Urinarna inkontinencija

Izvor: Wikipedia
Urinarna inkontinencija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
ICD-10 N39.3-N39.4, R32.
ICD-9 788.3
DiseasesDB 6764
MedlinePlus 003142
eMedicine med/2781
MeSH D014549

Inkontinencija mokraće ili urinarna inkontinencija je nemogućnost kontrolisanja mokrenja, tj. zadržavanja mokraće, koja se manifestuje u rasponu od povremenog „bežanja“ mokraće do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće.[1]

Češća je pojava kod starijih osoba, posebno žena, ali i mlađih nakon porođaja. Noćna inkontinencija je povezana sa nedozrelim delom živčanog sistema koji služi kao kontrola mokrenja. Kod dece se mogu naći simptomi inkontinencije, međutim to je sasvim normalno u tim godinama rasta jer to nije inkontinencija već neistreniranost bešike. To naravno ne isključuje mogućnost da deca mogu dobiti inkontinenciju. Ona kod dece može biti udružena sa infekcijama, malformacijama mokraćnog trakta, neurološkog sustava, te ozledama kičme.[2]

Uvećana prostata je najčešći uzrok inkontinencije kod ljudi nakon 40 godina starosti. U nekim slučajevima kancer prostate isto tako može da bude vezan za urinarnu inkontinenciju. Isto tako lekovi i radijacija koji se koriste za lečenje raka prostate mogu da uzrokuju inkontinenciju.[3]

Inkontinencija može biti uzrokovana stresom, kao i drugim psihološkim uzrocima kao i mentalnom konfuzijom, nedovoljnim kretanjem, konzumiranjem alkohola, kafe, cigareta (pogotovo uz pušački kašalj), prevelikim unosom tečnosti, te posledica uzimanja nekih lekova kao što su antidepresivi, diuretici, antiholinergici.

Fiziologija[uredi - уреди]

Proces mokrenja uključuje dve faze:

  • fazu punjenja i spremanja, kada se bešika puni mokraćom iz bubrega
  • fazu pražnjenja, odnosno mokrenja.

Istezanjem zida, mokraćna bešika se prilagođava zapremini mokraće bez značajnijeg porasta pritiska. Prvi osećaj nagona na mokrenje nastaje pri količini od oko 150-200 ml mokraće u bešiki. Zdrava osoba prosečno može da zadrži oko 350 do 550 ml mokraće. Pražnjenje bešike je zavisno od sposobnosti mišića bešike (detruzora) da, u koordinaciji s opuštanjem mišića zatvarača (sfinktera), izbace mokraću iz bešike.

Tipovi urinarne inkontinencije[uredi - уреди]

Najčešći tipovi inkontinencije s obzirom na uzrok su:

  • stresna (statička) inkontinencija – nastaje zbog slabosti mišića dna karlice i povećane mobilnosti zapornog mehanizma mokraćne cevi
  • urgentna inkontinencija – nastaje kod osoba s normalnim anatomskim odnosima, zbog nestabilnosti mišića detruzora, najčešće je uzrokovana infekcijom
  • prelivna inkontinencija – nastaje kod osoba s opstrukcijom vrata mokraćnog mehura uvećanom prostatom, kod kojih mokraća kaplje iz prepunjene bešike
  • neuropatska inkontinencija – nastaje zbog neuroloških oštećenja te proizašle pojačane refleksije mišića detruzora ili smanjenog tonusa sfinktera, najčešće zbog kombinacije tih stanja.

Reference[uredi - уреди]

  1. "Managing Urinary Incontinence". National Prescribing Service, available at http://www.nps.org.au/health_professionals/publications/nps_news/current/nps_news_66_managing_urinary_incontinence_in_primary_care
  2. merck.com > Polyuria: A Merck Manual of Patient Symptoms podcast. Last full review/revision September 2009 by Seyed-Ali Sadjadi, MD
  3. What is urinary incontinence? Family Doctor. Retrieved on 2010-03-02

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).