Viški sporazum

Izvor: Wikipedia

Viški sporazum, poznat i kao prvi sporazum Tito–Šubašić, bio je pokušaj zapadnih sila da ujedine predratnu kraljevsku vladu Kraljevine Jugoslavije sa komunističkim partizanima koji su oslobodili zemlju u Drugom svetskom ratu i bili de fakto vlast na oslobođenim teritorijama.

Uvod[uredi - уреди]

Za priznavanje nove Jugoslavije posebno su bili značajni pismeni i osobni kontakti jugoslovenskog maršala Tita i engleskog premijera Vinstona Čerčila 1944. godine.

Najveći problemi su se ticali sudbine mladog kralja Petra II Karađorđevića, kome je AVNOJ zabranio vršenje bilo koje funkcije do oslobođenja i formiranje vlade nove Jugoslavije.

Prvenstveno je bilo neophodno eliminisati dotadašnjeg ministra Vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva, generala Dragoljuba Mihailovića i raspuštanje vlade dr Božidara Purića, koji je bio pobornik Mihailovićeve struje. Novu vladu je 1. juna 1944. je formirao predratni ban Hrvatske, dr Ivan Šubašić, isključivši iz nje Mihailovića kao ministra vojnog. Ovo je podržao i sam Vinston Čerčil.

Kao konačno rešenje problema sastava nove vlade predložen je dogovor predsednika NKOJ-a, maršala Tita i predsednika Kraljevske izbegličke vlade, dr Ivana Šubašića.

Viški sporazum[uredi - уреди]

Novi Predsednik Kraljevske vlade dr Ivan Šubašić krenuo je polovinom juna meseca 1944. godine iz Londona na ostrvo Vis, gde se nalazio Vrhovni štab NOV i POJ. Putovao je preko Barija. Tu je imao kraće razgovore i sa vođom socijalističke stranke dr. Živkom Topalovićem, koji je boravio kao specijalni politički opunomoćenik generala Draže Mihailovića.

Na Vis je stigao 14. juna 1944. godine. Dočekan je s počastima, muzikom 26. divizije i počasnom četom. Sa njim su još doputovali Ralf Stivenson (britanski ambasador na jugoslovenskom dvoru u Londonu) i major Rid (Obaveštajni servis za Balkan - OSS).

Do razgovora sa dr Ivanom Šubašićem došlo je u pećini u selu Hum, gde je bilo sedište Vrhovnog štaba. Šubašić je na Visu ostao tri dana. Razgovori su trajali do 16. juna 1944. Pored maršala Tita, imao je opsežne razgovore i sa ostalim predstavnicima Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije.

Šubašić je započeo razgovore, time što je pročitao nacrt svoga predloga, kojim je od Nacionalnog komiteta tražio da dva njegova člana uđu u kraljevsku vladu, da se kralj prizna kao Vrhovni komandant vojske, te da NOVJ sarađuje s kraljevskom vojskom i drugim borbenim odredima. Ovaj predlog je odmah odbacio čitav NKOJ i pročitao svoj nacrt.

Vlada dr Ivana Šubašića je na kraju u načelu prihvatila opšte zahteve NOP-a. Emigrantska vlada s Šubašićem se obavezala da će izdati javnu deklaraciju u kojoj će priznati nacionalne i demokratske tekovine koje su izvojevane u oružanoj borbi, odati priznanje NOVJ, osuditi sve izdajnike naroda, koji su javno ili prikriveno sarađivali s neprijateljem. Šubašić je priznao NOP i AVNOJ i obećao punu podršku radi dobijanja savezničke pomoći. Šubašić je isključio bilo kakve pregovore sa organizacijom Draže Mihailovića i jedino je dogovoreno da se svim pobornicima Mihailovićeve linije uputi zahtev da se stave pod okriljem Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije.

Na kraju se NKOJ obavezao da će javnom deklaracijom istaći kako će konačno rešenje državnog uređenja zemlje doneti narod posle oslobođenja čitave zemlje. Istovremeno je dao saglasnost da u vladu dr Ivana Šubašića uđu Drago Marušić i Sreten Vukosavljević, ali ne kao predstavnici NKOJ-a već kao ugledne ličnosti i pristalice NOP-a. Šubašić je tražio popunu svoje vlade pojedinim ministrima iz NKOJ-a. Tražio je da pravoslavni sveštenik Vlada Zečević bude jedan od njih, ali je ovaj to odbio.

Na kraju je dogovoreno je da sporazum bude korak ka formiranju jedinstvene vlade, s tim što bi Šubašićevi predstavnici ušli u NKOJ.

Kao rezulata dvodnevnih razgovora između Tita i dr Šubašića, proistekao je tzv. „Viški sporazum“, dokumenat koji si zajedno potpisali predsednik NKOJ-a i predsednik Kraljevske vlade 16. juna 1944. na Visu.

Vidi još[uredi - уреди]