Видровац
| Видровац | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 822 |
| Положај | |
| Координате | 44°16′01″N 22°29′15″E / 44.266833°N 22.4875°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 102 m |
  Видровац Видровац (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 16′ 01" СГШ, 22° 29′ 15" ИГД
Видровац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 822 становника (према попису из 1991. било је 1126 становника).
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Видровац живи 720 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,8 година (46,5 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 255 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 817 | 99,39% | ||
| Власи | 3 | 0,36% | ||
| Румуни | 1 | 0,12% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
== Подаци из Историјског архива Неготин Latini.Видровац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 6 km северозападно од Неготина. Смештено је на 150 метара надморске висине, на десној долинској страни Јасеничке реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 16’ 01”, источна географска дуж 22° 29’ 25”, а површина атара 2.608 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.
Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 44 кућа, односно 1586. године као насеље са 30 кућа. На аустријским картама из 1723-1725. године забележено је под називом Видроватз, односно 1736. и 1784. као Ведроватз. Прво насеље било је на месту званом Селиште, са леве стране Јасеничке реке, одакле се касније премешта на место звано Гредина. Данашње насеље се дели на Горњи, Средњи и Доњи крај, антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у српска насеља које је након Првог светског рата имало следеће фамилије: Маткуљани (слава Ђурђевдан), Дојићи (слава Митровдан), Миличићи (слава св. Арханђео), Нејкићи (слава св. Јован), Чепићи и Точићи (слава св. Арханђео), Јагликићи (слава Ђурђевдан), Нујкићи (слава св. Трифун), Јовичићи (слава св. Арханђео), Попаљескићи (слава св. Тома), Бађичи, Деванићи и Срећковићи (слава Оретење), Филиповићи (слава Ђурђевдан), Паковићи (слава св. Арханђео), Давидовићи (слава Ђурђевдан), Пајићи (слава св. Арханђео), Николићи (слава св. Арханђео), Комарчићи (слава св. Трифун), Мисићи и Лазићи (слава Ђурђевдан), Ристићи (слава Митровдан), Јањићи (слава Ђурђевдан), Радуловићи (слава Ђурђевдан), Пауцићи (слава св. Никола), Јововићи (слава св. Трифун), Цукићи (слава св. Арханђео), Шигуловићи (слава св. Стеван), Обретковићи (слава св. Трифун), Ђинђалчићи (слава Обретење и Ђурђевдан), Карађулићи (слава св. Арханђео), Стевановићи (слава св. Стеван), Прцићи (слава св. Никола), Ђокићи (слава Ђурђевдан), Костићи (слава Ђурђевдан), Пајкићи (слава Ваведење), Гиндаковићи (слава Петковица), Стефановићи (слава св. Петка Параскева), Николићи (слава св. Никола), Радуловићи (слава Петковица) и Ђорђевићи (слава св. Петка Параскева).
Заветина насеља је Св. Јован Богослов, док је православни храм у насељу посвећен Св. оцу Николају изграђен 1906. године.
Становништво Видровца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Године 1921. Видровац је имало 334 кућа и 1.574 становника, године 1948 – 388 кућа и 1.654 становника, а 2002. године 344 кућа и 816 становника. Почетком 2007. године на сталном и привременом раду у иностранству било је 154 становника из овог насеља (у Аустрији 80, у Француској 45, у Швајцарској 12, у Немачкој 7, у Сједињеним Америчким Државама 7 и у Италији 3 становника).
Четвороазредна основна школа у насељу постоји од 1872. године (од 1982. године као подручно одељење школе „Вук Караџић“ из Неготина). Школске 2006/2007. године је имала 29 ученика. Земљорадничка задруга у Видровцу је основана 1905. године, задружни дом 1949. године, насеље добија електричну расвету 1958. године, водовод 1970, а телефонске везе са светом 1983. године.
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 9 | 18 | ||
| 75-79 | 31 | 34 | ||
| 70-74 | 35 | 54 | ||
| 65-69 | 39 | 39 | ||
| 60-64 | 22 | 39 | ||
| 55-59 | 16 | 24 | ||
| 50-54 | 39 | 38 | ||
| 45-49 | 33 | 27 | ||
| 40-44 | 19 | 20 | ||
| 35-39 | 24 | 17 | ||
| 30-34 | 23 | 22 | ||
| 25-29 | 32 | 25 | ||
| 20-24 | 14 | 18 | ||
| 15-19 | 14 | 9 | ||
| 10-14 | 13 | 10 | ||
| 5-9 | 19 | 18 | ||
| 0-4 | 16 | 12 | ||
| просек | 46.5 | 50.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 350 | 55 | 242 | 38 | 15 | - |
| Женски | 384 | 23 | 242 | 97 | 22 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 192 | 93 | - | - | 43 | 8 | 4 | 15 | 1 | 8 |
| Женски | 135 | 109 | - | - | 6 | - | - | 7 | - | 1 |
| Оба | 327 | 202 | - | - | 49 | 8 | 4 | 22 | 1 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 5 | 6 | - | 4 | 1 | - | - | 4 | |
| Женски | - | 2 | 2 | - | 7 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 7 | 8 | - | 11 | 2 | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
