Vojno obavještajstvo

Obaveštajna služba

Neophodnost postojanja obaveštajne službe

Nema dileme da li država treba da ima svoju obaveštajnu službu ili ne, pa su tim pre od ključne važnosti sledeća pitanja:

- koje sadržaje poslova treba da imaju obaveštajne službe - kakav će biti njihov položaj u političkom sistemu, - koliko obaveštajnih službi će imati država (u odnosu na organizaciju, potrebe i ekonomske mogućnosti), - kojim posebnim metodama i sredstvima treba raspolagati da bi služba bila uspešna i efikasna, - sa kojim oblicima nadzora delokruga rada i civilnog društva treba delovati da se služba ne bi » otela kontroli «.

Postojanje službe na vojno-obaveštajnom planu, je opravdano, jer je državi potrebna služba koja sistematski prikuplja, obrađuje i analizira podatke iz te problematike i sa tog područja.

Definicija obaveštajne službe

To je posebna organizacija (aparat) države, čiji je prioritetni cilj sakupljanje, analiza i procena obaveštajnih podataka o drugim državama, njihovim vojnim i ekonomskim potencijalima, političkom stanju i namerama, kao i naučnim dostignućima. Pod obaveštajnom službom podrazumevamo specijalizovanu organizaciju državnog aparata koja, specifičnim metodama i sredstvima sprovodi obaveštajne, bezbednosne, subverzivne i druge aktivnosti, s ciljem zaštite unutrašnje i spoljne bezbednosti i realizacije starteških ciljeva sopstvene države. »Investiranje« u obaveštajne službe se isplati, pre svega , u oblasti kvalitetnijeg odlučivanja na strategijskom nivou, jer obaveštajne službe utiču na sadržaj političkih odluka i brzinu reagovanja na pojedine događaje. Obaveštajne službe prikupljanjem, dokumentovanjem i analiziranjem podataka, pripremaju informacije potrebne za odlučivanje o sprovođenju nacionalne bezbednosti.

Strategijska dokumenta obaveštajne službe

1. Procena bezbednosnog okruženja. Ovde treba uključiti sve stručne i naučne krugove u zemlji, od raznih instituta do nevladinih organizacija. 2. Procena raspoloživih resursa i sposobnosti koji su na raspolaganju naciji i na kojima služba može zasnivati svoje aktivnosti

Model službe

Svaka država ga organizuje u skladu sa svojim posebnostima, pri čemu se pre svega poštuje: - međunarodni, politički i geostrategijski položaj - stanje (mirnodopsko ili ratno) - političko uređenje, spoljna politika, tradicija, - opseg i značaj delatnosti (da li su delatnosti samo informativnog značaja ili su iz arsenala specijalnog rata) - naučno-tehnološke i kadrovske mogućnosti Oblici organizovanja obaveštajnog sistema

Neka iskustva govore da organu koji priprema strategijske odluke više odgovara centralizovani obaveštajni sistem, koji uključuje postojanje odvojenih, resornih obaveštajnih službi, sa malim usmeravanjem ili bez njega.

Naš primer dosadašnjeg organizovanja službe bio je po modelu:

- VOS vojno obaveštajna služba, - RDB resor državne bezbednosti sa svojom obaveštajnom službom i SJB - SID, služba za istraživanje i dokumentaciju.

Teoretski, svaka od ovih sluzbi bila je potcinjena resornom ministru. Medjutim u praksi, ministri, pa cak ni predsednik Vlade ili NGŠ nisu uvek mogli da dobiju sve informacije o delatnosti tih službi. Ovakav tretman obaveštajnih institucija u sistemu stvari, na izvestan način, predstavljao je poseban "tajanstveni veo" oko njih, jer njihove delatnosti i finansiranje nisu podlegali detaljnoj kontroli i proveri.

Izgradnja obaveštajnog sistema

Pri izgradnji obaveštajnog sistema najpre treba analizirati područje rada: - šta raditi - ko radi - kako radi Zatim, organizuje li država: - ofanzivnu ili - defanzivnu službu

Koordinacija rada obaveštajnih službi

Razvijen obaveštajni sistem sadržaće više odvojenih obaveštajnih subjekata, zbog čega je neophodno telo koje će ih međusobno koordinirati. To telo usklađuje rad svih obaveštajnih službi u okviru dogovorene obaveštajne politike i strategije u onim područjima u kojima se njihov rad i kompetencije preklapaju i vodi računa da ne dolazi do mogućih » praznina« pre određivanja usmeravanja.

Nadzor / kontola/ nad radom obaveštajnih službi

Tajnost rada VOS predstavlja sastavni deo njihovog delovanja, ali je u raskoraku sa pravom javnosti na uvid u njeno delovanje. Podela vlasti u delu aktivnosti obaveštajnog sistema deluje najbolje ako određena institucija (u ovom slučaju VOS) ima potunu kontrolu nad jednim delom konkretnih ovlaštenja. VOS mora da bude dominantan u prikupljanju informacija o vojskama i odbrambenim sistemima drugih zemalja. U praksi to znači da zakonodavna vlast u državi sprovodi demokratski nadzor nad funkcionisanjem obaveštajnog sistema, ali da se ne meša u operativno vođenje i usmeravanje službe.

Postoje sledeći oblici nadzora - kontrole: - parlamentarni nadzor, - vladin odbor, - odbor ministara, - odbor parlamentaraca, - stalni odbor, - sud za pritužbe, - inspektor za bezbednosno-obaveštajne službe, - ovlastilac za pritužbe.

Organizaciona struktura obaveštajnih službi

Pod organizacionom strukturom podrazumevamo njenu unutrašnju organizaciju, odnosno sistem uspostavljenih organizacionih jedinica, raspored poslova shodno utvrđenom delokrugu rada i sistem veza između pojedinih delova organizacije. Organizacionu strukturu po vertikali čine:

- centrala obaveštajne službe, - obaveštajni centar, - obaveštajni podcentar, - obaveštajni punkt, - detašovani-ugrađeni obaveštajac

Centara obaveštajne službe ima sledeće jedinice:

- jedinicu za operativne poslove, - jedinicu za analitičke poslove, - jedinicu za tehničke poslove, - jedinicu za kadrovske poslove, - jedinicu za poslove veze, - jedinicu za dokumentaciju (arhiv, trezor ili fond saznanja itd.)

Strategijska vojno obaveštajna služba / strategijski ObC/

Je organizacina jedinica obaveštajne službe koja neposredno organizuje i prikuplja određene obaveštajne podatke i izvršava druge zadatke. U tom smislu on predstavlja osnovnu izvršnu jedinicu obaveštajne službe u celini. Uz neposrednu primenu obaveštajnih metoda i sredstava, osnovna funkcija ObC je stvaranje stalnih izvora podataka prema ciljevima(objektima i prostorima) koji su predmet obaveštajnog istraživanja, a zatim i organizovanje neposrednog prikupljanja obaveštajnih podataka i njihovog neprekidnog i blagovremenog dostavljanja centrali službe. Služba svoje centre formira u zemlji i inostranstvu, na mestu sa koga se svi obaveštajni zadaci mogu uspešno, efikasno i u najvećoj tajnosti realizovati, ne samo u miru, već i u ratu. ObC u inostranstvu se lociraju na mestima koja se nalaze na značajnim strategijskim ili operativnim pravcima, a u sopstvenoj zemlji na magistralnim pravcima.

U pogledu horizontalne organizacije, ObC treba da ima gotovo sve funkcije kao i centrala, ali na nižem nivou i manjeg obima. Njene jedinice mogu biti organizovane kao odseci, referati ili grupe obaveštajaca.

Centralne službe velikih zemalja obrazuju ObC za velika područja-regione, u okviru kontinenta,podkontinenta, vojišta, ratišta itd. , a službe srednjih i malih zemalja organizuju ih načelno prema susednim zemljama, izuzetno za rad prema širim područjima.

Deluje na prikupljanju obaveštajnih podataka za potrebe državnog rukovodstva, ministarstva odbrane i vrhovne komande OS, sa ciljem:

- svestrane analize vojno-političkog i geostrategijskog položaja pojedinih zemalja, njihovog ukupnog odbrambenog i vojnog potencijala, oblika i nivoa vojne saradnje sa drugim državama na bilateralnom, regionalnom i globalnom svetskom planu, - sveobuhvatnog sagledavanja suštine ratnih doktrina drugih država, planova i koncepcija razvoja njihovog odbrambenog sistema i OS, - saznavanja vojnih i mobilizacijskih planova, ustrojstva OS, nivoa obučenosti profesionalnih kadrova, sistema komandovanja, brojnosti ljudskog potencijala i tehničko-tehnološke opremljnosti u svim vidovima i rodovima OS, - upoznavanja ratne tradicije, ratnog iskustva i morala stanovništva i pripadnika OS, njihove teritorije, objekata infra strukture, sistema veza, - saznanja ukupnih materijalnih, kadrovskih i drugih potencijala, nivoa razvijenosti nauke i tehnologije, industrije itd., pojedinih zemalja,

Pored klasičnih obaveštajnih zadataka strategijska vojno-obaveštajna služba se aktivno angažuje i na realizaciji tajnih subverzivnih aktivnosti vojnog ili poluvojnog karaktera, na svojoj, njegovoj ili trećoj teritoriji.

Operativna vojno obaveštajna služba / operativni ObPc/

Angažuje se na prikupljanju podataka o: - planovima, namerama i taktičko-operativnim aktivnostima stranih OS, njihovom formacijskom sastavu i rasporedu, nivou opremljenosti, taktičko-borbenoj obučenosti i moralu jedinica, rasporedu komandi (od najviših do najnižih),posebnim bezbednosnim pojasevima i režimu kretanja u njima, rasporedu borbenih jedinica,specijalnih snaga, pozadinskih i rezervnih snaga, sistemu veza,sistemu vojnih i civilnih aerodroma itd.

U realizaciji postavljenih zadataka operativne vojno-obaveštajne službe (ObPc) koriste sve metode i sredstva obaveštajnog rada, počev od stvaranja agenturne mreže i tajne pripreme tehničkih sredstava na stranoj teritoriji, preko ispitivanja dezertera, zarobljenika do tkz. tehničkih metoda, korišćenjem aviona, bespilotnih letelica, brodova, podmornica itd. Pored obaveštajnih zadataka pripadnici operativne vojno-obaveštajne službe učestvuju u psihološkim i subverzivnim dejstvima. Može biti podčinjen ObC ili neposredno centrali službe. Njegov operativni kadar najčešće je angažovan na neposrednom prikupljanu obaveštajnih podataka primenom svih metoda i sredstava karakterističnih za obaveštajnu službu. S obzirom na problematiku obaveštajnog istraživanja (prema određenom geografskom prostoru, gradu, ili konkretnoj ustanovi ili OIL, u ObPc treba da postoji linijska specijalizacija. Kadrovsku strukturu ObPc čine obaveštajci koji se angažuju na organizaciji agenturnih uporišta, ali njihov predmet interesovanja treba da je uži od predmeta interesovanja ObC. ObPc se iz bezbednosnih razloga moraju takođe lokacijski kamuflirati.

Obaveštajni punkt

Je najniži kolektivni organizacioni nivo služe i strogo je namenski. Čini ga privremeno izdvojena grupa obaveštajaca (dva do pet), čija je aktivnost usmerena u pravcu realizacije konkretnog obaveštajnog zadatka. Formira se na osnovu potreba ObC ili ObPc, izuzetno po potrebi same centrale. Postoji i deluje privremeno, do okončanja konkretnog zadatka i locira duboko zakamufliran. Osnivač punkta sam bira kadar iz sopstvenih redova, što znači da su do njegovog osnivanja bili pripadnici ObC ili ObPc.

Ugrađeni obaveštajac

Je legendirani-kamuflirani pripadnik operativnog sastava ObC ili centrale obaveštajne službe koji je ugrađen u bilo koju neobaveštajnu instituciju u zemlji ili inostranstvu. Smešten je- detašovan, na mesto sa koga ima najpovoljnije uslove da realizuje najteže i najsloženije zadatke u okviru obaveštajnih istraživanja. On, po pravilu, izvršava specijalizovane zadatke u okviru klasičnog oblika rada.

• Obaveštajne službe vidova (KoV, RV i PVO i RM)

• Taktička vojno-obaveštajna služba

Obaveštajni ciklus

a) Prikupljanje informacija.

Prva faza obaveštajnog ciklusa je prikupljanje informacija. Ona se obavlja na različite načine. - Uz prikupljanje podataka operativnim radom pripadnika obaveštajne službe na terenu, - treba stvarati uslove i mogućnosti za poboljšanje sposobnosti elektronskog delovanja. Razmena informacija sa prijateljskim službama također je jedan od ključnih načina prikupljanja informacija. Da bi se sa uspehom moglo prikupljati podatke i informacije na navedene načine, potrebno je izvršiti uslove koje sam naveo u delu o transformaciji VOS.

b) Procena prikupljanih podataka i informacija.

Procena prikupljenih podataka i informacija mora da se vrši na nivou službe ( ObC, jedinice) koja ih je prikupila i da se donese prva ocena o njihovom kvalitetu. Procena mora da se vrši pre svega u osnovnoj jedinici ObC, koji posle detaljne procene i po potrebi provere, dostavlja informaciju iza koje stoji u onom stepenu koji je naveden u oceni pouzdanosti izvora i verovatnoće in informacije. U ObU vrši se procena kvaliteta i upotrebljivosti infromacije i informacija svrstava prema oblasti i stepanu moguće iskorišćenosti.

c) Analiza prikupljenih podataka.

Treća faza obaveštajnog ciklusa je analiza prikupljenih podataka, analiza trendova, strategijska i dugoročna analiza, izrada i prezentovanje završnih obaveštajnih dokumenata,procena i studija, koje izrađuju različiti nivoi obaveštajne hijerarhije. Ova analitička procena mora na vreme signalizirati potrebu detaljnijeg proučavanja određenog problema-podatka-informacije i eventualno dodatno prikupljanje informacija.

d) Korištenje podataka.

Korištenje podataka ključni je moment obaveštajnog ciklusa. Donosioci političkih odluka moraju prepoznati potrebu i prednosti korištenja prikupljenih i analiziranih informacija kao podlogu u procesu odlučivanja. Prikupljeni i analizirani podaci smeju se koristiti samo u predviđene i legalne svrhe, a svaka zloupotreba mora se najstrožije kažnjavati. Prvi, ali ne i jedini korisnik informacija VOS je NGŠ, pa potom političko rukovodstvo zemlje, koji na osnovu tih podataka donose odluke o daljem delovanju sistema nacinalne bezbednosti, kao i o eventualnoj potrebi promene spoljne, unutrašnje, bezbednosne, odbrambene i ekonomske politike.

e) Definisanje zadataka

Definisanje zadataka prelazna je tačka ciklusa u kojoj se na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka, i na njima baziranih odluka, utvrđuju dalji smerovi delovanja sistema nacionalne bezbednosti. i daju povratni zadaci operativcima, Centrima i izaslanicima.

Sistem obaveštajne službe treba da se zasniva na sledećim načelima:

- Racionalnom broju funkcionalnih jedinica sa jasno definisanim odnosima i nadležnostima - Uspešnom rukovođenju i komandovanju pri donošenju operativnih odluka uz poštovanje profesionalne etike - Kontinuiranim i jasno definisanim ciljevima nacionalne bezbednosti u skladu sa međunarodnom situacijom i stanjem u zemlji - Demokratskim mehanizmima kontrole, saradnje i postizanja konsenzusa o bitnim pitanjima za bezbednost zemlje - Optimalnom broju visokoprofesionalizovanih, motivisanih i osposobljenih pripadnika službe, - Kontinuiranom tehničkom opremanju i modernizaciji, - Organizovanju službe u zavisnosti od političkog sistema, stepena demokratizacije celog društva, ekonomskog stanja u zemlji, te nastojanja da se SRJ uključi u evroatlantske i svetske organizacije i institucije, - jasno definisanom hijerarhijom i prioritetima po važnosti i vremenskom rasporedu - mehanizam i postupak periodične revizije rada službe ili njenih delova, - treba stvoriti pretpostavke da se u svakom trenutku jasno zna ko je odgovoran za eventualne nepravilnosti i zloupotrebe u sistemu, - stvoriti uslove za saradnju sa srodnim organizacijama drugih prijateljskih i demokratskih zemalja kao i drugim međunarodnim organizacijama,

Sistem VOS mora osigurati pravovremene i tačne informacije o svim pretnjama iz bezbednosnog okruženja. U tom smislu njegov je zadatak da osigura institucijama vlasti potrebno »vreme upozorenja« o eventualnim agresivnim namerama prema SRJ, njenim institucijama i građanima.

Prioriteti pri transformisanju službe treba da počnu od:

- školovanja i obuke njenih pripadnika i stimulisanja saradnje sa visokoškolskim ustanovama iz civilstva, - ofanzivnijim nastupima na programima međunarodne vojno – vojne saradnje, sa akcentom na vojnu diplomatiju i vojne izaslanike, - razvoja informatičko – komunikacijskog sistema, - sveobuhvatne modernizacije ( počevši od materijalno tehničkih sredstava, pa preko uvođenja novih metoda i oblika rada), - stimulisanja postojanja nezavisnih organizacija koje će pratiti područje nacinalne bezbednosti i odbrane, - stimulisanja pokretanja javnih stručnih časopisa, publikacija, stručnih seminara.. - pokretanja edukacijskih programa za političke rukovodioce zemlje (posebno za diplomatske predstavnike u inostranstvu),

Sistem školovanja i edukacije ljudstva za obavljanje poslova i dužnosti u sastavu VOS

Prioritet edukacije je stvaranje kvalitetno obrazovanih ljudi sa velikim opštim znanjem koje bi sem u VA sticali i na civilnim fakultetima prirodnog i društvenog smera, što će im omogućiti veću socijalnu pokretljivost. Zadatak vojnog školstva mora biti da kod pripadnika OS razvije senzibilitet za razvoj odnosa sa društvom i civilnim strukturama i bezuslovno prihvate civilne uloge u odlučivanju u vojnim pitanjima. Pripadnici VOS moraju biti osobe školovane da razumeju i prilagode se procesima, promenama i izazovima novog bezbednosnog okruženja. Osim formalnog školovanja pre i tokom karijere, oni moraju biti dodatno obučavani za sticanje različitih znanja i veština specijalističkog tipa. Uz to moraju biti stimulisani za permanentno samoobrazovanje kojim će proširivati znanja i poglede. Dalje napredovanje pripadnika službe treba da zavisi od napred navedenog,ali i od sposobnosti primene i prenošenja stečenih znanja. Pretpostavljeni šefovi, načelnici i komandanti moraju da poznaju stručnost i znanja njihovih podređenih i da to bude ključni element njihove uspešnosti i uslov za napredovanje.

Osim osnovnog vojnog i civilnog obrazovanja, VOS mora dodatno obučavati svoje pripadnike organizovanjem seminara, kurseva, specijalizacija i sl, radi podizanja znanja i sposobnosti potrebnih za obavljanje poslova u domenu službe. U rad tih kurseva, kao nastavnike treba uključiti istaknute ličnosti iz politike, istaknute novinare sa međunarodnim iskustvom, vojno političke komentatore itd. U cilju osposobljavanja za obavljanje najviših dužnosti u izvršnoj i komandnoj strukturi VOS, neophodno je ljudstvo slati na školovanje u inostranstvo.

Lojalnost službi

Nezamislivo je da se pripadnik službe uz svoj posao bavi još nekim poslom na osnovu koga ostvaruje prihode. Društvo se mora pobrinuti da pripadnici VOS imaju pristojne plate koje će im omogućiti dostojan i udoban život, a za uzvrat ima pravo tražiti da pripadnik VOS sve svoje intelektualne i fizičke kapacitete stavi u službu VOS. Nijedan pripadnik VOS ne sme se baviti poslovima na osnovu kojih može ostvariti zaradu, jer obavljanje još jednog profesionalnog posla je profesionalno i etički nespojivo, to dovodi do mogućnosti sumlje u podeljenu lojalnost. Pripadnici VOS (kao i ostali pripadnici VJ) ne mogu biti čak ni pasivni članovi političkih stranaka. Njihova lična ili politička ubeđenja ne mogu da utiču na zakonitost ili profesionalnost obavljanja profesionalnih zadataka i aktivnosti. Možda bi bilo dobro razmotriti (Hrvati to upravo rade) donošenje »Etičkog kodeksa pripadnika službe« u kome bi bili definisani i odnosi nadređeni-potčinjeni. Radi se o previše osetljivom području da bi se moglo dogoditi da pretpostavljeni arbitrarno i bez argumenata dovodi u pitanje profesionalni i moralni integritet potčinjenog oficira – pripadnika službe, i time ga doslovno baci u naručje konkurentskim stranim službama. Dostojanstvo i ponos svakog pripadnika službe treba zaštititi uvek kada nije apsolutno sigurno i dokazano da je pogrešio. Pripadnici obaveštajne službe dužni su u obavljanju svojih profesionalnih aktivnosti uvek i u svim okolnostima, u odnosima sa pretpostavljenima, a pogotovo ako su pozvani na svedočenje pred institucije društva kome služe, dati istinit i iskren iskaz. Informacije, analize, procene i slični dokumenti moraju sadržati verno i istinito viđenje autora. Čak i ako znaju da se ta istina ne sviđa pretpostavljenima, oni su dužni da svoja stručna mišljenja ne ulepšavaju, friziraju ili menjaju u skladu sa nečijim pretpostavljenim očekivanjima. U skladu sa tim pripadnici VOS nikada ne smeju biti kažnjeni zbog iznošenja istine. Pripadnici VOS dužni su da deluju na način kojim stvaraju poverenje javnosti prema službi i uopšte bezbednosnom sistemu. Oni ne smeju koristiti svoju službenu funkciju za pribavljanje lične koristi, kao ni koristi svojih porodica ili prijatelja. Lične aktivnosti pripadnika VOS i njihovo »dodvoravanje« pretpostavljenima, kroz činjenje sitnih privatnih usluga, moraju biti strogo razdvojene od službenog delovanja. Isto tako treba predvideti mere sankcionisanja za pretpostavljene koje od potcinjenih traze privatne usluge i sl. Svojim ličnim primerom pripadnici službe moraju promovisati pridržavanje društvenim normama ponašanja i u svakoj prilici podizati ugled službe. Pripadnici službe treba da budu nosioci javnog poverenja koje su sami stekli, ali i generacije pre njih. To poverenje je izuzetno teško steći, a zbog specifičnosti službe, može se jako lako izgubiti.

Razvoj informacijskih i komunikacijskih sistema

Razvoj informatičke infrastrukture za prikupljanje, analizu i prenos informacija ima sve veću ulogu u procesu donošenja odluke, a posebno u skraćenom » vremenu razmišljanja« rukovodstva OU, GŠ VJ i institucija vlasti. Razvijena informatička infrastruktura ima posebno značenje u obaveštajno-analitičkim organizacijama poput naše, jer su uspešnost prikupljanja, obrade i analize u direktnoj vezi sa pouzdanošću i otpornošću te infrastrukture. U cilju efikasnog rada obaveštajnog sistema sve aktivnosti sistema moraju omogućiti slivanje svih najvažnijih podataka i njihovu brzu obradu u analitici, kako bi u što realnijem vremenu došli do krajnjeg korisnika.

Vojna diplomatija

Dužnost vojnog atašea prvi put je zvanično uvedena 1830.godine, kada je Pruska u sastav svoje ambasade u Parizu uputila jednog kapetana, sa zvanjem »vojni ekspet«. Od 1852 počela je razmena vojnih atašea i između manjih zemalja, a kasnije i razmena vojno pomorskih i vazduhoplovnih atašea. Sam izraz »vojni ataše« je u međunarodnoj teoriji i praksi opšteprihvaćen, a Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima 1961.godine i definisan kao naziv za vojnog diplomatskog predstavnika. Vojno diplomatsko predstavništvo je institucija resora odbrane, a ne spoljnih poslova i u inostranstvu akreditovano sa ciljem predstavljanja OS i zastupanja njenih interesa, zaštite pripadnika OS, unapređivanja međuarmijske saradnje i obaveštavanja svog vojnog rukovodstva o stanju u OS i događajima u zemlji akreditacije. Osim zemlje u kojoj rade, atašei su često akreditovani u još jednoj ili više zemalja, što ima uticaja na prikupljanje podataka. Mora biti podrška vanjskoj i bezbednosnoj politici SRJ , sa ciljem preventivnog delovanja radi izbegavanja konflikata i radi izgradnje mera poverenja među državama. Zbog značaja koji treba da ima vojna diplomatija zahteva radikalno podizanje njenih sposobnosti. Mreža vojnih izaslanika bez obzira na sve poteškoće u kojima se nalazi društvo mora da se proširi i da se pokriju evropske i razvijene zemlje koje imaju odlučujuću ulogu u kreiranju međunarodnih odnosa. Vojni izaslanici u metodologiji legalnog delovanja moraju da imaju brojne kontakte sa predstavnicima OS domaćina, građanima zemlje domaćina i strancima, uz sistematsko praćenje sredstava javnog informisanja u jednoj ili više država, prate zakonske regulative i pravila itd. Da bi mogli da izvršavaju ove zadatke, a posebno zadatke iz ilegalnog spektra, programi izbora i obuke vojnih izaslanika moraju da osiguraju da samo najbolji pripadnici VOS, sa izraženim sklonostima za vojno-diplomatski rad, budu izabrani na te dužnosti.

Pretpostavke porasta vojnih sposobnosti na taj način što bi se ojačala VOS

OS SRJ moraju da se transformišu u malu, profesionalnu, dobro obučenu i opremljenu vojsku koja će odgovoriti izazovima budućnosti, ali u isto vreme mora da rasplolaže najvećim blagom civilizacije i 21. veka, a to su informacije. VOS u procesu smanjenja i transformacije VJ mora da ojača, ljudski i materijalno, da obezbedi popunu kvalitetnim ljudstvom, da se tehnički modernizuje i izbori za restruktuiranje njene uloge u celokupnom sistemu bezbednosti zemlje, te poveća svoj budžet.

Učešće i položaj žena u VOS

VOS kao specifična organizacija po mnogo čemu, a po ugledu na strane službe, trebala bi da prihvati načelo ravnopravnog učešća žena u svojim strukturama. To ne znači da žene trebaju i moraju obavljati sve zadatke kao muškarci, ali na taj način VOS bi dobila mogućnost da kvalitetne i intelektualne potencijale dovede u svoje redove. Njihovo angažovanje bi najbolje rezultate davalo u informatičkoj podršci i analitici, ali bi i angažovanje u operativi imalo veliki značaj.

Usmeravanje rada VOS

a) Političko usmeravanje – treba da ga jasno definišu i propišu najviši organi vlasti u državi, vodeći računa o međunarodnom položaju države, trenutnim zbivanjima u svetu i interesima spoljne politike države.U isto vreme služba mora da bude zaštićena od političkih funkcionera i rukovodioca, odnosno njihovih pokušaja pritisaka i zahteva delovanjem koje nije u skladu sa demokratskom političkom praksom.

b) Operativno usmeravanje – odnosno operativna koordinacija, koja će na osnovu strateških analiza i procena davati konkretne zadatke konkretnim učesnicima sistema nacionalne i državne bezbednosti. Operativno usmeravanje rada službe trebalo bi se sprovoditi putem dokumenata – godišnjih smernica,(Saveta za nacionalnu bezbednost, Skupštine i sl.) a ne usmenim zahtevima koji mogu pogrešno usmeriti rad službe i baviti se dnevnom politikom.

Sadržina, ciljevi i metode obaveštajne aktivnosti

Ciljevi i metode rada obaveštajnih službi su, po pravilu, određeni političkim ciljem i načinom vođenja Vladine politike. Nosiocima delokruga rada daje dugoročne procene i predviđanja i nudi odgovore na niz pitanja koja su važna za strategijsko (i praktično) vođenje politike. Da bi mogla ponuditi takvu politiku i podatke, rad službe se ne može zasnivati samo na tajno prikupljenim podacima. Zato je danas jedna od osobina obaveštajne službe da koristi, pored posebnih metoda i sredstava, i brojne legalne mogućnosti za dobijanje valjanih podataka. Metode obaveštajnog delovanja obaveštajnih službi shvatamo kao skup karakterističnih i posebnih postupaka kojima se prikupljaju relevantni obaveštajni (tajni i drugi) zadaci. Suština obaveštajnih metoda delovanja obaveštajnih službi jeste konspirativno prikupljanje zaštićenih podataka, dakle prvenstveno na tajni i potajni način, i to podataka koji su od vitalnog interesa za protivnika.

Obaveštajne aktivnosti – metode su podeljene na:

a) obaveštajnu delatnost – koja se realizuje:

- a) tajnim metodama obaveštajnih službi (metod tajnog ugrađivanja pripadnika službe u strukture protivnika - infiltracija, agenturni metod- pomoću personalnih izvora, i metod tajnog korišćenja tehničkih sredstava), - b) prikrivenim metodama obaveštajnih službi (metod prikrivenog anketiranja, prikrivenog opserviranja i metod prikrivenog naučnog istraživanja) i - c) legalnim metodama obaveštajnih službi (metod prikupljanja podataka ispitivanjem izbeglica i dezertera, ratnih zarobljenika), - d) metod prikupljanja podataka izviđanjem, - e) prikupljanje podataka preko nediplomatskih predstavnika, kvazi diplomatskih misija, institucija iz oblasti javnog informisanja, naučnih institucija, trans nacionalnih korporacija međunarodnih nevladinih organizacija, privatnih firmi i organizacija, - f) prikupljanje podataka pomoću obaveštavanja diplomatskih predstavnika i - prikupljanje podataka iz sredstava javnog informisanja, stručni radovi, časopisi, knjige itd.

b) neobaveštajnu delatnost – u koju spadaju:

- a) psihološka dejstva i propaganda, - b) subverzivna dejstva ( tajne akcije, špijunaža, diverzije, sabotaže, izazivanje kriznih situacija, terorizam i ubacivanje naoružanih grupa) - c) prevratnička dejstva i specijalne operacije

Agenturna ( klasična) metoda

Agenturni metod nosi naziv po terminu »agent«, koji je ustvari skraćeni termin oblika »tajni agent«, što samo po sebi podrazumeva atribut tajnosti i tajanstvenosti. U svakodnevnom korišćenju pod tim pojmom se podrazumeva zastupnik u nekoj firmi, posrednik , trgovački putnik , a u bezbednosnom smislu, špijun, detektiv, tajni organ obaveštajne ili službe bezbednosti. Za agente se često koriste pogrdni izrazi, npr. cinkaroš, taster, dostavljač, njuškalo,špijun itd.

U teoriji i praksi obaveštajnih aktivnosti najčešće je prihvaćeno da se pod pojmom agent podrazumeva lice koje nije profesionalno vezano za obaveštajnu službu, već sa njom organizovano i tajno sarađuje iz različitih pobuda i motiva. Dakle, pod agentom podrazumevamo lice koje rukovođeno određenim motivima, svesno, tajno, organizovano, neprofesionalno i relativno trajno i kontinuirano prikuplja obaveštajne podatke i izvršava druge zadatke po nalogu i za potrebe obaveštajne službe. Motivi za saradnju sa službom mogu biti iz osvedočenog patriotizma pa do osvete, ogorčenja, komotnog života (kada radi za novac) ili avanturizma.

Osnovne karakteristike agenturnog metoda su:

- gotovo isključivo ga primenjuju obaveštajne službe. One biraju lica koja će u svojstvu agenata prikupljati potrebne obaveštajne podatke, obučavaju ih za obaveštajni rad, planiraju njihove konkretne aktivnosti i zadatke, vrše analizu njihovih rezultata i sl. - odlikuje ga izuzetna ilegalnost i izuzetna tajnost, - specifična, kompleksna i složena delatnost koja zahteva posebnu obučenost lica koja učestvuju u njemu i stalni nadzor obaveštajne službe nad agentima, posredstvom svojih profesionalnih pripadnika, obaveštajaca – operativaca, - rad sa agenturom odvija se po određenim, opšte prihvaćenim pravilima, koja su rezultat dugogodišnjeg iskustva u organizaciji i sprovođenju obaveštajne delatnosti i primene tog metoda, kao i naučnog rada u mnogim oblastima, - agenturni odnos je uvek dvosmeran, jer podrazumeva rezidenta, najčešće operativca koji rukovodi radom agenta (daje mu zadatke, instrukcije, obučava ga) i samog agenta koji prikuplja informacije i saznanja po nalogu rezidenta-operativca, - izuzetno, agenturni odnos može biti trostran, i to u slučaju kada između obaveštajca – operativca i agenta posreduje specijalizovani agent – veznik. Trostrani odnos može postojati i kod dvojnog agenta, s tim što ovde jednog agenta drže dva obaveštajca – operativca, ali agent ima iskrenu saradnju samo sa jednim od njih, - moguća je situacija da jedno isto lice bude agent i obaveštajac – operativac ( obaveštajca jedne obaveštajne službe može vrbovati druga obaveštajna služba), - agenta treba razlikovati od lica kojima služba manipuliše (nesvesni izvori obaveštajnih podataka) i lica tkz »kvasac« ( puštanje zarobljenika oko kojih se kasnije skupljaju njihovi istomišljenici)

U svim obaveštajnim službama poklanja se značajna pažnja klasifikaciji agenata, da bi se obaveštajno istraživanje moglo što racionalnije, sistematičnije i stručnije organizovati i sprovesti. Najpoznatiji kriterijumi za kvalifikaciju agenata su: namena, karakter, državljanstvo, stepen trenutnog angažovanja , stepen pouzdanosti, kao i prema uslovima za rad i odanosti obaveštajnoj službi.

Kategorije agenata

Prema stručnoj osposobljenosti:opšti,specijalizovani,politički, ekonomski,vojni,industrijski

Prema značaju zadatka koji izvršava:- strategijski - operativni - taktički

Prema statusu trenutnog angažovanja: aktivni,mirujući (pasivni, spavač)

Prema mestu rada: - na ili u objektima - izvan objekta

Prema karakteru zadatka koji izvršavaju: obaveštajni(prikuplja podatke),opservator, prisluškivač, analitičar legalnih izvora

S aspekta obaveštajne službe: posrednik, (agent vrbovčik), veznik,rezidenttiper

Subverzivni:saboter, kidnaper, terorista, propagandist

S aspekta odanosti službi: odan, dvojnik, »preprodavac« (ko da više)

Metoda infiltracije – tajnog ugrađivanja obaveštajca

Je tajno, plansko, organizovano i legendirano ubacivanje obaveštajca ili drugog lica u protivničke strukture, s ciljem prikupljanja podataka za potrebe svoje službe, odnosno zemlje. To jedan od osnovnih metoda delovanja obaveštajnih službi i najčešće za posledicu ima vrhunske rezultate. Tako ugrađeni obaveštajci postaju najznačajnija obaveštajna uporišta službi. Za primenu tog metoda biraju se najobučeniji i najpouzdaniji obaveštajci. Obaveštajca koji je tajno ugrađen treba razlikovati od detašovanog – ugrađenog obaveštajca ili ubacivanja u »kriminogenu sredinu«. Akcija infiltracije može biti: - privremena ili laka infiltracija ( do 6 meseci) i - dugoročna ili duboka infiltracija ( stalno prisustvo obaveštajca)

Metoda tajnog korišćenja tehničkih sredstava:

Usvajajući nove metode i tehnike delovanja u prikupljanju obaveštajnih podataka i informacija, obaveštajne službe sve više koriste najsavremenija tehnička dostignuća i naučna otkrića. Taj metod predstavlja korišćenje tehnike u sklopu konspirativnog i tajnog metoda, pod kojim se podrazumeva ugrađivanje takvih sredstava preko obaveštajca ili agenta, s ciljem njegove eksploatacije, odnosno tajnog prikupljanja podataka o protivniku. Tehnička sredstva koja se primenjuju u ovoj metodi obuhvataju: - operativnu tehniku, - elektronska tehnička sredstva,(magnetofoni, kamere,foto tehnika) - hemijska tehnička sredstva (kontrola pošte, nevidljivo mastilo, tajna indiga, mikro filmovi itd.)

Metoda potajnog – prikrivenog prikupljanja podataka:

- prikupljanje podataka je kamuflirano određenom aktivnošću, - podatke mogu sakupljati stručna lica iz određenih oblasti - podaci koji se skupljaju dostupni su svima, ali vrede samo onima koji znaju za njihovu vrednost, - tim podacima se upotpunjuju saznanja službe, - u praksi se toleriše ovakav način prikupljanja podataka

Metoda prikrivenog prikupljanja podataka se realizuje kroz:

- prikriveno opserviranje, - prikriveno anketiranje,(političko raspoloženje, reagovanje na aktuelne događaje u slučaju značajnih previranja i političkih promena, kod uzdavanja viza - prikriveno naučno istraživanje ( iz politike,sociologije, geologije, o verskim zajednicama, funkcionisanje sistema vlasti, specijalizacije naših stručnjaka u inostranim naučnim institucijama)

Metoda prikupljanja podatka ispitivanjem ratnih zarobljenika

Izvori obaveštajnih saznanja su pre svega ratni zarobljenici, ali i novo oružje i oprema, dokumenti, karte, izveštaji, naređenja, pisma i lični dokumenti. Pri tome treba posebno voditi računa da li je neprijateljski vojnik zaista zarobljen ili je »poturen«.

Obaveštajno su interesantni i naši pripadnici »povratnici iz zarobljeništva«.

Metoda prikupljanja podataka ispitivanjem emigranata, izbeglica i obaveštajnih dezertera

Politički emigranti (ili izbeglice) potiču iz svih struktura države i društva pa su samim tim i nosioci značajnih informacija od interesa za obaveštajnu službu. Ispitivanje mora da se obavlja sistematski i temeljno, a treba da ga izvode obaveštajci koji su eksperti za državu iz koje lice dolazi, da govore jezik i da poznaju političke, ekonomske, verske prilike itd. U pvoj fazi ispitivanja treba doći do opštih saznanja, a posle selekcije i klasifikacije interesantnih lica treba ići na detaljna, specijalistička ispitivanja. U toku ispitivanja mogu se koristiti tehnička sredstva (kamere, magnetofoni, poligrafi itd.), a mogu da se primenjuju metode ucene, nagrade, itd.

Za obaveštajnog dezertera (»kvarilac«, agent-izdajnik, otpadnik, izrod) obično se smatraju visoki politički funkcioneri, poznati naučnici, diplomate, visoki obaveštajni oficiri, agenti. Najvredniji obaveštajni dezerteri su rukovodioci i pripadnici obaveštajnih službi, koji raspolažu obaveštajnim podacima o svojoj državi ali i o akcijama i agenturnoj mreži njihovih država u našoj državi.

Metoda prikupljanja podataka izviđanjem

Izviđanje može biti:

a) prema izvršiocima: opšte vojno, izviđanje rodova i vidova, komandantsko (kopneno, vazdušno i izviđanje sa mora), b) prema cilju i obimu: strategijsko, operativno, taktičko c) prema sredstvima: elektronsko (radarsko, satelitsko,radio)