Veb kasting
Web kasting podrazumijeva emitovanje ili prikazivanje medijskih sadržaja putem Interneta. Web kasting omogućava korisnicima da slušaju radio stanice ili muziku, gledaju televizijske programe i filmove, kao i uspostavljanje video poziva. Web kasting nije nešto savremeno, jer se ideja razvijala ranih devedesetih.[1][2]
Nastanak termina „web kasting“[uredi | uredi kod]
Termin „web kasting“ je skovan ranih devedesetih od strane web kasting pionira Marka Kjubana, Hauarda Gordona, Vilijama Mjutuala i Pegi Majls. Oni su se skupili i doveli grupu web kastera kako bi izabrali termin koji bi najbolje opisivao tehnologiju za direktno emitovanje audio i video sadržaja preko Interneta. Termin „net kasting“ uzet je u razmatranje, ali je jedan od najranijih članova web kast zajednice posjedovao kompanije pod imenom „NetCast“, tako da je taj naziv ispao iz konkurencije. Grupa je takođe diskutovala o nazivima knjiga za „National Association of Broadcasters“, koje su pisali Pegi Majls i Din Sakai. Trenutni naziv „webkast“ prvi je upotrijebio Danijel Moran u svojoj priči iz 1988. godine „The Armageddon blues“.[3]
Počeci[uredi | uredi kod]
Web kasting je prvi put javno opisan 1989. godine u Njujorku na InterTainment 89. Projekat je prezentovao Brajan Rejla iz „GTE Laboratories“. On je prepoznao da slušaoci/gledaoci ne bi trebali biti prinuđeni da skidaju čitav sadržaj da bi ga gledali/slušali, dokle god je klijent računar u mogućnosti da prima i prezentuje podatke mnogo brže nego što korisnik može da ih isprati. Web kasting debituje u martu 1992. godine kao prvo radio emitovanje na Internetu. Početkom 1995. godine, ESPN emituje prvi živi radio prenos na Internetu – bejzbol utakmicu između Jenkija i Marinaca. Do 1996. godine, postojale su 82 radio stanice na Internetu. Do 2010. godine, web kasting postaje uobičajen način emitovanja za većinu većih radio i televizijskih stanica.[4][5]
Radio web kasting[uredi | uredi kod]
Najuobičajniji način da se radio emituje na Internetu je korištenje tehnologije koja koristi „lossy“ audio kodek. Najpopularniji formati za emitovanje koriste MP3, Ogg Vorbis, Windows Media Audio, Real Audio i MPEG – 2/4 kodeke. Bitovi se emituju preko mreže u TCP i UDP paketima, koji se zatim spajaju i puštaju za nekoliko sekundi.[6] Onlajn radio emitovanje (web kasting) je rođeno devedesetih kao riješenje za muzičku industriju koja je nastojala da poboljša svoju poziciju prema aktivistima. Prva tradicionalna radio stanica koja je emitovala program preko Interneta bila je WXYC.[7] Termin koji se odnosi na radio web kasting može da ima dva značenja. Internet radio može biti koncipiran kao program koji uživo emituje sadržaj na Internetu, ali može biti i arhivski sajt sa muzičkim sadržajima dostupnim na zahtjev. Takođe, zemaljska radio stanica može koristiti web kasting da poveća tržišno učešće. Najčešće se osnivaju Internet radio stanice koje ne emituju zemaljski signal, već djeluju na Internetu i kreću od nule.[8][9] Radio web kasting se razlikuje od tradicionalnih radio stanica na tri načina:[10]
- Web kasting je relativno novi način slušanja radija preko računara. Korisnik posjeduje novi interfejs i ima mogućnost da pretražuje različite sadržaje prema imenu stanice, regiji, stilu. Na Internetu je irelevantna podjela na frekvencije (FM ili AM) ili multipleks (DAB). Korisnik može sastavljati liste svojih preferencija, a tradicionalne radio stanice na Internetu nude sadržaje na zahtjev, tako da se svaka emisija može preslušati kada to odgovara korisniku
- Web kasting širi dijapazon ponude radio usluga. To danas mogu biti tradicionalne (zemaljske) radio stanice, Internet stanice, portali ili nezavisni korisnici
- Radio sadržaji na svjetskoj mreži se razlikuje od radio emitovanja u tradicionalnom smislu. Tamo gdje je razvoj mreže zemaljskih radio stanica ograničen, postoji bezbroj Internet stanica.
Web televizija[uredi | uredi kod]
Prva emitovanja televizijskih programa na Internetu počinju 1994. godine, kada je ABC World News počela web kasting vijesti. Kao što je Audionet bila prva kompanija koja se bavila radio prenosima, tako je Cisco obavio najranije poslove u vezi sa televizijskim web kastingom. Od ovih pionirskih dana Internet televizije do danas su se razvili najpopularniji servisi kao što su LiveTV, video na zahtjev i interaktivna televizija.[11] Web televizija se pojavila 1996. godine, a tehnologiju su razvile kompanije Diba Inc i Zenith Electronics. Zenith je krajem 1996. godine razvio Netvision – prvu opremu koja je korištena za gledanje web televizije. Prvi model je sadržao ekran od 27 inča i ugrađeni modem koji je koštao 999 dolara, a drugi, veći model sa ekranom od 35 inča (pod imenom Inteq) koštao je 3.499 dolara. Kasnije su Sony i Phillips pravili jeftiniju tehnologiju, jer su odvojili web kasting set od televizijskog. U aprilu 1997. godine, Majkrosoft je otkupio WebTV mrežu za 425 miliona dolara, te zaštitio ime.[12] Najznačajniji događaj koji je pokazao mogućnosti web kastinga bila je serija WhirlGirl, priča o djevojci pod imenom Kia Kros, koja je 1997. godine debitovala na Internetu kao prvi sadržaj produciran samo za web. Svoju licencu dobija prelaskom u vlasništvo Showtime Network web sajta u januaru 1999. godine.[13][14]
Video web kasting[uredi | uredi kod]
Video web kasting je mogućnost koju nudi web, a odnosi se na slanje sadržaja u kompresovanoj formi koja se prikazuje korisnicima u realnom vremenu. Za gledanje sadržaja potreban je plejer, koji može biti dio web prelistača ili poseban program koji je potrebno nabaviti na sajtu web kastera. Emitovanje video sadržaja se uglavnom obavlja tako što se šalju već snimljeni prilozi, ali se sadržaji mogu prenositi uživo. U živom prenosu, video signal je konvertovan u kompresovani digitalni signal i prenošen od specijalnog web servera koji ima mogućnost multiplikacije, tj. ima mogućnost slanja istog sadržaja velikom broju korisnika u isto vrijeme.[15] Onlajn web emitovanje je danas jedan od najpopularnijih servisa mreže. Postoje mnogi web sajtovi koji nude usluge web kastinga, a najpoznatiji su: Youtube, Vimeo, Metacafe, Hulu, Veoh, Twitch, Own3d ...[16]
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 21:57[mrtav link]
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 21:58
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 22:06
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 22:18[mrtav link]
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 22:19
- ↑ Hoeg, Wolfgang; Lauterbach, Thomas (3. 6. 2009.). Digital Audio Broadcasting: Principles and Applications of DAB, DAB + and DMB. John Wiley & Sons. str. 26-. ISBN 978-0-470-74619-6.
- ↑ „preuzeto 07.06.2012; 22:43”. Arhivirano iz originala na datum 2015-10-02. Pristupljeno 2015-07-17.
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 22:43[mrtav link]
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 22:59[mrtav link]
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 22:51[mrtav link]
- ↑ „preuzeto 07.06.2012; 23:11”. Arhivirano iz originala na datum 2012-07-19. Pristupljeno 2015-07-17.
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 23:26[mrtav link]
- ↑ preuzeto 07.06.2012;23:16
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 23:17
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 23:38[mrtav link]
- ↑ preuzeto 07.06.2012; 23:41[mrtav link]