugotrajne sveopće propagande laži da srpskohrvatski znači nekakav fantomski unitarni jezik koji nitko ne govori, Gregor je gore ispravno uočio da mnogi u Hrvatskoj očekuju upravo tako nešto na ovoj Wikipediji, što ih apriori odbija od nje. Stoga smatram pametnim da se u startu odmah razbije ta predrasuda naglašavanjem da svatko može pisati na svojoj standarnoj varijanti točno onako kako to čini i u svakodnevnom životu, a ne da ovdje treba govoriti nekakvom mješavinom varijanata.--Argo (razgovor) 09:01, 9 februar-вељача 2015 (CET)

"Da čujem komentar prve rečenice?....propaganda,.... laži... nekakav fantomski..... " Razumem nezadovoljstvo što tvoj predlog nije dobio podršku, ali bi mogao da pripaziš na ton svojih komentara. Tvoj predlog nije dobio potrebnu podršku i mislim da ovu raspravu treba prekinuti.--Antidiskriminator (razgovor) 18:13, 9 februar-вељача 2015 (CET)
Zar bi ti branio suradnicima da svatko koristi svoju varijantu? Ako im ne bi branio, onda se vjerojatno slažeš s predloženom rečenicom. Najljepše te molim, reci što ti u njoj smeta. Rasprave o ovoj rečenici uopće nije bilo jer nitko o njoj još nije rekao ni riječ. Izraz "nekakav fantomski unitarni srpskohrvatski" izrekao je, započinjući ovaj razgovor, spomenuti drugi suradnik, a to tada nikome nije smetalo. Nećemo valjda reći da se u hrvatskim medijima i školama evidentna propaganda protiv srpskohrvatskog jezika ne temelji na lažnom predočavanju. Bilo bi lijepo da ovaj razgovor ne prebacuješ na osobnu razinu. Vjerujem da svi imamo isti interes da se poboljša percepcija ove Wikipedije.--Argo (razgovor) 19:39, 9 februar-вељача 2015 (CET)
That's enough, both of you. --Munjanes (razgovor) 19:56, 9 februar-вељача 2015 (CET)
Jako konstruktivno:)--Argo (razgovor) 20:01, 9 februar-вељача 2015 (CET)

Ljudi, ljudi... chill, molim vas. I dok ću se složiti s Antidiskriminatorom da je ova rasprava više-manje iscrpljena i da sad već pomalo muzemo temu, ne mogu se složiti da je Argo ovdje upotrijebio nekakav čudan ili neprimjeren ton. Prije bi rekao da je Antidiskriminator svojom izjavom nepotrebno potpirio rasprav. Svakako, molio bih da ne bude daljnjih eskalacija i da korisnici ne stvaraju problem gdje ga nema --Biljezim se sa štovanjem,Poe 21:37, 9 februar-вељача 2015 (CET)

Argo je sa znanstvenog stanovišta apsolutno u pravu. Rasprava mi se ne čini nimalo vrućom, interesenata ima, i podijeljeni smo pola-pola. To znači da ćemo se ovom pitanju još vraćati u budućnosti, i da je svakako dobro što smo ga načeli. Maria Sieglinda von Nudeldorf (razgovor) 00:39, 10 februar-вељача 2015 (CET)
Ovo je vrlo bitno pitanje, ali zapravo je tema već započeta na Wikipedia:Jezična politika/Prijedlog, pa bi možda bilo najbolje da se tamo i nastavi. Kao što rekoh, još odavno sam imao namjeru tamo ostaviti nekoliko komentara. Svakako hoću, ali moja TODO lista zna biti dugačka... GregorB (razgovor) 10:11, 10 februar-вељача 2015 (CET)

Wikipedije u problemima Prvog svijeta[uredi - уреди]

U međuvremenu se neke druge Wikipedije, poput ove, čiji bi korisnici, prema nekim ovdje iznesenim kriterijima, trebali biti isključivo oni čiji su svi preci, ili barem većina njih, 1066. godine bili podanici Harolda Godwinsona, imaju neke neke druge probleme, odnosno razloga zbog kojih se pjeni, pišu peticije, nabijaju hashtagovi na Twitteru, vrišti u historijskim nepravdama, pristranosti, nedovoljnom broju korisnika s ovim ili onim brojem određenih kromosoma i sl. --OC Ripper (razgovor) 14:03, 29 januar-сијечањ 2015 (CET)

Glavno da smo mi zapeli u istoj onoj rupčagi u kojoj smo bili prije 25 godina... --Biljezim se sa štovanjem,Poe 16:30, 29 januar-сијечањ 2015 (CET)

VisualEditor News #1—2015[uredi - уреди]

19:30, 5 februar-вељача 2015 (CET)

Admin activity review[uredi - уреди]

Hi. I would like to notify a community of this project that stewards and their delegates are checking activity of admistrators and bureaucrats in accordance with the AAR policy. If an administrator/bureaucrat is inactive for two years, its rights are removed. On this Wikipedia two users with these rights (Dcabrilo and Pokrajac) are inactive for more than two years and their rights could be revoked. I would be grateful if you inform me whether this community has a local review process (and no actions will be carried out) or agrees with a global policy (and rights will me removed). Openbk (talk) 19:21, 6 februar-вељача 2015 (CET)

The sh.wiki community has already decided that Dcabrilo should have their administrative and bureacrat privileges revoked. Unfortunately, it appears that nobody bothered to forward those decisions to Meta. As for Pokrajac, the appropriate procedure should begin as soon as possible. --OC Ripper (razgovor) 11:04, 7 februar-вељача 2015 (CET)
Thank you for your comment. Is it possible to start a new vote because the previous one is a bit too old and I am not sure if stewards would remove Dcabrilo's rights. I would be grateful for information whether the community is interested. Openbk (talk) 22:40, 12 februar-вељача 2015 (CET)

Ruski gradovi[uredi - уреди]

Poštovani kolege

Iako kvantitativno napredujemo - s kvalitetom izgleda padamo, zbog botovskih promjena i stalnih petljanja po šablonima, pa nam tako gradovi u Rusiji više nemaju karte sa pozicijom dotičnog grada na karti. Ja sam osobno napisao dosta tih gradova i sad gledam nemaju više karte, recimo Vladivostok, Podolsk, Irkutsk, Azov...ma da ne duljim neka kolege koji su to zapetljali (ne znam kako botovima ili petljanjem po šablonu) to i poprave.

--Vitek (razgovor) 23:01, 11 februar-вељача 2015 (CET)

Samo usput da dodam bot kolege Dcirovica radi katastrofalne greške evo vam primjer Montesilvano Marina, Pescara inače taj grad se zove samo Montesilvano i ima 53.028 stanovnika (tak je to na talijanskoj wiki i engl.) ali mi imamo i Montesilvano Colle, Pescara (koji navodno ima 631 stanovnika, naselje koje nemaju ni talijani ni nitko drugi osim sr wiki, ono se zapravo zove Montesilvano, Colle i samo je kvart (Frazione) onog predhodnog Montesilvana - dakle i tu smo dobili zbrčku da te bog sačuva.

--Vitek (razgovor) 23:46, 11 februar-вељача 2015 (CET)

Ovo je već ozbiljan problem... --Biljezim se sa štovanjem,Poe 01:52, 12 februar-вељача 2015 (CET)

Vitek, pregledavajući historiju šablona Grad u Rusiji (SR) vidim da nitko ništa nije petljao, ali sam ipak našao problem i sada se karte pokazuju. Inače, lokacijska karta Rusije je dosta problematična pa će tako kod nas Vladivostok završiti u moru, dok se na srpskoj Wikipediji (odakle je šablon preuzet) isti grad javlja u Sjevernoj Koreji. Međutim, nakon što sam u članak o Vladivostoku stavio univerzalni šablon {{Naselje}}, radi sve bez problema i na karti se pojavljuje precizno.

Glede bota Dcirovica, to jest istina. Npr. zadnjih dana pamtim slučaj Vitekovog članka Vijenac (arhitektura) koji je bio uredno jezično umrežen; Dcirovicbot jednostavno ga izbije s liste tj. zamijeni s botovskim ravrstavanjem Cornice. Istovjetnih primjera bilo je i ranije, a vjerujem da ih ima još dosta ali ih treba otkriti. Botovski rad definitivno treba strože kontrolirati, a ove zanemarive Dcirovicove greškice su mila majka u odnosu na recimo prošloljetno Kolegino prenošenje stotina ili hiljada Željkovih indijanskih članaka sa hr.wiki koji su mjesecima ostali nesređeni, nekategorizirani i neumreženi. Srećom, zadnjih dana sam to sređivao pa situacija puno bolja. --Orijentolog (razgovor) 21:07, 12 februar-вељача 2015 (CET)

Ja sam ta dva trapava članka popravio i sad su samo Montesilvano i Montesilvano Colle (označen kao frazione a ne kao naselje) ali za ostale ne znam, pretpostavljam da i nadalje ima grešaka.

--Vitek (razgovor) 11:05, 18 februar-вељача 2015 (CET)

Vandalčić[uredi - уреди]

Edgar Allan Poe & OC Ripper, trebalo bi počistiti nered iza jednog vandalčića koji se pokušao igrati oko ponoći. --Orijentolog (razgovor) 02:43, 23 februar-вељача 2015 (CET)

On je blokiran. Budem ja vidio što je ostalo za popraviti --Biljezim se sa štovanjem,Poe 03:00, 23 februar-вељача 2015 (CET)
Mislim da je sve sređeno? --Biljezim se sa štovanjem,Poe 03:53, 23 februar-вељача 2015 (CET)
Ne bi rekao, članci kao što su Moskva i Luganska Narodna Republika sad nemaju ni interwikije, ni historiju. --Orijentolog (razgovor) 04:25, 23 februar-вељача 2015 (CET)
Sanirano. --OC Ripper (razgovor) 08:30, 23 februar-вељача 2015 (CET)

Predlog za pravljenje youtube kanala[uredi - уреди]

Došao sam na ideju da predložim administratorima i urednicima da naprave youtube kanal. Te da srpskohrvatska Vikipedija ima svoj youtube kanal sa edukativnim sadržajem kako se uređuju članci i slučno i obrazovnim sadržajem. Te ukoliko vam se dopadne moj predlog treba postaviti link kanala u gornjem uglu sajta kao za Facebook i Tviter.--Dardaneli799 (razgovor) 19:27, 26 februar-вељача 2015 (CET)

srpsko-hrvatski dostupan kao izbor jezika u Chromiumu/Chromeu[uredi - уреди]

Odnedavno je moguće u postavkama odabrati "srpsko-hrvatski (sh)". Ne sučelje već samo kao jezični prioritet. 93.141.106.19 23:06, 26 februar-вељача 2015 (CET)

Korak u pravom smjeru. Hvala Googleu.--SadarMoritz 00:36, 27 februar-вељача 2015 (CET)
Komunikacija s Googlom se pokazala korisnom. Thank you Google!--Argo (razgovor) 11:12, 27 februar-вељача 2015 (CET)