Veselin Misita

Veselin Misita
{{{opis}}} {{{opis}}}
Karijera
Čin	Pukovnik:
Važnije bitke	Drugi svjetski rat u Jugoslaviji Ustanak u Srbiji 1941. Bitka za Loznicu 1941.

Veselin Misita (19. marta 1904. selo Buna, Mostar - 31. avgusta 1941. godine, Loznica) je bio potpukovnik vojske Kraljevine Jugoslavije i vođa jadarskih četnika, poginuo kao komandujući ustaničkih snaga pri oslobođenju Loznice 1.IX 1941.

Predratna biografija

Misita je osnovno obrazovanje stekao u Banja Luci, posle čega je uspisao gimanaziju u istom gradu, koju je sa uspehom završio. Vojnu akademiju je završio u Sarajevu 1934. godine. Misita je kasnije upućen na školovanje u Francusku i Čehoslovačku. Tamo je naučio da govori francuski, češki i nemački. Misita je imao uspešnu vojnu karijeru, unapređen je, posle čega je postao najmlađi major u Kraljevini Jugoslaviji. Bio je atleta i sportista, pre rata pobedio je na armijskom takmičenju u skijanju.

Okupacija i ustanak

Aprilski rat ga je zatekao na položaj komandata artiljerijskog puka u Banja Luci, u činu potpukovnika. Misita je bio jedan od oficira koji nisu priznali kapitulaciju države te odlučio nastaviti otpor. Predvodio je grupu oficira-istomišljenika koji su se sukobili tokom maja 1941. sukobili godine sa ustašama kod Doboja.

Potpukovnik Misita je čuo da se u rejonu Suvobora nalazi grupa nepredatih oficira predvođena generalšabnim pukovnikom Dragoljubom Mihailovićem, nakon čega se uputio na Ravnu goru početkom jula, i stavio na raspoloženje. Potpukovnik Misita, kapetan Dragoslav Račić i major Vojislav Pantelić upućeni su u Podrinje, Pocerinu i Mačvu. Tokom leta 1941. godine, prvo su formirali štabne čete, a potom Jadarski četnički odred i Cerski četnički odred.

Početkom avgusta 1941. godine potpukovnik Veselin Misita i major Boško Todorović sa posebnim instrukcijama od pukovnika Mihailovića stižu na planinu Cer kod kapetana Račića za početak zajedničke akcija protiv ustaša i Nemaca u istočnoj Bosni, i protiv Nemaca u celom Podrinju. Major Boško Todorović se odmah uputio sa grupom oficira za istočnu Bosnu radi pomoći srpskim ustanicima u NDH-a, a potpukovnik Veselin Misita se uputio u manastir Tronoša gde je sa poručnikom i igumanom manastira Georgijom Bojićem Džidžom pristupio pripremama Jadarskog četničkog odreda za borbe protiv Nemaca u Podrinju.

Oslobođenje Loznice 1941.

Ustanak u okupiranoj Jugoslaviji 1941.

Nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja dok se ustanak u Srbiji razbuktava, grupa ravnogoraca pod vođstvom poručnika Ratka Martinovića, u avgustu 1941. godine je napustila Ravnu goru da bi stupila u borbu protiv Nemaca.

30. avgusta 1941. godine u manastiru Tronoša je organizovan veliki narodni zbor, na kom je doneta odluka o dizanju ustanka u Podrinju. Oko manastira se okupilo nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo i naoružanih. Na zboru su govorili poručnik Ratko Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Veselin Misita. Okupljeni su bili nezadovoljni Mihailovićevom politikom čekanja. Oduševljenje za ustanak je bilo veliko i mnogi su uzvikivali: "Hoćemo u borbu!" Poručnik Martinović, pop Vlada Zečević i potpukovnik Misita su dogovorili da otpočnu borbu protiv Nemaca. Sutradan, prema dogovoru sa Misitom, Zečević i Martinović su krenuli po selima oko Krupnja u mobilizaciju dobrovoljaca.

Odluka o napadu na Loznicu doneta je bez naređenja četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića. Za komandanta ove akcije postavljen je potpukovnik Misita, koji je za napad na Nemce u Loznici mobilisao oko 1.700 boraca.

Napad na Loznicu je počeo iznenada. Crkvena zvona su 31. avgusta objavila početak napada, koji je izvršen danju. U ustaničkim borbama za Loznicu su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje. Istog dana, ustanici predvođeni potpukovnikom Veselinom Misitom su oslobodili Loznicu, zarobivši 93 Nemca. Jedan od preživelih učesnika događaja, Božidar Panić, se priseća:

Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije.

Sam Misita je tom prilikom poginuo. Misitu je ubio kafedžija Laza Hajduković. U njegovoj kafani je bila nemačka posada i kada je Misita sa svojim borcima upao u kafanu, Laza je dograbio pištolj od nemačkog oficira i ubio potpukovnika Misitu.

Borba za Loznicu je bila do tada najveći oružani sukob sa Nemcima u okupiranoj Jugoslaviji, a Loznica prvi oslobođen grad u okupiranoj Srbiji (pre toga je bilo oslobođenih gradova u Crnoj Gori).

Nasleđe i tumačenja

Ne bi bilo opravdano praviti pretpostavke kojim bi putem krenuo Misita da je ostao živ, zbog čega se i ja zadržavam samo na ove dve činjenice: prvo, napad na nemačku posadu u Loznici izveo je bez naređenja Draže Mihailovića, i drugo, hrabro je poginuo u borbi protiv Nemaca.

– Ratko Martinović

Istoričar Branko Petranović smatra da je Misita izveo ovu akciju da bi preduhitrio partizanski napad na Loznicu. Slično je i Draža objašnjavao na sastanku sa Nemcima: "moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da je komunisti ne zauzmu." Na posleratnom suđenju, utvrđeno je da su četnički odredi bez Mihailovićevog naređenja počeli pristupati ustanku:

Tužilac: Da li je Martinović napadao Krupanj?

Optuženi Mihailović: Jeste.

Tužilac: Po vašem naređenju?

Optuženi: Ne.

Tužilac: Jeste li naredili Aleksandru Mišiću da napadne Loznicu?

Optuženi: Nisam, jer mi tada nismo imali veze. Ja sam već kazao da je Mišić sam napao na Loznicu.

Tužilac: Znači da su vaši odredi počeli da ulaze u borbu, u ustanak. To je glavno, a vi posle objašnjavajte kako hoćete.

Kraljevska vlada, koja je bila u izbeglištvu u Londonu, posthumno je unapredila prvog ustanika Veselina Misitu u čin pukovnika i odlikovala ga je Karađorđevom zvezdom.

Vidi još

• Ustanak u Srbiji 1941.
• Bitka za Loznicu 1941.

Spoljašnje veze

• Decenijama palio sveću zaboravljenom heroju („Blic“, 4. septembar 2011)
• Oslobodilac još bez pravog obeležja („Večernje novosti“, 25. novembar 2013)