Ultraljubičasta astronomija

Slika spiralne galaksije Mesijer 81 pri ultraljubičastom svetlu. Credit:GALEX/NASA/JPL-Caltech.

Termin ultraljubičasta astronomija (engl. ultraviolet astronomy) se generalno odnosi na opservacije elektromagnetne radijacije i ultraljubičastih talasa veličine između 10 i 320 nanometara. Linije mere ultraljubičastog spektra koriste se za razaznavanje hemijske kompozicije, gustine i temperature međuzvezdanog medija, kao i temperature i kompozicije vrelih mladih zvezda. Ultraljubičasta posmatranja takođe omogućavaju potrebne informacije o evoluciji galaksija.

Ultraljubičasti svemir izgleda dosta drugačije od poznatih zvezda i galaksija koje su vidljive na svetlu. Većina zvezda su zapravo relativno hladni objekti koji emituju većinu svoje elektromagnetne radijacije u vidokrugu bližih infracrvenih delova spektra. Ultraljubičasta radijacija je prepoznatljiva kod vrelijih objekata, tipično u ranoj i kasnoj fazi njihove evolucije. Ako bismo videli nebo u ultraljubičastom svetlu, većina zvezda bi izbledela. Videli bismo neke jako mlade masivne zvezde i neke veoma stare zvezde i galaksije, koje postaju sve toplije i proizvode sve veću energiju radijacije blizu svog rođenja ili smrti. Oblaci gasa i prašine bi blokirali naš vidokrug u mnogim pravcima dužinom Mlečnog puta.

Svemirski teleskop Habl i Daleki ultraljubičasti stetoskopski istražitelj su skorašnji veliki svemirski teleskopi koji vide daleke i bliže ultraljubičaste spektre neba.

Ultraljubičasti svemirski teleskopi

Astro 2 UIT prikazuje galaksiju M101 uz pomoć ultraljubičastog svetla

• - Daleko ultraljubičarti spektograf na Apolu 15 (april 1972)
• + Evropska organizacija za istraživanje svemira - Tor-Delta 1A (135-286 nm; 1972–74)
• - Orbitalna astronomska opservatorija (#2:1968-73. #3:1972-81)
• - Orion 1 i Orion 2 svemirske opservatorije (#1:1971; 200-380 nm spektar; #2:1973; 200-300 nm spektar)
• + - Astronomski satelit Holandije (150-330 nm, 1974–76)
• + Evropska svemirska agencija - Međunarodni ultraljubičasti istraživač (115-320 nm spektar, 1978–96)
• - Astron 1 (1983–89; 150-350 nm)
• - Glazar 1 i 2 na Miru (na Kvantu 1, 1987-2001)
• - Ekstremni ultraljubičasti istraživač (7-76 nm, 1992-2001)
• - Daleki ultraljubičasti spektroskopski istraživač (90.5-119.5 nm, 1999-2007)
• + Evropska svemirska agencija - Ekstremni ultraljubičasti imidžing teleskop (na SOHO-u na 17.1, 19.5, 28.4, i 30.4 nm)
• - GALEKS (135-280 nm, 2003-2013)
• + Evropska svemirska agencija - Svemirski teleskop Habl (Habl STIS 1997-- 115–1030 nm) (Habl VFC3 2009-- 200-1700 nm)
• - Svift misija praska gama-zraka (170–650 nm spektar, 2004-- )
• - Hopkins ultraljubičasti teleskop (leteo 1990. i 1995. godine)
• - ROSAT (17-210eV) (30-6 nm, 1990-1999)
• - Astrosat (130-530 nm, još uvek nije lansiran)