Врачев Гај
| Врачев Гај | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Бела Црква |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1348
|
| Густина становништва | 53 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 44°52′16″N 21°21′28″E / 44.871°N 21.357666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 69 m |
| Површина | 29,7 km² |
  Врачев Гај Врачев Гај (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26348 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 52′ 16" СГШ, 21° 21′ 28" ИГД
Врачев Гај је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1348 становника.
Географија[uredi | uredi kod]
Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железничка пруга Бела Црква-Безијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.
По први пут помиње почетком седамнаестог века, 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај чији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.
Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1858. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.
Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.
Данас Врачев Гај има 1.719 становника, а густина насељености је 18 становника по једном хектару.
У атару насеља Врачев Гај источно према Белој Цркви и граници са Румунијом налази се више од седам вештачких језера познатијих као Белоцркванска језера а најлепше носи назив насеља.
Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најнижу тачку у Војводини. Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав—Тиса—Дунав.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.483 | 94,57% | ||
| Македонци | 12 | 0,76% | ||
| Румуни | 10 | 0,63% | ||
| Роми | 10 | 0,63% | ||
| Мађари | 9 | 0,57% | ||
| Хрвати | 7 | 0,44% | ||
| Чеси | 5 | 0,31% | ||
| Црногорци | 3 | 0,19% | ||
| Муслимани | 3 | 0,19% | ||
| Словаци | 2 | 0,12% | ||
| Украјинци | 1 | 0,06% | ||
| Словенци | 1 | 0,06% | ||
| Немци | 1 | 0,06% | ||
| Бугари | 1 | 0,06% | ||
| Југословени | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 13 | 0,82% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 5 | ||
| 80+ | 8 | 19 | ||
| 75-79 | 17 | 36 | ||
| 70-74 | 28 | 43 | ||
| 65-69 | 56 | 38 | ||
| 60-64 | 41 | 52 | ||
| 55-59 | 45 | 32 | ||
| 50-54 | 67 | 72 | ||
| 45-49 | 77 | 56 | ||
| 40-44 | 65 | 67 | ||
| 35-39 | 39 | 45 | ||
| 30-34 | 55 | 55 | ||
| 25-29 | 49 | 44 | ||
| 20-24 | 62 | 51 | ||
| 15-19 | 54 | 52 | ||
| 10-14 | 41 | 44 | ||
| 5-9 | 40 | 48 | ||
| 0-4 | 29 | 32 | ||
| просек | 39.8 | 40.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 667 | 217 | 371 | 48 | 28 | 3 |
| Женски | 667 | 145 | 372 | 130 | 19 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 356 | 204 | 1 | 9 | 40 | 2 | 9 | 22 | 5 | 16 |
| Женски | 219 | 123 | - | 1 | 21 | - | 2 | 18 | - | - |
| Оба | 575 | 327 | 1 | 10 | 61 | 2 | 11 | 40 | 5 | 16 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 20 | 3 | 2 | 8 | - | - | 14 | |
| Женски | 1 | 1 | 3 | 11 | 26 | 1 | - | - | 11 | |
| Оба | 1 | 2 | 23 | 14 | 28 | 9 | - | - | 25 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
