Влашки До (Смедеревска Паланка)
За остале употребе, погледајте Влашки До (разврставање).
| Влашки До | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1161 |
| Положај | |
| Координате | 44°28′00″N 20°55′00″E / 44.466666°N 20.916666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 147 m |
  Влашки До Влашки До (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 27′ 60" СГШ, 20° 54′ 60" ИГД
Влашки До је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1161 становника (према попису из 1991. било је 1287 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Влашки До се налази североисточно од Азање. По предању, овде је за време Турака била мезулана, по којој је, свакако, и поток, који овуда протиче, добио име Мезул. Овуда је пролазио Цариградски друм идући од Гроцке преко Колара за Паланку.
До 1882.г. овде су биле колибе и трла, кошеви и имања појединих азањских породица. Како им је било далеко да сваког дана из Азање овамо долазе на имања, почели су се појединци стално настањивати. Прво су се доселили Арсенијевићи, за њима Танасковићи, па Павићи и Милосављевићи. Затим су се насељавале и друге породице (Стевановићи, Тошићи, Никодијевићи, Мијатовићи, Анђелковићи, Шаранчићи, Батинићи, Новаковићи, Матејићи и др). Све су ове породице дошле из Азање, где и данас имају рођаке. Једино су Пантићи (Милојевићи) дошли из Сепаца (Јасеница) “. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Влашки До живи 977 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (41,5 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 312 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,72.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.146 | 98,70% | ||
| Хрвати | 1 | 0,08% | ||
| Муслимани | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 12 | 1,03% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 9 | ||
| 80+ | 14 | 18 | ||
| 75-79 | 29 | 51 | ||
| 70-74 | 32 | 49 | ||
| 65-69 | 29 | 31 | ||
| 60-64 | 29 | 28 | ||
| 55-59 | 39 | 33 | ||
| 50-54 | 59 | 49 | ||
| 45-49 | 48 | 44 | ||
| 40-44 | 31 | 30 | ||
| 35-39 | 34 | 28 | ||
| 30-34 | 45 | 36 | ||
| 25-29 | 50 | 39 | ||
| 20-24 | 39 | 36 | ||
| 15-19 | 23 | 14 | ||
| 10-14 | 31 | 21 | ||
| 5-9 | 26 | 29 | ||
| 0-4 | 32 | 25 | ||
| просек | 41.5 | 45.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 502 | 115 | 333 | 43 | 11 | - |
| Женски | 495 | 43 | 330 | 99 | 21 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 333 | 235 | - | - | 50 | 1 | 11 | 11 | 3 | 4 |
| Женски | 197 | 174 | - | - | 5 | - | 1 | 5 | - | - |
| Оба | 530 | 409 | - | - | 55 | 1 | 12 | 16 | 3 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 7 | 1 | 5 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 3 | - | 3 | 5 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 5 | 7 | 4 | 10 | 1 | - | - | 3 |
Спорт[uredi | uredi kod]
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература:[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
